Хуснија Курт
Хуснија Курт (Мостар, 14. новембар 1900 — Сарајево, 22. октобар 1959) био је универзитетски професор и босанскохерцеговачки политичар.
| хуснија курт | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 14. новембар 1900. | |||||
| Место рођења | Мостар,  Аустроугарска | |||||
| Датум смрти | 22. октобар 1959. (58 год.) | |||||
| Место смрти | Сарајево, НР БиХ,  ФНР Југославија | |||||
| Професија | професор | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | 1941. | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | |||||
| Одликовања |
| |||||
Биографија уреди
Рођен је 1900. године у Мостару. Гимназију је полазио у Мостару и Београду, а у Загребу завршио Филозофски факултет 1925. године. Испрва је био гимназијски професор у Мостару, а затим у Београду. Тамо га је 1941. затекла окупација Југославије, па се одмах прикључио Народноослободилачком покрету. Након тога је постао члан Комунистичке партије Југославије.
У јесен 1942. био је ухапшен и интерниран на острво Мамулу, одакле је пребачен у концентрациони логор у Италију. После капитулације Италије 1943, пуштен је из затвора, након чега је прешао у Словенију и ступио у НОВЈ. На Првом заседању ЗАВНОБиХ-а, био је изабран у његово председништво, а на Другом заседању АВНОЈ-а изабран и за члана Председништва АВНОЈ-а.
Од 1945. до 1946. године био је председник Обласног народног одбора за Херцеговину, затим потпредседник и секретар Президијума Народне скупштине БиХ до октобра 1948. године. Од тада до смрти био је редовни професор Пољопривредно-шумарског и Пољопривредног факултета у Сарајеву. Био је и члан Савезног одбора ССРН Југославије, члан Главног одбора ССРН БиХ, потпредседник Црвеног крста НР БиХ, председник Друштва хемичара НР БиХ и остало.
Умро је 22. октобра 1959. године у Сарајеву.
Научни рад и признања уреди
У своме научном раду бавио се изучавањем етеричних уља те је заједно са својим сарадницима објавио већи број радова, претежно у Гласнику друштва хемичара НРБиХ.
Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена братства и јединства, Ордена за храброст и осталих југословенских одликовања.
Литература уреди
- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957, 370. стр.
- Енциклопедија Југославије (књига пета). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1962. година.