Утада Хикару

Утада Хикару (јап. 宇多田 光) (Њујорк, 19. јануар 1983) јапанско-америчка је певачица, текстописац и музички продуцент. Музичке текстове почела је да пише у раној младости, након чега је потписала уговор са издавачком кућом Toshiba-EMI и наступала под сценским именом Cubic U. Први студијски албум објавила је 1998. године, али он није доживео комерцијални успех, а наредне године, под утицајем ритам и блуза и денс-попа објавила је албум на јапанском језику, који је доживео велики комерцијални успех и постао најпродаванији албум свих времена у Јапану. Наредни албум Distance, објављен 2001. године био је такође комерцијално успешан и оборио неколико рекорда продаје у Јапану, а велики број песама са њега нашао се на водећим позицијама музичких топ листа.

Утада Хикару
Utada Hikaru.jpg
Утада Хикару током наступа 2006. године
Основне информације
Надимци
  • Утада
  • Хики
  • Cubic U
Датум рођења(1983-01-19)19. јануар 1983.(37 год.)
Место рођењаЊујорк,  Сједињене Државе
СупружнициКазуаки Кирија (2002—2007)
Франческо Калиано (2014—2018)
Деца1
Активни период
1996—2010
2016—данас
Занимање
Жанр(ови)
Инструменти
Издавачке куће
  • EMI Music Japan
  • Вирџин рекорс
  • Исланд рекордс
  • Меркури рекордс
  • Епик рекордс
Веб-сајтutadahikaru.jp

Крајем 2000-их година, Утаду је часопис Јапан Тајмс прогласио најутицајнијим уметником деценије. Постигла је изузетан комецијални успех и једна је од музичарки са највише продатих издања, преко 52 милиона од почетка каријере до краја деведесетих година. Укупно је дванаест њених синглова доспело на прво место јанапске музичке листе, као и десет студијских албума. Поред певања, Утада је позната по писању песама и музичкој продукцији. Укупно је објавила седам албума за јапанско и три за америчко тржиште.

БиографијаУреди

Рођена је 19. јануара 1983. године у Њујорку од оца Терузана, јапанског музичког продуцента и мајке Јунко, певачице. Када је имала десет година, Утада је почела да пише текстове за песме.[2]

Током лета 1998. године преселила се у Токио где је похађађала основну школу, а касније Америчку школу.[3][4]

Дана 7. септембра 2002. године удала се за Казуаки Кирија, фотографа и режисера, који је режирао неколико њених спотова. Развели су се 2. марта 2017. године.[5] Утадина мајка извршила је самоубиство 22. августа 2013. године, скоком са зграде у Токију.[6][7] Утада се удала се 23. маја 2014. године за Италијана Франческа Калиана, а 3. јула наредне године добили су сина.[8] На званичној страници Утаде објављено је да се пар развео 6. априла 2018. године.[9][10][11][12]

Музичка каријераУреди

Почетак каријереУреди

Са мајком је снимала песме и објављивала их под именом У3, до 1996. године, када је објавила соло песму I'll be Stronger, под псеудонимом Cubic U. Први сингл Утаде носи назив Close to You обрада је истоимене песме америчког поп дуа Карпентерс. Дана 28. јануара 1998. године објавила је свој први студијски албум под називом Precious.[13] Албум није доживео комерцијални успех, а ниједна песма са њега није се нашла на музичким листама у Јапану.

1998—2003: Афирмисање на јапанској музичкој сцениУреди

Први албум за јапанско тржиште под називом First Love, објавила је 10. марта 1999. године, а песме са њега су џеј-поп, ритам и блуз и денс жанра.[14][15][16][17][18] На албуму су се нашли синглови Automatic/Time Will Tell који су продати у преко 2 милиона примерака и сингл Movin' On Without You.[19][20] Албум је продат у преко 7 милиона примерака у Јапану и постао најпродаванији албум у историји јапанске музике.[21][22][23] Наредни албумски сингл First Love нашао се на већини музичких листа у Јапану.[24][25][26]

Након две године паузе, Утада је објавила албум Distance, 28. марта 2001. године.[27][28] Албум је прве недеље од објављивања продат у 3 милиона примерака.[29] Албумски синглови Addicted to You, Wait & See (Risk), For You / Time Limit и Can You Keep a Secret? доживели су велики успех и били на великом броју музичких листа, а албум је продат у око 4,5 милиона примерака у Јапану и тако постао најпродаванији албум године у тој држави. Синлгови Wait & See: Risk и Can You Keep a Secret? нашли су се на шестом и десетом месту Орион листе најпродаванијих синглова од 1. јануара 1999. до 24. априла 2006. године.[30][30]

Године 2001. снимила је песму Blow My Whistle у сарадњи са америчким репером Фоксијем Брауном, за потребе филма Гас до даске 2.[31][32] Песма се нашла на једанаестом месту америчке музичке листе Билборд 200 и првом месту листе Top Soundtracks.[33][34][35]

Пре објављивања трећег студијског албума, Утада је објавила песме Traveling, Hikari и Sakura Drops/Letters.[36] Албум Deep River објављен је 19. јуна 2002. године и на њему се налази дванаест песама.[37][38][39] Током прве недеље од објављивања, албум је продат у 2,35 милиона примерака, а укупно у 3,6 милиона примерака, па је Утада постала једина певачица у историји јапанске музике чија су три узастопна албума премашила три милиона продаја. Албум је уједно био и најпродаванији те године у Јапану.[23][40] Дана 29. јануара 2003. године Утада је објавила сингл Colors, што је било једино њено издање те године. Сингл је објављен на компакт диск формату, ДВД-у и као макси сингл.[41] До 25. маја 2006. године, сингл је продат у скоро 894.000 примерака.[42]

2004—2005Уреди

 
Утада 2004. године

Утадин први компилацијски албум под називом Utada Hikaru Single Collection Vol. 1 објављен је 31. марта 2004. године и на њему се налази петнаест песама.[43][44] Постао је најпродаванији албум 2004. године у Јапану.[23] Упркос великом успехз није имао велику промоцију и био је најслабије пласиран албум Утаде до тада.[45] Продат је у преко 2,5 милиона примерака у Јапану и био 34. најпродаванији албум икада у тој држави.[46] Дана 24. априла 2004. године, Утада је објавила сингл за јапанско тржиште под називом Dareka no Negai ga Kanau Koro, који је био на врху музичке листе две недеље заредом и продат је у 365.000 примерака до краја године.[47][48] Средином 2004. године Утада се вратила у Њујорк и потписала уговор са издавачком кућом Island Def Jam Music Group. Дана 8. септембра 2004. године објавила је албум Exodus, за америчко тржиште.[49] Албум је у Јапану објављен 9. септембра 2004. године и он је био њено четврто узастопно издање на првом месту музичке листе у Јапану са продатих 500.000 примерака током прве недеље од објављивања.[50] Албум у Сједињеним Америчким Државама није био толико успешан, досегао је на стошезедесето место музичке листе Билборд 200. Easy Breezy био је водећи сингл албума, објављен у августу 2004. године, а након тога и сингл Devil Inside.[51][52][53][54]

Наредни сингл за америчко тржиште Утаде био је Exodus '04, објављен 21. јуна 2005. године. Продуцент сингла био је Тимбаланд, који је заједно са Утадом и писао неке од песама. Сингл се нашао на двадесет и четвртој позицији листе Billboard Dance Music/Club Play Songs и деветој позицији музичке листе Billboard Hot Dance Singles.[55][56][57] Четврти сингл са Exodus '04 сингл издања You Make Me Want to Be a Man објављен је у октобру 2005. године и био је клупски хит у Сједињеним Државама, а за њега је објављен и видео спот.[58][59][60][61]

2005—2008: Повратак у Јапан и објављивање нових албумаУреди

Годину дана након објављивања сингла Exodus '04, Утада одлази у Токио и враћа се на јапанску музичку сцену.[62] Пре објављивања четвртог албума, објавила је успешне хит синглове Colors, Dareka no Negai ga Kanau Koro, Be My Last, Passion и Keep Tryin'.[63][64][65] This Is Love изабран је да промовише нови албум и имао је милион дигиталних преузимања.[66] Четврти албум за америчко тржиште под називом Ultra Blue, објављен је 14. јуна 2006. године и на њему се налази тринаест песама.[67][68] Продат је у више под пола милиона примера током прве недеље од објављивања и био је на врховима музичких листа у Јапану. Ultra Blue био је Утадин пети узастопни албум који се нашао на јапанским топ листама и који је продат у 500.000 примерака током прве недеље изузев њеног албума за тржиште енглеског говорној подручја.[69] Издавачка кућа Toshiba EMI објавила је извештај 13. јула 2006. године у коме се наводи да је албум Ultra Blue продат у преко милион примерака широм света и да су песме са њега продате дигитално у више од 4 милиона примерака, што га чини једним од 10 најпродаванијих Toshiba EMI албума те године.[70][71] Ultra Blue био је најпродаванији оригинални албум међу музичаркама у Јапану током 2006. године.[72][73] Непосредно пре објављивања петог албума, Утада је објавила неколико синглова који су успели да се пласирају на музичке листе у Јапану, укључујући и хит сингл Flavor of Life који је постао најпродаванији дигитални сингл у Јапану са 7,5 милиона преузимања.[74]

Непосредно пре објављивања петог студијског албума, Утада је објавила сингл Heart Station, који се нашао на првом месту музичких листа у Јапану и продат у више у 7,5 милиона примерака преко интернета.[74][75][76] У то време Утада је била у Њујорку, где је разговарала са продуцентима издавачке куће Island/Def Jam о снимању новом албума на енглеском језику.[77][78] Први сингл за нову издавачку кућу под називом Beautiful World/Kiss & Cry објављен је 29. августа 2007. године и нашао се на првом месту музичке листе Oricon Daily.[79][80] Године 2007. Утада је објавила сингл Flavor of Life и он је постао најпродаванији сингл 2007. године, а она омиљеним уметником 2007. године према годишњој анкети Орикона.[57] Продала је 12 милиона песама 2007. године, што је више од било ког другог јапанског музичара те године.[74]

Утадин пети албум под називом Heart Station објављен је 19. марта 2008. године и постао је њен пети албум заредом који је био на првом месту листе јапанских музичких албума.[81][82] Током прве недеље од објављивања, албум је продат у 480,081 примерак, а до јануара 2009. године према Орикон листи продат је у више од милион примерака.[83] Heart Station био је најпродаванији албум дигиталног формата на Ајтјунсу и 2008. године у Јапану.[84][85] Дана 20. октобра 2008. године, њена песма Eternally коришћена је за драму Невина љубав, а касније је објављена као дигитални сингл.[86][87] Крајем 2008. године Утада је проглашена за омиљеног уметника у Јапану, по годишњој анкети Орикона.[88]

2009—2010: Повратак у Сједињене Државе и објављивање новог албумаУреди

Дана 16. децембра 2008. године на интернету се појавила вест да ће наредни сингл Утаде на енглеском језику под називом Come Back to Me бити објављен на мејнстрим издању, 9. и 10. фебруара 2009. године под окриљем издавачке куће Исланд рекордс.[89][90] Албум This Is the One објављен је 14. марта у Јапану и 12. маја 2009. године у Сједињеним Државама, за Исланд рекордс.[91][92] Албум се нашао на првом месту у Јапану истог дана када је изашао, али био је Утадин први албум који, који се није нашао на недељним листама, још од албума Precious.[93] Утада се 30. марта 2009. године појавила на њујоршкој радио станици Z-100, где је дала интервју.[94][95][96][97] Дана 21. децембра 2009. године, Утада је објавила ремиксе песме Dirty Desire и након тога имала музичку турнеју у неколико градова у Јапану, потом у Сједињеним Државама и два концерта у Лондону.[98] Карте за њен други концерт у Лондону пуштене су у продају 13. новембра и продате за само неколико сати.[99][100]

2010—2015: Одлазак у Јапан и објављивање албумаУреди

У августу 2010. године Утада је на свом блогу објавила да ће имати одмор од музике, у периоду од две до пет година.[101] Непосредно пре одмора објавила је компилацијски албум Utada Hikaru Single Collection Vol. 2, 24. новембра 2010. године.[102][103][104] На албуму су се нашли сви њени јапански синглови, као и ЕП са пет нових нумера.[105][106] Дана 27. септембра 2010. објавила је сингл Hymne à l'amour (Ai no Anthem), а песма садржи делове текста на јапанском и француском. Први компилацијски албум на енглеском језику под називом Utada the Best, објављен је 24. новембра 2010. године, а најављен је преко њеног веб-сајта, без других промоција.[107][108][109][110][111][112] На албуму се налази шеснаест песама, а доступан за продају био је само у Јапану. Након тога објавила је сингл Goodbye Happiness, 9. новембра 2010. године.[113][114][115]

Други компилацијски албум под називом Utada Hikaru Single Collection Vol објављен је 24. новембра 2010. године и продат у 231.000 примерака током прве недеље од објављивања.[116][117] Пре него што је отишла на одмор, Утада је одржала два концерта, 8. и 9. децембра 2010. године у Јокохами. Њен први концерт је стримован на интернету и и имао је 925.000 прегледа што је био рекорд праћења неког концерта уживо преко веб-сајта Ustream.tv.[118][119] Јапанска ТВ станица НХК приказала је документарни филм о Утади, 15. јануара 2011. године под називом Utada Hikaru ~今のわたし~ (Utada Hikaru: Ima no Watashi, Utada Hikaru: What I Am). Филм садржи студијска извођења песама Show Me Love (Not a Dream) и Goodbye Happiness, као и интервју где је Утада причала о одлуци да паузира са музиком и ономе што планира да ради док се не буде бавила музиком.[120] Филм је емитован и у Сједињеним Државама, 12. фебруара 2011. године и у Европи 2. фебруара 2011. године.[121][122] Током паузе, Утада је добила велики број музичких награда.[123][124][125][126]

2015—данасУреди

Дана 3. јула 2015. године, Утада је на свом блогу објавила да је родила сина и да ради на новом албуму, а песме са албума писане су током њене трудноће.[127][128] Објавила је нову песму Hanataba o Kimini, која је емитована 4. априла 2016. година, а једанаест дана касније песма је званично објављена као дигитални сингл.[129][130][131][132][133] Шести студијски албум за јапанаско тржиште под називом Fantome, Утада је објавила 28. септембра 2016. године у Јапанау, а након два дана изашао је и на Тајвану. На албуму се налази једанаест песама и оне су џеј-поп, ритам и блуз и електро жанра. До децембра 2017. године продат је у више од 687.000 примерака.[134][135][136] Fantome је био комерцијално успешан албум и добио је углавном позтивне критике, а дебитовао је на првом месту музичке листе Oricon Albums, где је остао четири недеље заредом.[137][138][139] Проглашен је за „Албум године” на додели Јапанских музичких награда.[140][141][142][143][135][144] Утада је 9. фебруара 2017. потписала уговор са издавачком кућом Sony Music Japan, након што јој је истекао уговор са Јуниверзал рекордсом. Први дигитанлни сингл под окриљем нове издавачке куће Ōzora de Dakishimete објављен је 10. јула 2017. године, а други Forevermore 28. јуна исте године.[145][146] Трећи сингл под називом Anata објављен је 8. децембра и била је песма филма Destiny: Kamakura Monogatari.[147] Нови албум Утаде под називом Hatsukoi објављен је 27. јуна 2018. године, а на њему се налази дванаест песама.[148][149][150] Након објављивања албума, певачица је имала турнеју која је почела 6. новембра 2018, а завршила се 9. децембра исте године.[151][152] Албум се нашао на првом месту листе Орикон и продат је у преко 242.000 примерака.[153][154] Дана 18. јануара 2019. године, Утада је објавила сингл Face My Fears, који је продуцирала заједно са музичарима Poo Bearom и Скрилексом.[155][156][157] Face My Fears објављен је као макси сингл.[158][159] На Нетфликсу 26. јуна 2019. године објављен је филм о турнеји Утаде, под називом Utada's Laughter in the Dark.[160][161]

ДискографијаУреди

Албуми за тржиште на јапанском језикуУреди

Албуми за тржиште на енглеском језикуУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Utada Hikaru upended the Japanese music scene like no one before – or since”. PRI. 15. 4. 2016. Приступљено 13. 6. 2016. 
  2. ^ „As I See it: Today's Pop Idols Sound Like the Pied Piper.”. Mainichi Daily News. 1999. 
  3. ^ „Ranking in 1999: No.1 Utada Hikaru” (на језику: Japanese). Nikkei Trendy. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2008. Приступљено 30. 11. 2008. 
  4. ^ „From cotton candy to acid rebels, Japan's pop scene heats up”. CNN. 15. 6. 1999. Приступљено 18. 12. 2008. 
  5. ^ „Important announcement (大事なお知らせ)” (на језику: Japanese). Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2007. Приступљено 26. 8. 2007. 
  6. ^ Aquino, Faith (22. 8. 2013). „Keiko Fuji, mother of singer Hikaru Utada, found dead in suspected suicide”. Japan Daily Press. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2013. Приступљено 23. 9. 2013. 
  7. ^ Aquino, Faith (26. 8. 2013). „Hikaru Utada makes first public statement after news of mother's suicide”. Japan Daily Press. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2013. Приступљено 23. 9. 2013. 
  8. ^ " „Hikaru Utada e Francesco Calliano sposi a Polignano: le curiose nozze della popstar giapponese e il barman italiano”. Oggi. 23. 5. 2014. 
  9. ^ " „宇多田ヒカル、イタリア人と再婚へ「自分でも意外」”. Oricon. 3. 2. 2014. 
  10. ^ „Singer-Songwriter Hikaru Utada to Marry an Italian Man”. AnimeNewsNetwork. 3. 2. 2014. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2014. 
  11. ^ „紀里谷和明氏、元妻・宇多田の結婚祝福「末長く幸せな家庭を」”. Oricon. 3. 2. 2014. 
  12. ^ Utada, Hikaru. „Message from Hikki (BOTH)”. Hikki's WEBSITE (на језику: Japanese). Toshiba EMI. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2017. Приступљено 3. 7. 2015. 
  13. ^ Precious oricon.co.jp
  14. ^ „Oricon Music Style U3のリリース一覧” [List of U3's releases] (на језику: Japanese). Oricon. Приступљено 12. 5. 2015. 
  15. ^ „U3” (на језику: Japanese). New Century Records. Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2014. Приступљено 29. 8. 2014. 
  16. ^ Unknown, Author. „U3 / スター [廃盤]”. CDJournal. Приступљено 29. 8. 2014. 
  17. ^ „Cubic U / クロース・トゥ・ユウ [廃盤]” [Cubic U / Close-to-You [Out]]. CDJournal. Приступљено 29. 8. 2014. 
  18. ^ „Cubic U / プレシャス [廃盤]”. CDJournal. Приступљено 29. 8. 2014. 
  19. ^ 藤圭子の娘・宇多田ヒカルは16歳、いきなり200万枚ヒットでR&Bクイーンに (на језику: Japanese). Nikkei Business Publications. 5. 3. 1999. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2011. Приступљено 30. 11. 2008. 
  20. ^ McClure, Steve. „Female Singers: Hikaru Utada Finds 'Love' Blooming.”. 111 (18). Billboard - The International Newsweekly of Music, Video and Home Entertainment. 
  21. ^ Tomoyuki, Mori (10. 3. 1999). „Utada Hikaru Singles Collection Vol. 1” (на језику: Japanese). Amazon.com. Приступљено 22. 1. 2017. 
  22. ^ Untitled (12 vinyl EP; Liner notes). Utada, Hikaru. Toshiba-EMI. 1998. PRT-8402. 
  23. 23,0 23,1 23,2 „List of million-selling CD albums in Japan”. Musictvprogram.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2012. Приступљено 22. 1. 2011. 
  24. ^ „Announcing the Top 100 Big Artists of the 20th Century as chosen by listeners and J-wave (リスナーとJ-WAVEが選んだ20世紀のビッグ・アーティスト100人を発表!)”. www.j-wave.co.jp (на језику: Japanese). 1999. Приступљено 26. 8. 2007. 
  25. ^ „Hikaru Utada” (на језику: Japanese). oricon. Приступљено 6. 11. 2008. 
  26. ^ Automatic / Time Will Tell (CD single; Liner notes). Utada, Hikaru. Toshiba-EMI. 1998. TOCT-4127. 
  27. ^ „Top 50 Global Best Selling Albums for 2001” (PDF). International Federation of the Phonographic Industry. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 12. 2010. Приступљено 8. 4. 2011. 
  28. ^ Brasor, Philip (18. 12. 2009). „The noughties played it nice” — преко Japan Times Online. 
  29. ^ Christopher John Farley (15. 9. 2001). „Diva on Campus”. Time. Приступљено 27. 12. 2006. 
  30. 30,0 30,1 „JaME – The 1st database and information website about Japanese music – www.jame-world.com”. Jmusiceuropa.com. Архивирано из оригинала на датум 25. 09. 2008. Приступљено 22. 1. 2011. 
  31. ^ Inc, Nielsen Business Media (4. 8. 2001). Billboard (на језику: енглески). Nielsen Business Media, Inc. 
  32. ^ „Rush Hour 2 - Original Soundtrack | Songs, Reviews, Credits | AllMusic”. AllMusic. Приступљено 19. 4. 2018. 
  33. ^ „Soundtrack Rush Hour 2 Chart History”. Billboard. Приступљено 19. 4. 2018. 
  34. ^ „Movie Soundtracks: Top Soundtrack Albums Chart”. Billboard. Приступљено 19. 4. 2018. 
  35. ^ „Rush Hour 2 (2001) Soundtracks”. IMDB. Приступљено 19. 6. 2017. 
  36. ^ „Japanese teen pop star home after bout with side effects of ovarian surgery”. AP Worldstream. 11. 5. 2002. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2015. Приступљено 27. 8. 2007. 
  37. ^ —ð‘ãƒAƒ‹ƒoƒ€ƒ‰ƒ“ƒLƒ“ƒO
  38. ^ ORICON STYLE – Weekly album chart: 1st week of July 2002
  39. ^ RIAJ – 17th Japan Gold Disc Award 2003
  40. ^ „What's This Year / 2002 / Entertainment / Music”. .interq.or.jp. Архивирано из оригинала на датум 22. 8. 2010. Приступљено 22. 1. 2011. 
  41. ^ „宇多田ヒカル一時休止前ラスト公演で感涙&Ust新記録樹立” (на језику: Japanese). Natalie. 13. 12. 2010. Приступљено 17. 12. 2010. 
  42. ^ Colors - Wiki.theppn Архивирано 2008-03-20 на сајту Wayback Machine
  43. ^ 歴代アルバムランキング (језик: јапански)
  44. ^ http://www.ifpi.org/content/library/top50-2004.pdf Архивирано 2010-11-26 на сајту Wayback Machine
  45. ^ „宇多田ヒカル Oricon Style Special Comment” (на језику: Japanese). 
  46. ^ 歴代アルバム初動ランキング (језик: јапански)
  47. ^ ORICON STYLE - Weekly album chart : 1st week of April 2004
  48. ^ 2004 Oricon Top 100 Albums - Wiki.theppn Архивирано 2007-12-15 на сајту Wayback Machine
  49. ^ „Utada Hikaru biography”. MUSIC JAPAN. Архивирано из оригинала на датум 21. 05. 2008. Приступљено 11. 11. 2008. 
  50. ^ „Utada Chart History”. Billboard. Приступљено 7. 3. 2018. 
  51. ^ „Interview (cover page)”. јун 2005. Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2005. Приступљено 22. 6. 2008. 
  52. ^ „Utada Chart History”. Billboard. Приступљено 7. 3. 2018. 
  53. ^ Rashbaum, Alyssa (5. 10. 2004). „Utada”. MTV. Приступљено 12. 9. 2006. 
  54. ^ Robson, Daniel (23. 6. 2006). „Utada Hikaru "Ultra Blue". The Japan Times. Приступљено 16. 1. 2019. 
  55. ^ „Dance Club Play”. Billboard. billboard.com. 16. 10. 2004. Приступљено 4. 1. 2010. 
  56. ^ „Dance Club Play”. Billboard. billboard.com. 16. 10. 2004. Приступљено 4. 1. 2010. 
  57. 57,0 57,1 (発表! 音楽ファン2万人が選ぶ『好きなアーティストランキング』). www.oricon.co.jp (на језику: Japanese). 20. 7. 2004. Приступљено 26. 8. 2007. 
  58. ^ „Utada Chart History”. Billboard. Приступљено 7. 3. 2018. 
  59. ^ Stern, Bradley (1. 9. 2014). „This Is Our Exodus”. MuuMuse. Приступљено 4. 1. 2016. 
  60. ^ Skedge (31. 10. 2005). „Utada – You Make Me Want to Be a Man Information”. seesaa. Приступљено 4. 1. 2016. 
  61. ^ Staff, Imvdb. „Utada Hikaru – You Make Me Want to Be a Man”. Imvdb.com. Приступљено 5. 1. 2016. 
  62. ^ 女王復活!宇多田ヒカル新記録達成 (на језику: Japanese). Daily Sports. 19. 4. 2007. Архивирано из оригинала на датум 22. 4. 2007. Приступљено 30. 11. 2008. 
  63. ^ CD Journal Staff (22. 2. 2006). „Utada Hikaru – Keep Tryin' (single review)”. CD Journal (на језику: Japanese). Приступљено 23. 5. 2016. 
  64. ^ McClure, Steve (16. 3. 2002). „Two Languages, Two Deals for Japan's Hikaru Utada”. Billboard. Google Books. Приступљено 23. 11. 2016. 
  65. ^ Keep Tryin' (CD Single; Liner notes). Utada Hikaru. Japan: EMI Music Japan; Eastworld. 2006. TOCT-5005. 
  66. ^ „iTunes年間ランキング、トップは宇多田とモーツァルト” (на језику: Japanese). ITmedia News. 20. 12. 2006. Приступљено 10. 11. 2008. 
  67. ^ „Ultra Blue EMI-Report”. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2008. Приступљено 01. 11. 2019. 
  68. ^ 宇多田ヒカル『“生”が感じられる4年ぶりのアルバム!!』 (in Japanese). ORICON STYLE. June 14, 2006. Retrieved January 26, 2019.
  69. ^ 宇多田ヒカル、2年1ヶ月ぶりのアルバム首位獲得で史上初の快挙! (на језику: Japanese). Oricon. 20. 6. 2006. Приступљено 14. 11. 2008. 
  70. ^ „hypebot: Chairman Nicoli Addresses WMG Merger And EMI's Future”. Hypebot.typepad.com. 13. 7. 2006. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2008. Приступљено 22. 1. 2011. 
  71. ^ „EMI Annual Report 2007”. 2007. стр. 18. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 09. 12. 2018. Приступљено 26. 8. 2007. 
  72. ^ ゴールド等認定作品認定 2006年7月 (на језику: Japanese). Recording Industry Association of Japan. Приступљено 14. 11. 2008. 
  73. ^ ミリオン超え? 宇多田新作 (на језику: Japanese). The Kobe Shimbun. 28. 2. 2008. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2011. Приступљено 14. 11. 2008. 
  74. 74,0 74,1 74,2 „Sales of 'Flavor of Life' by Japan's Utada Hikaru pass 7.5 million”. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2008. Приступљено 31. 1. 2008. 
  75. ^ Utada, Hikaru (2008). Heart Station (CD album; Liner notes). Utada Hikaru. Japan: EMI Music Japan, Eastworld. TOCT-26600. 
  76. ^ Utada, Hikaru (23. 10. 2007). „Message from Hikki”. Utada Hikaru's official website (на језику: Japanese). Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2017. Приступљено 16. 6. 2016. 
  77. ^ „Bon jour!”. www.u3music.com. 29. 9. 2007. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 26. 9. 2007. 
  78. ^ „当社株式の譲渡と社名(商号)変更に関するお知らせ” [Notice concerning the transfer of company shares and company name (trade name) change] (PDF) (на језику: Japanese). EMI music (japan). 30. 6. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 9. 2007. 
  79. ^ „宇多田ヒカルが新記録を樹立!さらに新曲も発表” (на језику: Japanese). Barks. 20. 4. 2007. Приступљено 30. 12. 2014. 
  80. ^ レコード協会調べ 6月度有料音楽配信認定 [Record Association Investigation: June Digital Music Download Certifications] (на језику: Japanese). Recording Industry Association of Japan. 20. 7. 2007. Приступљено 13. 2. 2014. 
  81. ^ Utada, Hikaru (23. 10. 2007). „Message from Hikki”. Utada Hikaru's official website (на језику: Japanese). Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2017. Приступљено 16. 6. 2016. 
  82. ^ „【オリコン】宇多田ヒカル、08年No.1スタートで6作連続1位!” (на језику: Japanese). Oricon. 25. 3. 2008. Приступљено 10. 11. 2008. 
  83. ^ 宇多田ヒカル5年ぶり、ミスチル2年ぶりにミリオン突破 (на језику: Japanese). Oricon. 6. 1. 2009. Приступљено 6. 1. 2009. 
  84. ^ „2008 yearly album rankings” (на језику: Japanese). Oricon. 11. 12. 2008. Приступљено 12. 12. 2008. 
  85. ^ „2008年、「iTunes Store」で最もダウンロードされた楽曲が発表” (на језику: Japanese). Barks. 3. 12. 2008. Приступљено 3. 12. 2008. 
  86. ^ 宇多田ヒカルの曲の中で一番好きなのはどれ? (на језику: Japanese). RBB Today. 4. 11. 2008. Приступљено 14. 11. 2008. 
  87. ^ 宇多田ヒカルが歌う新月9ドラマ主題歌の配信開始 (на језику: Japanese). BARKS News. 20. 10. 2008. Приступљено 14. 11. 2008. 
  88. ^ „Oricon Readers Poll: Top Artists”. Приступљено 14. 11. 2008. 
  89. ^ „Future Airplay Charts”. Приступљено 16. 12. 2008. 
  90. ^ „CHR/Top 40”. Going For Adds. Radio & Records. 10. 2. 2009. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2015. Приступљено 26. 10. 2010. 
  91. ^ „News : Utada Returns To The U.S. For Tour”. Wayback Machine / Utada. Архивирано из оригинала на датум 20. 8. 2010. Приступљено 18. 7. 2012. 
  92. ^ „Utada's official Japanese website”. Архивирано из оригинала на датум 10. 8. 2009. Приступљено 10. 1. 2009. 
  93. ^ „宇多田ヒカルの音楽配信” [Utada Hikaru's music distribution]. Oricon News (на језику: Japanese). Oricon Style. Приступљено 26. 10. 2010. 
  94. ^ „Hikaru Utada to Sing Theme of Evangelion: 2.0 Film”. Anime News Network. 15. 5. 2009. 
  95. ^ „Utada Hiraku Single Collection Vol. 2”. Hikki's WEBSITE. EMI Music Japan Inc. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2010. Приступљено 26. 10. 2010. 
  96. ^ U3MUSIC INC Архивирано 2009-10-17 на сајту Archive.today. U3music.com. Retrieved on October 26, 2010.
  97. ^ Producers, Engineers, Artists Архивирано 2009-10-02 на сајту Wayback Machine. 365 Artists. Retrieved on October 26, 2010.
  98. ^ News : Dirty Desire Remixes Архивирано 2009-12-19 на сајту Wayback Machine. Utada (December 9, 2009). Retrieved on 2010-10-26.
  99. ^ News : Utada Returns To The U.S. For Tour Архивирано 2009-11-22 на сајту Wayback Machine. Utada. Retrieved on October 26, 2010.
  100. ^ Official Site Архивирано 2009-11-14 на сајту Wayback Machine. Utada. Retrieved on October 26, 2010.
  101. ^ Hikaru Utada. 久しぶりの大事なお知らせ (на језику: Japanese). Архивирано из оригинала на датум 17. 8. 2010. 
  102. ^ ゴールド等認定作品一覧 2010年11月 [Works Receiving Certifications List (Gold, etc) (November 2010)]. RIAJ (на језику: Japanese). 10. 12. 2010. Приступљено 10. 12. 2010. 
  103. ^ レコード協会調べ 12月度有料音楽配信認定 <略称:12月度認定> [Record Association Analysis: December Paid Digital Download Certifications (Abbreviated: December Certifications)]. RIAJ (на језику: Japanese). 20. 1. 2011. Приступљено 20. 1. 2011. 
  104. ^ レコード協会調べ 1月度有料音楽配信認定 <略称:1月度認定> [Record Association Analysis: January Paid Digital Download Certifications (Abbreviated: January Certifications)]. RIAJ (на језику: Japanese). 20. 2. 2011. Приступљено 22. 2. 2011. 
  105. ^ Hikki's WEBSITE Архивирано 2007-10-31 на сајту Wayback Machine. Emimusic.jp. Retrieved on October 26, 2010.
  106. ^ „"Goodbye Happiness" PV DVD added as "Single Collection Vol. 2" Pre-order Bonus " U.Blog / The Utada News Blog”. Blog.utada2.net. 2. 11. 2010. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2010. Приступљено 22. 1. 2011. 
  107. ^ „Utada/utada the best - TOWER RECORDS ONLINE”. Tower.jp. 27. 2. 2012. Приступљено 13. 3. 2012. 
  108. ^ „[CD] Utada The Best / Utada”. Neowing. Приступљено 13. 3. 2012. 
  109. ^ „English Language Best Album "Utada The Best" being released on 11/24? » U.Blog / The Utada News Blog”. Blog.utada2.net. 20. 10. 2010. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2011. Приступљено 13. 3. 2012. 
  110. ^ „Utada The Best Utada [CD]”. Cdjapan.co.jp. Приступљено 13. 3. 2012. 
  111. ^ „Utada The Best (Japan Version) CD - Utada, Utada Hikaru, Universal International - Western / World Music - Free Shipping”. Yesasia. 24. 11. 2010. Приступљено 13. 3. 2012. 
  112. ^ „Utada The Best(グレイテストヒッツ)【CD】-Utada 発売国:日本|ポップス|ジャパニーズポップス|音楽|HMV ONLINE CD、DVDの通販-ゲーム、書籍、 タレントの写真集も”. Hmv.co.jp. Приступљено 13. 3. 2012. 
  113. ^ „Utada's "Goodbye Happiness" Radio Airplay begins 11/01; Chaku-Uta Download 11/03 " U.Blog / The Utada News Blog”. Blog.utada2.net. 28. 10. 2010. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2011. Приступљено 22. 1. 2011. 
  114. ^ „Twitter / U.Blog: According to @hikki_staff”. Twitter.com. 2. 11. 2010. Приступљено 22. 1. 2011. 
  115. ^ „and Hikaru Utada agree new global recording deal”. EMI Music. 8. 11. 2010. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2011. Приступљено 22. 1. 2011. 
  116. ^ „Utada wins "Best Conceptual Video". SpaceShower. 10. 4. 2011. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2011. Приступљено 3. 6. 2011. 
  117. ^ „Utada's "Single Collection Vol. 2" Debuts at Number 1 on Oricon Charts " U.Blog / The Utada News Blog”. Blog.utada2.net. 30. 11. 2010. Архивирано из оригинала на датум 19. 4. 2011. Приступљено 22. 1. 2011. 
  118. ^ „Twitter”. Twitter. Приступљено 5. 2. 2014. 
  119. ^ „Hikki's WEBSITE”. Emimusic.jp. 8. 12. 2010. Архивирано из оригинала на датум 3. 10. 2010. Приступљено 26. 3. 2012. 
  120. ^ 06時00分, 2011年01月06日. „宇多田ヒカル活動休止前の姿をNHKでドキュメンタリー放送 ニュース-ORICON STYLE”. Oricon.co.jp. Приступљено 22. 1. 2011. 
  121. ^ „Hikki's WEBSITE”. Emimusic.jp. Архивирано из оригинала на датум 10. 01. 2012. Приступљено 26. 3. 2012. 
  122. ^ „NHK airs Utada Hikaru's final interview before her hiatus”. Tokyohive.com. 15. 1. 2011. Приступљено 22. 1. 2011. 
  123. ^ „Magazine: Final Evangelion Film Slated For Fall-Winter 2015 With Utada Song”. Anime News Network. Anime News Network. Приступљено 31. 12. 2014. 
  124. ^ „Hikki's WEBSITE”. Utadahikaru.jp. Архивирано из оригинала на датум 6. 8. 2016. Приступљено 5. 2. 2014. 
  125. ^ „Hikki's WEBSITE”. Utadahikaru.jp. 17. 11. 2012. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2013. Приступљено 5. 2. 2014. 
  126. ^ „Recochoku's yearly download charts/awards for 2011”. Recochoku. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2013. Приступљено 7. 12. 2011. 
  127. ^ Utada, Hikaru. „Message from Hikki (BOTH)”. Hikki's WEBSITE. Toshiba EMI. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2017. Приступљено 3. 7. 2015. 
  128. ^ „J-pop star Utada gives birth to baby boy, hints at return to music”. Japan Times. Japan Times. Приступљено 4. 7. 2015. 
  129. ^ „New Songs "Hanataba Wo Kimini" And "Manatsu No Tooriame" Premiere on TV Programs Today, And To Be Released Digitally on April 15, as well music videos for both songs.”. Utada Hikaru Official Website. Utada Hikaru Official Website. Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2016. Приступљено 6. 4. 2016. 
  130. ^ Ronald. „Utada Hikaru Officially Confirmed for New Drama Theme”. Arama Japan. Arama Japan. Приступљено 25. 1. 2016. 
  131. ^ „宇多田 ヒカル NEW-turn Project”. HIKKI's Website. Universal Music. Приступљено 10. 3. 2016. 
  132. ^ Stern, Bradley. „Welcome Back Hikki: Utada Hikaru Officially Resumes Artist Activities”. Pop Crush. Pop Crush. Приступљено 10. 3. 2016. 
  133. ^ Ressler, Karen. „Hikaru Utada Launches 'New-Turn Project' to Mark Her Return to Music”. Anime News Network. Anime News Network. Приступљено 10. 3. 2016. 
  134. ^ „AKB48 and Justin Bieber Top Billboard Japan's Year-End Charts”. Billboard (на језику: енглески). Billboard. Приступљено 30. 12. 2016. 
  135. 135,0 135,1 „Oricon Yearly CD Albums Chart (2016)” (на језику: Japanese). Oricon. Приступљено 28. 12. 2016. 
  136. ^ „Oricon unveils their Yearly Sales Rankings for 2017”. arama! Japan (на језику: енглески). arama! Japan. Приступљено 23. 3. 2018. 
  137. ^ Stern, Bradley. „Utada Hikaru Reveals Cover, Track Listing for Upcoming Album, "Fantome". Pop Crush. Pop Crush. Приступљено 8. 8. 2016. 
  138. ^ „Utada Hikaru Releases Her 6th Original Full Album, First in 8 Years, on Sep. 28!!”. Utada Hikaru Official Website. Utada Hikaru Official Website. Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2016. Приступљено 7. 7. 2016. 
  139. ^ „Sexy Zone and Utada Hikaru Top the Oricon Charts for the Week of 10/17 – 10/23”. AramaJapan (на језику: енглески). AramaJapan. Приступљено 19. 6. 2017. 
  140. ^ The Japan Record Awards 2016 [1], January 17, 2017
  141. ^ Gatmaitan, James (28. 9. 2016). „[Album Review] Utada Hikaru's "Fantôme". JpopAsia. Приступљено 9. 10. 2016. 
  142. ^ Stern, Bradley (28. 9. 2016). „'Fantome': Utada Hikaru Returns from Her Hiatus Heartbroken, But Hopeful (Album Review)”. MuuMuse. Приступљено 7. 10. 2016. 
  143. ^ Miyauchi, Ryo (6. 10. 2016). „Utada Hikaru – Fantôme”. Unrecorded. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2016. Приступљено 7. 10. 2016. 
  144. ^ „AKB48 and Justin Bieber Top Billboard Japan's Year-End Charts”. Billboard (на језику: енглески). Billboard. Приступљено 30. 12. 2016. 
  145. ^ „First single release titled "Oozora de Dakishimete" will be available for download worldwide on Monday, July 10!”. Utada Hikaru Official Website. Utada Hikaru Official Website. Приступљено 10. 6. 2017. 
  146. ^ „New song will be available for digital download worldwide on Friday, July 28th 2017!”. UtadaHikaru.jp. Utada Hikaru Official Website. Приступљено 25. 6. 2017. 
  147. ^ „New Single "Anata" Chosen As Main Theme for Film "DESTINY Kamakura Monogatari". UtadaHikaru.jp. Utada Hikaru Official Website. Приступљено 24. 9. 2017. 
  148. ^ „SONY MUSIC REVENUES TOPPED $1.9BN IN THE FIRST HALF OF 2018, UP 11% YEAR-ON-YEAR”. Music Business Worldwide. 31. 7. 2018. Приступљено 31. 7. 2018. 
  149. ^ „【オリコン】宇多田ヒカル、女性ソロアーティスト初のCD&デジタルアルバム同時2冠” (на језику: Japanese). Oricon. 3. 7. 2018. Приступљено 3. 7. 2018. 
  150. ^ „【オリコン】宇多田ヒカル、1stから7作連続首位 今年度ソロアーティストのアルバム最高初週売上” (на језику: Japanese). Oricon. 3. 7. 2018. Приступљено 3. 7. 2018. 
  151. ^ http://www.utadahikaru.jp/news/detail.html?id=498677
  152. ^ „HIKARU UTADA is releasing her 7th original studio album, "HATSUKOI (meaning: First Love)" on June 27th 2018, just in time to celebrate her 20th Anniversary of her debut!”. utadahikaru.jp. Utada Hikaru Official Website. Приступљено 24. 4. 2018. 
  153. ^ „【オリコン】宇多田ヒカル、女性ソロアーティスト初のCD&デジタルアルバム同時2冠” (на језику: Japanese). Oricon. 3. 7. 2018. Приступљено 3. 7. 2018. 
  154. ^ „【オリコン】宇多田ヒカル、1stから7作連続首位 今年度ソロアーティストのアルバム最高初週売上” (на језику: Japanese). Oricon. 3. 7. 2018. Приступљено 3. 7. 2018. 
  155. ^ „宇多田ヒカル、11年ぶりシングルCD発売決定 Skrillexと『キングダムハーツIII』OP制作”. Oricon. 
  156. ^ Meadow, Matthew (21. 9. 2018). „Kingdom Hearts 3 opening theme written by Utada Hikaru and Skrillex”. Your EDM. Приступљено 22. 9. 2018. 
  157. ^ „Kingdom Hearts III opening theme song a collaboration between Skrillex and Hikaru Utada”. Gematsu. 28. 9. 2018. Приступљено 28. 9. 2018. 
  158. ^ https://www.oricon.co.jp/news/2120432/full/
  159. ^ „James Blake Debuts at No. 1 on Top Dance/Electronic Albums Chart”. Billboard. Приступљено 1. 2. 2019. 
  160. ^ Michel, Patrick St (31. 7. 2019). „'Hikaru Utada Laughter in the Dark Tour 2018': A Netflix offering that nails the live experience”. The Japan Times (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2019. 
  161. ^ Cimi, Chris (22. 4. 2019). „Hikaru Utada's "Laughter In The Dark" Concert Coming To Netflix”. OTAQUEST (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2019. 

Спољашње везеУреди