Уставобранитељи и њихова влада (1838—1858)
Уставобранитељи и њихова влада (1838−1858) је правноисторијско дело Слободана Јовановића из 1912. године, објављено у издању Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон а.д. из Кнез Михаилове улице бр. 12 у Београду. Књига темељно обрађује период владавине уставобранитеља у Кнежевини Србији, њихов сукоб са кнезом Александром Карађорђевићем, али и укупни развој државе. Сам Јовановић ју је окарактерисао као расправу из уставне историје.
| Уставобранитељи и њихова влада (1838−1858) | |
|---|---|
 Прва страна књиге из 1933. године | |
| Настанак | |
| Аутор | проф. др Слободан Јовановић |
| Земља | Краљевина Србија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | историографско дело |
| Тема | Уставобранитељи |
| Издавање | |
| Издавач | Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон а.д. |
| Број страница | 478 |
| Превод | |
| Датум издавања | 1912. |
| Хронологија | |
| Наследник | Друга влада Милоша и Михаила |
О аутору
уредиСлободан Јовановић (1869−1958) је био српски и југословенски правник и историчар, доктор правних наука, професор и декан Правног факултета Универзитета у Београду, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, председник Министарског савета Краљевине Југославије, оснивач и председник Српског културног клуба. Сматра се најзначајнијим домаћим правним теоретичарем и писцем. Његова дела су, иако фундаментална у области опште правне теорије и теорије државе, дуго била скрајнута у времену комунистичке Југославије, будући да је Јовановић током Другог светског рата био председник југословенске краљевске владе у емиграцији и да је у одсуству осуђен на Београдском процесу 1946. године.
Опис
уредиСеријал
уредиКњигом о уставобранитељима, Јовановић је отпочео серијал о уставној историји Србије у 19. веку, који се наставља књигама Друга влада Милоша и Михаила, тротомном Владом Милана Обреновића и завршава такође тротомном Владом Александра Обреновића.
Извори
уредиДело под називом Уставобранитељи и њихова влада (1838−1858), представља приступну беседу коју је Слободан Јовановић поднео 1911. године приликом пријема за правог члана Академије друштвених наука Српске краљевске академије.[1] Приликом писања ове студије, Слободан Јовановић се углавном служио необјављеном грађом из Државног архива (актима Савета и кнежеве канцеларије). Такође, успео је да од др Милована Ђ. Милићевића добије заоставштину Јована Маринковића, која је укључивала и писма његовог најближег пријатеља Илије Гарашанина; од др Славка ј. Грујића је добио Записе његовог оца Јеврема Грујића, а од Косте Христића је добио мемоарске списе Николе Христића. Јован Христић му је уступио белешке оца Филипа Христића.[2] На крају, значајно су му користила и усмена сећања његовог оца Владимира Јовановића, који је на Светоандрејској скупштини био млађи секретар.[3]
За треће допуњено издање књиге из 1933. године, Јовановић је користио у међувремену објављена дела Драгослава Страњаковића Влада уставобранитеља 1942−1853 и мемоаре Стефана Стевче Михаиловића.[4]
Садржај
уредиНа почетку, Слободан Јовановић одговара на питање ко су уставобранитељи[5]:
Уставобранитељима се зове она политичка странка која је извојевала Устав од 1838; оборила кнеза Милоша 1839, а кнеза Михаила 1842; довела исте године на престо Александра Карађорђевића, и под његовим именом владала Србијом све до 1858, када је успостављена династија Обреновића. Утицај уставобранитеља на државне послове почео се осећати одмах после Устава од 1838, али је тек после избора Александра Карађорђевића за кнеза постао неоспоран. На тај начин, уставобранитељски режим поклапа се својим главним делом с владавином Александра Карађорђевића.
— Слободан Јовановић
Као вође уставобранитеља, наводи Тому Вучића-Перишића, Аврама Петронијевића, Стојана и Алексу Симића, Хаџи-Милутина Гарашанина и његовог сина Илију.
Јовановић у књизи анализира готово све актере, догађаје и феномене овог периода: Српски грађански законик из 1844. године, успостављање чиновничког апарата, развој школства, трговине, занатства, пољопривредне производње... Надаље, говори о законодавној делатности, као и сукобу кнеза и Савета, те спољнополитичкој оријентацији земље. Обрађује и најзначајније догађаје попут Тенкине завере и Светоандрејске скупштине, а као најзначајнија поставка целокупног дела јесте развој либералне мисли у Србији.
Издања
уредиПрво издање се појавило 1912. године, када је приступна беседа објављена као књига у издању Српске краљевске академије, а штампана је у Државној штампарији Краљевине Србије.[6] Друго издање се појавило 1925. године.
Књига је трећи пут објављена 1933. године у издању Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон а.д. из Кнез Михаилове улице бр. 12 у Београду.[7] Поново се појавила тек 1990. године у оквиру првог издања сабраних дела Слободана Јовановића у 12 томова, које су заједнички издали Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ), Југославија Публик и Српска књижевна задруга. Приређивач издања је био историчар др Радован Самарџић, редовни члан Српске академије наука и уметности, директор Балканолошког института и председник Српске књижевне задруге.
Издавачко предузеће Просвета је 2005. године објавило библиофилско издање сабраних дела Слободана Јовановића у 17 томова.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Слободан Јовановић”. Српска академија наука и уметности.
- ^ Јовановић, Слободан (1990). Уставобранитељи и њихова влада; Друга влада Милоша и Михаила. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 18—19. ISBN 86-13-00435-0.
- ^ Јовановић, Слободан (1990). Уставобранитељи и њихова влада; Друга влада Милоша и Михаила. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 19. ISBN 86-13-00435-0.
- ^ Јовановић, Слободан (1990). Уставобранитељи и њихова влада; Друга влада Милоша и Михаила. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 20—21. ISBN 86-13-00435-0.
- ^ Јовановић, Слободан (1990). Уставобранитељи и њихова влада; Друга влада Милоша и Михаила. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 25. ISBN 86-13-00435-0.
- ^ Јовановић, Слободан (1990). Уставобранитељи и њихова влада; Друга влада Милоша и Михаила. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 16—17. ISBN 86-13-00435-0.
- ^ Јовановић, Слободан (1933). Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858). Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон а.д.