Отворите главни мени

Стари Лец је насеље у Србији у општини Пландиште у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 963 становника.

Стари Лец
Stari Lec, Orthodox church.jpg
Нова православна црква у Старом Лецу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаПландиште
Становништво
 — 2011.Пад 963
 — густина23/км2
Географске карактеристике
Координате45°17′01″ СГШ; 20°57′28″ ИГД / 45.2835° СГШ; 20.957833° ИГД / 45.2835; 20.957833Координате: 45°17′01″ СГШ; 20°57′28″ ИГД / 45.2835° СГШ; 20.957833° ИГД / 45.2835; 20.957833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина47 м
Површина48,4 км2
Стари Лец на мапи Србије
Стари Лец
Стари Лец
Стари Лец на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26371
Позивни број013
Регистарска ознака

Овде се налазе Дворац Јагодић и Дворац Капетаново.

ИсторијаУреди

У току историје, Стари Лец мења своје име неколико пута назив места.

  • Године:
  • 1333 — Luas
  • 1338 — Löcs (Лећ )
  • 1838мађ Baráchháza
  • 1891 — мађ Ó-Lécz
  • 1919 — Стари Летц

Име овог насеља је од српске речи “леће“ (нем Linse -ср сочиво )

Године 1666. постојало је село "Лец" у којем је поп Станислав био једини приложник скупљачима прилога за обнову српског манастира Пећке патријаршије.[1]

Касније, за време Турака Лећ је опустошен, па се помиње као стара пустара у панчевачком диштрикту Лудвиг Барач један од закупаца старолецког пољског добра 1838. године на једном делу пустаре населили су Бугаре, који су своју нову колонију назвали по оснивачу Baráchháza. Ова насеоба је имала 1839. године 426 становника, али је овај број до 1848. године спао на 272 становника. Током 19. века, Мађари, Немци, Словаци и настанио се у селу. 4. маја 1889. године отворена је железничка станица. А 1891. године добила је насеобина пошту и нову школу.[2]

Популација кроз историју .

Година 1869 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.
Становника 559 362 451 553 1.145 1.011
Срба - ? ? ? ? 138
Румуна - ? ? ? ? ?
Немаца - ? ? ? ? 290
Мађара - ? ? ? ? 426

ДемографијаУреди

У насељу Стари Лец живи 1019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,5 година (47,0 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.446
1953. 1.463
1961. 1.406
1971. 1.236
1981. 1.341
1991. 1.031 1.020
2002. 1.094 1.098
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
791 72,30 %
Мађари
  
156 14,25 %
Хрвати
  
20 1,82 %
Македонци
  
20 1,82 %
Словаци
  
9 0,82 %
Бугари
  
9 0,82 %
Румуни
  
8 0,73 %
Југословени
  
8 0,73 %
Муслимани
  
6 0,54 %
Русини
  
5 0,45 %
Немци
  
5 0,45 %
Роми
  
3 0,27 %
Албанци
  
3 0,27 %
Словенци
  
1 0,09 %
Руси
  
1 0,09 %
непознато
  
3 0,27 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.. pp. 160.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. Пантић, Коста; Белча, Душан. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везеУреди