Француска дијаспора обухвата све Французе и лица француског порекла која живе ван Француске. Земље са значајним бројем чланова француске дијаспоре укључују САД, Канаду, Аустралију и неколико земаља Латинске Америке. Од 2009. године процењује се да дијаспора укључује преко 100 милиона људи, знатно више од броја француских држављана који живе у иностранству, који износи око 2 милиона.
Неколико догађаја довело је до емиграције из Француске. Француски протестанти Хугеноти напуштали су Француску у 16. веку, тренд који је драматично порастао након укидања Нантског едикта1685. године. Француска колонизација, посебно у Америци, била је истакнута крајем 17. и 18. века. Крајем 18. века, француска емиграција (1789—1815) била је масовно покретање емиграната углавном у суседне европске земље, као резултат Француске револуције. Каснијих година, емиграција је често била повезана са економским условима. Од 1847. до 1857. године, готово 200.000 француских држављана емигрирало је у иностранство[1]. Од 1821. до 1920. године, око 121.000 Баскија и мештана из француске провинције Берн емигрирало је у САД[2]
Од почетка 19. века, до средине 20. века, Аргентина је добила другу највећу групу француских имиграната након Сједињених Држава. Према званичним подацима, 239.000 Француза имигрирало у Аргентину од 1857. до 1946. године, а још више њих пре него што је имиграција почела 1820. године.[30] Имиграција је до краја шездесетих година 20. века. За разлику од Сједињених Држава у којима је имиграција из Француске била разноврснија, половина француских имиграната у Аргентину била је из југозападног дела земље. Сада се процењује да више од 6 милиона Аргентинаца има одређени степен француског порекла (17% укупне популације).[31]
Канада има другу највећу заједницу људи француског порекла. 8,5 милиона Канадађана су се изјаснили да имају француске корене. Провинција Квебек има највећи проценат људи француског порекла, не рачунајући Француску Такође велики број људи француског порекла живи у провинцији Њу Брансвик и Онтрарију.[32]
Француска имиграција у Канаду датира из 16. века, а основана је Квебеку1541. године. Тадусак најстарије француско насеље у Канади, основано је 1599. године. Од 1627. до 1663. године, француско становништво у Канади порастао је са 100 на 2.500 људи. У овом периоду процењује се да се да је око 1.250 Француза емигрирало у Канаду, а већина њих је долазило их провинција Норманди, Аунис, Перче, Иле-де-Франце, Поитоу, Меин и Саинтж. Између 1665. и 1673. године око 900. младих француза, а половина њих из провинције Иле-де-Франце, одлази у Канаду да се венчају са фармерима и војницима. Године 1760, колонија је имала популацију од 60.000 становника. Процењује се да је од 1633. до 1760. године просечно 56 Француза сваке године емигрирао у Канаду. Између 1608. године, датума оснивања Квебека и 1756. године, 10.000 људи из Француске емигрирало је у Канаду.[33]
Крајем 19. векa, Французи из Канаде су почели да се насељавају на североисточном и источном Онтарију, стварајући модерне франко-онтарске заједнице, као и у Канадској преприји. Истовремено почека је и имиграција из Француске између 1881. и 1980. године.[34]
Француска имиграција пре 19. века била је оскудна.[35] Ова ситуација се променила крајем 19. века, а француски држављани мигрирали су углавном са југаФранцуске и Бордоа[36] због пораста међународне трговине преко Атлантика и независности од Шпанског царства. Званични односи између Француске и Костарике започели су 1848. године у контексту геополитичких улога у региону. Костарика је такође почела да извози кафу, а неколико француских емиграната укључено је у ову активност са компанијом Монсеур Амон као водећом фирмом из ове заједнице.
Француски емигранти из 19. века и њихови потомци, као и релевантна међународна улога Француске имали су трајни утицај у костариканском друштву у културним, уметничким и политичким пољима. На пример, дизајн заставе Костарике је инспирисан француском заставом. Ова снажна заједничка основа вредности такође је поставила основу за односе ове две земље[37].
Већина француских имиграната се настањивала у Чилеу између 1875. и 1895. године. Између октобра 1882. и децембра 1897. године, 8.413 Француза се настанило у Чилеу. Крајем 19. века било их је скоро 30.000.[39] Данас се процењује да је 520.000 Чилеанаца француског порекла.[40]
Први француски имигранти у Гватемалу били су политичари као што су Николас Раул, Исидор Сагет, Хенри Терлонг и официри Алуард и Гоудот. Касније, када је Централна америчка федерација подељена у седам земаља, неки су се преселили у Костарику, а други у Никарагву, иако је већина и даље остала у Гватемали. Односи сарадње између Француске и Гватемале почињу од 1827. године. политичари, научници, сликари, градитељи, певачи и неке породице емигрирали су у ову земљу. Конзервативна Влада Гватемале уништила је готово све односе са Француском, а већина француских имиграната је отишла у Костарику. Односи између ове две државе су се поново успоставили крајем 19. века.[41]
У Мексику, највећи део француских имиграната стигао је у током 19. и почетка 20. века. Од 1814. до 1955. године становници Барселонете емигрирали су у Мексико у великом броју. Успостављени су многи текстилни послови између Мексика и Француске. Почетком 20. века, 5000. Француза из регије Барселонетa регистровани су у француском конзулату у Мексику. Док је 90% остало у Мексику, неки су се вратили, а од 1880. до 1930. године изградили су велике виле назване Виле Мексико и оставили свој дипронос у граду. Данас има 60.000 потомака Француза у Мексику.[42]
Током прве половине 19. века, Уругвај је примио већину француских имиграната који су се упутили у Јужну Америку. Уругвај је тада био друго главно одредиште француских имиграната у после Сједињених Држава, које су примиле 195.971 француских имиграната између 1820. и 1855. године, од тога 13.922 Француза. Већина њих су из Баскије и Берна отишли у Уругвај између 1833. и 1842. године.[43] Данас се процењује да у Уругвају има 300.000 лица француског порекла.[44]
^„Le moment mexicain dans l'histoire française de l'aventure”(PDF). Архивирано из оригинала(PDF) 9. 12. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2017. „La conséquence de cette émigration fut que, en 1849, les Français représentaient la deuxième nationalité étrangère au Mexique, derrière les Espagnols.”
^Wardrop, Murray (12. 4. 2010). „Britons can trace French ancestry after millions of records go online”. The Daily Telegraph. London. „The documents disclose that despite our rivalry with our continental counterparts, 3 million Britons - one in 20 – can trace their ancestry back to France.”
^(језик: француски)Totalité de ceux se présentant comme « Européens », « Calédoniens » ou « Métis » au recensement de 2009 : il faut y enlever les Métropolitains présents depuis peu sur le Territoire, ainsi que des personnes issues d'autres métissages ou se disant « Calédoniennes » sans se sentir « Caldoches ».
^The French have equated their nationality with citizenship, regardless of ethnicity or country of residence.
^(језик: француски)Bilan démographique 2012 - INSEE (Institut National de la Statistique et des Études Économiques - French National Institute for Statistics and Economic Studies)
^„Canal Académie: Les merveilleux francophiles argentins”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2009. г. Приступљено 13. 09. 2017. „Il faut savoir qu’en 2006, 17% d’Argentins ont un ancêtre venu de France. Près de 6 millions d’Argentins ont donc des origines françaises.”
^Ethnic groups worldwide. „People of French ancestry constitute about 27% [of the Canadian population] (about 90% in the Province of Québec) (pp. 332).”
^„Un siècle d'immigration française au Canada (1881—1980)”. „(p. 114) Au total, en un siècle, près de 144 000 Français, et sans doute quelques milliers de plus, ont franchi l'Atlantique pour se diriger définitivement ou temporairement vers le Dominion du Nord-Ouest.”
^„La emigración francesa en Chile, 1875-1914”. „El 80% de los colonos que llegan a Chile provienen del País Vasco, del Bordelais, de Charentes y de las regiones situadas entre Gers y Périgord.”
^„La influencia francesa en la vida social de Chile de la segunda mitad del siglo XIX”(PDF). Архивирано из оригинала(PDF) 6. 2. 2004. г. Приступљено 13. 9. 2017. „Los datos que poseía el Ministerio de Relaciones Exteriores de Francia ya en 1863, cuando aúno se abría Agencia General de Colonización del Gobierno de Chile en Europa, con sede en París, daban cuenta de 1.650 ciudadanos franceses residentes. Esta cifra fue aumentando paulatinamente hasta llegar, tal como lo consignaba el Ministerio Plenipotenciario Francés en Chile, a un número cercano a los 30.000 franceses residentes a fines del siglo.”
^„La influencia francesa en la vida social de Chile de la segunda mitad del siglo XIX”(PDF). Архивирано из оригинала(PDF) 6. 2. 2004. г. Приступљено 13. 9. 2017. „Los datos que poseía el Ministerio de Relaciones Exteriores de Francia en Chile al año 2008, tal como lo consignaba el Ministerio Plenipotenciario Francés en Chile, a un número cercano a los 520.000 descendientes de franceses en Chile..”
^„Les Barcelonnettes au Mexique”. Архивирано из оригинала 9. 12. 2007. г. Приступљено 13. 9. 2017. „On estime à 60,000 les descendants des Barcelonnettes, dispersés sur tout le territoire mexicain.”
