Отворите главни мени

Хришћанска назаренска заједница

Хришћанска назаренска заједница је верска заједница чије се учење заснива искључиво на Светом писму по преводу Ђуре Даничића и Вука Караџића.

У Србији, седиште јој је у Новом Саду у улици Валентина Водника 12. Колико је познато, Назарени су распрострањени у 20 држава широм света: Мађарска, Аустрија, Канада, Сједињене Америчке Државе, Немачка, Аустралија, Јапан, Бразил, Мексико, Украјина, Словачка, Румунија, Србија, Хрватска, Македонија, Индија, Гана, Израел, Папуа Нова Гвинеја и Швајцарска. Назарени у Србији немају сопствени грб и обележја.

Назарени у нашим крајевимаУреди

У другој половини 19. века јавља се по Аустроугарској и Србији назаренски религиозни покрет, који је настао у Швајцарској. Оснивач - проповедник те "вере" био је Швајцарац, Самуил Хенрик Фрелих (1803-1857), који је умро у Стразбуру. Њихова идеја је била "чисто протестантска",[1] а кренула је да делује прво међу Немцима. Припадници су одбацили крштење деце, војничку службу (и нарочито оружје) и полагање заклетве, јавни живот са науком, културом, политиком. "Нововерци" или "бугери" (како су их звали по Бачкој) нису признавали националну припадност и прошлост и подривали су српско народно јединство и православље. Живели су по неким библијским начелима, мимо цивилизације и времена, затворени у својим полуотвореним "скупштинама". Окупљали су се искључиво недељом и признавали само Јеванђеље (Нови завет) за богослужбену књигу. Постали су претња држави и православљу због своје почетне масовности, при чему су и многи до тада црквени људи по селима, њима пришли. Назарени су масовно осуђивани на вишегодишње затворске казне, највише зато што су одбијали да носе оружје - служе војни рок.

Јавили су се прво у Варадинској регименти у Срему, а први припадници били су Срби православци и католици. Почело је 1862. године, тако што је неколико сремских граничара одбило заповест, да узме пушку и иде на стражу - јер им вера забрањује.[2] Назарени нису били признати од стране аустроугарске државе, чак су строго и телесно кажњавани, па су деловали тајно.[3] Издата је 13. августа 1868. године једна државна наредба уперена против њих, јер су игнорисали друштвене и правне норме и законе. Покрет је најпре ојачао у Срему, одакле се преко Сурдука ширио по Банату и Србији. У јужном Банату села Идвор и Фаркаждин су била 1890. године њихова главна упоришта. Владимир Димитријевић православни теолог се први позабавио њима код Срба. Анализирао је њихово деловање и писао књиге и чланке; као стручњак указао на опасност по православне народе. Српски радикали у Војводини оштро супротстављени српском православном клиру, ишли су им мање-више на руку. Велики српски песник Јован Јовановић Змај је тако превео на српски језик њихову песмарицу "Харфу Сиона". А радикалски вођ, новинар Јаша Томић написао је роман "Назарени",[4] у којем их је (као њима близак) приказао као некакве мученике.

Због доста чињеница да су предати Богу, да живе по Библији без обзира на све, Назарени су у великој мери прогањани на просторима бивше СФРЈ. Некада је назаренска заједница била једна од бројнијих у Србији док на сцену није ступио комунизам. Такво уређење је забранило члановима ове заједнице да веру преносе на децу, и воде разговор о вери са било ким. Тако да је данас број Назарена спласнуо и стагнира. Што се тиче распрострањености по Србији, у главном су распрострањени по Војводини. Некада је на простору Југославије постојало 360 назаренских цркава. Данас их у Србији има приближно 50.

Објекти - СкупштинеУреди

Своју цркву, Назарени зову скупштином. За време службе, верници седе у клупама, при чему мушкарци и жене не седе заједно. Седиште Хришћанске назаренске заједнице је у Новом Саду, у улици Валентина Водника бр.12. (Слика)

Адресе неких назаренских скупштина:

 
Унутрашњост цркве у Новом Саду
Град/место Адреса
Нови Сад Валентина Водника 12
Београд Таковска 49а
Земун Светосавска 16
Панчево Цара Лазара 4
Зрењанин Таковска 23
Вршац Светозара Милетића 33
Стара Пазова Јана Колара 8

БогослужењеУреди

Богослужење траје између сат и сат и по времена. Служба почиње једном песмом коју пева хор. Затим за говорницу излази проповедник који прочита неки одломак из Светог Писма (најчешће једно поглавље). Након читања, следи молитва. Проповедник се моли Богу на глас, док верници клече. Након молитве следи анализа прочитаног текста, што је најдужи део службе. Када се заврши проповед, следе још две песме хора и још једна молитва. Молитве се завршавају речима у име Исуса Христа. Проповедници нису плаћени, а приликом службе не носе одежде, већ кошуље и сакое.

Осим одржавања службе, некада се организује само хор. Осим службе и хора, Назарени не обављају никакве обреде, нити имају било какве ритуале.

Начин живота назаренске заједницеУреди

Код верника ове цркве нема забављања младих пре брака, у који могу ступити само муж и жена из те цркве. Међу Назаренима нема пушача.

У складу са стиховима из Библије: Исаија 42,8; Дела Апостолска 4,12; Јеванђеље по Јовану 5,41; 5,44; 12,43, Верници ове заједнице не славе крсну славу.

У складу са стиховима из Библије: 2. Књ. Мојсијева 33,5; Прва посланица Тимотију 2,9; Прва петрова посл. 3,3, Жене у овој цркви не носе накит и шминку.

У складу са стихом из Библије: Исаија 1,13, не практикују кад. У складу са стихом из Библије: Прва п. Коринћанима 11,4, мушкарци не смеју бити покривене главе. У складу са стихом из Библије: Прва п. Коринћанима 11,5, жене у току службе и молитве морају имати покривену главу.

У складу са стихом из Библије: Јеванђеље по Луки 3,21; 3,22; 3,23, не крсте малу децу, већ сматрају да је крштење самостална одлука одрасле особе. У складу са стиховима из Библије: 2.књ. Мојсијева 20,4; 20,5; 31,15; Дела апостолска 17,29; Откривење 9,20: не практикују иконе.

ВеровањаУреди

Назарени верују у Свето тројство које чине Бог отац, син (Исус) и Свети Дух. Верују у постојање како раја, тако и пакла. Немају јасан став по питању предестинације (тезе да је човеку судбина одређена пре рођења), већ сматрају да је неким делом судбина одређена, али да човек својим понашањем може деловати на промену те судбине.

Разлике од других заједницаУреди

Назаренски проповедници и старешине нису плаћени. Верници и посетиоци нису дужни да остављају материјални прилог. Назарени немају свој превод, односно препис Библије. Користе искључиво Свето Писмо по преводу Ђуре Даничића (Стари завет) и Вука Стефановића Караџића (Нови завет).

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1894.
  2. ^ "Земунски гласник", Земун 1868.
  3. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 23. фебруар 1892.
  4. ^ "Зора", Мостар 1896.

ГалеријаУреди

Спољашње везеУреди