Отворите главни мени

Цесаревна (рус. цесаревна, од лат. Caesar) била је титула супруге цесаревића (престолонасљедника) у Руској Империји од 1797. године.

Пуна титула је гласила: Њено императорско височанство цесаревна и велика кнегиња (рус. Её Императорское Высочество Цесаревна и Великая Княгиня).

ИсторијаУреди

Титула цесаревне се појавила у Руској Империји прије него титула цесаревића. Титулу је увео император Петар Велики, дана 23. децембра 1721, а носитељке титуле су биле његове кћерке Ана Петровна, Јелисавета Петровна и Наталија Петровна (ниједна није била насљедник престола). Супруга императора Катарина Алексејевна је добила титулу „императорке или цесареве“ (рус. Императрица или Цесарева).[1] Од тада је из употребе нестала титула царевне (посљедње царевне су биле кћерке цара Ивана V Алексејевича).

Титула „цесаревне и велике кнегиње“ је по породичном правилнику за чланове Императорског дома (рус. Учреждение о Императорской Фамилии) постала званична титула за супругу цесаревића (престолонасљедника). Кћерке императора су имале титулу „велике кнегињице“ (рус. великая княжна).[2]

ЦесаревнеУреди

Једине цесаревне, као кћерке императора сверуског, биле су: Ана Петровна, Јелисавета Петровна и Наталија Петровна. Све су биле кћерке Петра Великог.

Цесаревне, супруге цесаревића:

Од руских императорки у 19. вијеку титулу цесаревне није носила Александра Фјодоровна, супруга Николаја I Павловича (јер и сам није имао титулу цесаревића) и Александра Фјодоровна, супруга Николаја II Александровича (јер се оженио након крунисања).

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Полное собрание законов Российской Империи; Том 6, 1721 — Декабря 23. О титуле Государыни Императрици, Великих Княжнь и детей Его Императорского Величества
  2. ^ Учреждение о Императорской Фамилии. Глава третья. О титулах, гербах и прочих внешних преимуществах