Старотитаровскаја
Старотитаровскаја (рус. Старотитаровская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Темрјучком рејону.
Старотитаровскаја Старотитаровская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Темрјучки рејон |
Основан | 1794. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2017. | 12.892 |
— густина | 43,79 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 12′ 54″ С; 37° 12′ 05″ И / 45.2149° С; 37.2014° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 4 m |
Површина | 294,4 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 353530, 353532 |
Позивни број | +7 86148 |
ОКАТО код | 03 251 822 001 |
ОКТМО код | 03 651 422 101 |
Веб-сајт | |
http://adm-starotitarovskaya.ru/ |
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2017, станица је имала 12.892 становника и једно је од највећих сеоских насеља у Русији.
Географија
уредиСтаница Старотитаровскаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине, у централном делу Таманског полуострва између Ахтанизовског лимана на северу и Кизилташког лимана на југу. Источни део насеља лежи на западној обали мањег Старотитаровског лимана. Највећи део насеља је на надморској висини од свега 4 метра. Насеље је свега десетак километара удаљено од обала Азовског мора на северу, Таманског залива на западу и Црног мора на југу.
Село се налази на око 20 км југозападно од града Темрјука, административног центра рејона, те на око 150 км западно од Краснодара, покрајинске престонице. Кроз насеље пролазе значајни друмски и железнички правци који унутрашњост повезују са луком Порт Кавказ и са Кримским мостом.
Историја
уредиГодине 1794. основано је насеље Титаровско као једна од првих 40 козачких насеобина на Кубању.[1][2] Након што је 1810. на подручју данашњег Динског рејона основана станица Новотитаровскаја, насеље Титаровска мења име и постаје Старотитаровскаја. Године 1848. добија садашњи назив и административни статус станице.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 12.164 становника, док је према проценама за 2017. број становника порастао на 12.892 житеља.[3]
1959. | 1979. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|
9.776 | 11.424 | 12.193[4] | 12.164[5] | 12.892 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 244. — 395 с.
- ^ Самовтор, С. В. „«Переименование кубанских станиц и хуторов в 1910—1912 гг.»”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2011. г. Приступљено 16. 1. 2018.
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 01. 03. 2018.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.