Тисно

Тисно
Тисно;
	Тисно
	Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Шибенско-книнска
Општина	Општина Тисно
Становништво
— 2011.	1.287
Географске карактеристике
Координате	43° 47′ 51″ С; 15° 38′ 32″ И / 43.79746644115804° С; 15.642109197810631° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	4 m
	Тисно Тисно на карти Хрватске
	Тисно Тисно на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број	22240 Тисно
Позивни број	+385 22
Веб-сајт	www.tisno.hr

Тисно (раније Тијесно) је место и средиште истоимене општине у саставу Шибенско-книнске жупаније, у северној Далмацији, Република Хрватска.

Географија

Смештено је делом на Тишњанском полуострву, а делом на острву Муртеру. Теснац (по којем је Тисно и добило име) између острва и копна широк је само 38 метара, а преко теснаца је 1832. изграђен (данас покретан) мост. Новији део Тисног изграђен је на копненом пределу Гомилица.

Тисно се налази у непосредној близини главних далматинских градова Шибеника (28 km,) Задра (56 km) и Сплита (100 km) с којима је повезан главним магистралним путем.

Историја

Насеље се до територијалне реорганизације у Хрватској налазило у некадашњој великој општини Шибеник.

Култура

Многи историјски налази доказ су насељавања овог подручја још у римско доба. Римска вила у Ивињу датира из 1. столећа наше ере.^[1]

Становништво

Тишњани су, поред Бетињана, једино домицилно становништво на острву Муртеру. Према попису становништва из 2011. године, Тисно је имало 1.287 становника.^[2]

Демографија^[3]
Година	Становника
1971.	1.570
1981.	1.221
1991.	1.431
2001.	1.377
2011.		1.287

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Тисно је имало 1.431 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	1.378	96,29%
Срби	15	1,04%
Југословени	6	0,41%
Албанци	4	0,27%
Словенци	3	0,20%
Немци	1	0,06%
Словаци	1	0,06%
Црногорци	1	0,06%
остали	3	0,20%
неопредељени	2	0,13%
регион. опр.	2	0,13%
непознато	15	1,04%
укупно: 1.431

Привреда

Становништво се углавном бави бави пољопривредом, али без већег профита. Главна делатност је туризам, који општини доноси највеће приходе. У заливу Макирина налази се природно купалиште са лековитим блатом. У насељу Бетина развијена је и бродоградња (са историјом дугом већ 260 година). Ту су створени и данас познати типови чамаца: гајета, леут, коћа... На Муртеру се становништво, између осталог, бави виноградарством, маслинарством, риболовом и вађењем песка и камења.

Занимљивости

Један од претплатника на књигу Вука Стефановића Караџића Срби сви и свуда (1849) био је и жупник из Тисног, поп Јосип Рајмондић (стр. 134.).

Галерија

Тисно
Мост у Тисном
Поглед на Тисно с мора
Трг у Тисном
Поглед на острво Љутац из Тисна

Референце

^ „Археолошка локација Ивињ”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 28. 3. 2014.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 23. 4. 2013.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Спољашње везе

Викимапија: Тисно

[1] „Археолошка локација Ивињ”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 28. 3. 2014.

[2] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 23. 4. 2013.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-3] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]