Отворите главни мени

Толна (мађ. Tolna, нем. Tolnau) град је у Мађарској. Толна је један од важнијих градова у оквиру истоимене жупаније Толна.

Толна
мађ. Tolna
Tolna Kirche 0057.JPG

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаТолна (жупанија)
СрезСексард
Становништво
Становништво
 — 2017.10.997
 — густина154,71 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46°25′25″ СГШ; 18°47′25″ ИГД / 46.42363° СГШ; 18.79025° ИГД / 46.42363; 18.79025Координате: 46°25′25″ СГШ; 18°47′25″ ИГД / 46.42363° СГШ; 18.79025° ИГД / 46.42363; 18.79025
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина71,08 км2
Толна на мапи Мађарске
Толна
Толна
Толна на мапи Мађарске
Поштански број7130
Позивни број74
Веб-сајт
tolna.hu

Толна је имала 11.637 становника према подацима из 2009. године.

ГеографијаУреди

Град Толна се налази у јужном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 140 km јужно. Град се налази у западном делу Панонске низије, на левој обали Дунава. Надморска висина града је око 100 m.

ИсторијаУреди

Велики пожар десио се у месту у лето 1844. године. Изгорело је 160 кућа, двор и 3000 центи дувана.[1]

У Толни је пре 1848. године постојала Школа за припремање дечијих хранитеља и хранитељки. Одатле је кренуо покрет оснивања дечијих хранилишта по целој Угарској. То су била у ствари прва забавишта "оводе" или "кишдедово", за чување мале деце.[2]

Срби у ТолниУреди

Српски деспот Ђурађ Бранковић је у 15. веку за Београд у замену добио много угарских поседа, међу којим у Толну.[3] У првој половини 16. века када је пао Срем у турске руке, Срби су се померили на север и стигли у Толну и околину.[4]

Купац Видаковићеве књиге био је 1823. године трговац Георг Чандрић из Толне.[5] Роман преведен са мађарског језика на српски прибавио је 1846. године тамошњи грађанин, адвокат Павел Ђорђевић.[6]

Медина и Толна су били у заједничкој парохији. Ту је пописано 1847. године 332 православне душе, а две деценије потом - 290 Срба православаца. По Витковићевом извештају из 1867. године у самом месту Толни беше само три Српкиње православне.[7]

Године 1905. Толна је парохијска филијала црквене општине у Медини. Ту живи 8510 становника у 1312 кућа. Срба је врло мало; њих 132 душе са 18 кућа.[8]

СтановништвоУреди

По процени из 2017. у граду је живело 10.997 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
12.08212.11211.12610.997

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
  2. ^ "Школски лист", Сомбор 1884. године
  3. ^ "Даница", Нови Сад 1867. године
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године
  5. ^ Милован Видаковић: "Љубомир у Јелисијуму или Светозар и Драгиња...", трећи део, Будим 1823. године
  6. ^ Никола Јожика: "Лакомислени", роман, Суботица 1846. године
  7. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  8. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године

Спољашње везеУреди