Спиридон Алексијевић

Спиридон Алексијевић (Житомислићи, 14. децембар 1769Задар, 11. април 1841) је био српски синђел, преводилац, иконописац и сликар.

Спиридон
(Алексијевић)
Право имеМилорад Алексијевић
Датум рођења1769.
Место рођењаЖитомислићи
 Османско царство
Датум смрти1841.
Место смртиЗадар
 Османско царство
Епископски викар
епархије далматинске

БиографијаУреди

Рођен је 14. децембра 1769. године у српском селу Житомислићи код Мостара, као Милорад Алексијевић. Школовао се при манастиру Житомислић и рукоположен је за ђакона 1785. године у манастиру Завала.

За време живота у манастиру Драговић, почео је да се бави иконописом и намеравао је се подучава на Крфу. Његове иконе из тог периода чувају се у цркви Светог оца Николаја у градићу Врлика. У овој цркви је између 1790. и 1792. године био учитељ, а потом је као учитељ радио у Скрадину (1795), Дрнишу, Шибенику (1801) и опет Скрадину (1802-1808). Због туберкулозе одлази у Трст 1804. године, где упознаје Доситеја Обрадовића.[1]

За свештеника је рукоположен 1808. године у цркви Успења Пресвете Богородице у Дрнишу. Наредне године је постао капелан манастира Крка. Парохијску службу је добио у Дрнишу 1810. године. Од 1817. године је био у Задру. Налазио се на месту епископског викара далматинске епархије од неуспелог атентата на епископа Венедикта Краљевића 1823. године до постављења Јосифа Рајачића за новог епископа 1829. године. Тада се замонашио, а 1835. године је произведен у чин синђела од стране тадашњег епископа далматинског Пантелејмона Живковића.

Поседовао је богату личну библиотеку у којој су биле књиге Доситеја Обрадовића и Јована Рајића. Био је пренумерант више издања Вука Стефановића Караџића: Српског рјечника (1818), Данице, Српских народних пјесама (1833), Народних српских пословица (1836)...[1] Придружио се критици митрополита Стефана Стратимировића упућеној Вукој Даници из 1826. године, због народних имена светитеља. Ипак, наставио је да прикупља пренумеранте за књигу Црна Гора и Бока Которска, па је Вуку писао:

Из више ваши сочиненија сматрам да вас је судба обдарила а чините чест свому роду. О ди би преблаги Бог умножио такве умове у нашем Србском роду.

Између 1788. и 1836. године је писао хронику, која је штампана постхумно као Споменик Милорадов.[2]

Умро је у болести 1841. године у Задру. Сахрањен је Смоковићу у Равним Котарима.

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Молитва Господња Спридона Алексијевића”. Српско културно друштво Просвјета. 
  2. ^ Српска породична енциклопедија (А-Ар). Београд: Народна књига - Политика. 2006. стр. 88.