Отворите главни мени

Црква Успења Пресвете Богородице у Дрежнику

Црква Успења Пресвете Богородице у Дрежнику, насењеном месту на територији града Ужица, подигнута је у периоду од 1926. до 1928. године и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Црква Успења Пресвете Богородице
Основни подаци
Статусхришћанска православна богомоља
Типцрква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија жичка
ОснивачСрпска православна црква
Управник19261928.
ПосвећенУспењу Пресвете Богородице
Локација
МестоДрежник, Ужице
ДржаваСрбија

Подизање црквеУреди

Подизање храма у селу везано је за подизање и освештавање сеоске школе 1924. године, када је епископ битољски Јосиф Цвијовић, родом из Дрежника, позвао мештане и понудио да и он сам лично учествује у прилогу. То је било пресудно да Дрежничани саграде цркву уз помоћ мајстора које је епископ довео са југа, из своје епархије. Они су саградили храм и украсили га живописом и иконама на олтарској прегради. Иконостас је наручен у битољској резбарској школи, а фреске је осликао Лукијан Бабић 1929. године. Послове око изградње дрежничког храма водио је прота Радосав Симић.[1]

Основни подаци о ктиторимаУреди

Изнад улазних врата, на западој страни цркве, постављена је ктиторска плоча на којој пише: Грађена 1926-1928.г. Велики добротвор храма епископ битољски Јосиф Цвијовић Дрежничанин. Захвални парохијани подигли су 2009. године, поред цркве, Спомен дом са меморијалном поставком у част Јосифа Цвијовића, тачно на 130-годишњицу његовог рођења.

Архитектура црквеУреди

Црква посвећена Успењу Пресвете Богородице саграђена је у „неовизантијском стилу”, као крстообразна грађевина са полукружном апсидом на источној страни. Певнице на јужној и северној страни су знатно мањих димензија у односу на олтарску апсиду. Кров изнад наоса засведен је полуобличастим сводом, а изнад централног дела је осмоугаона купола са осам правилно распоређених прозора. Црква је осветељена са више прозора, по три са северне и јужне стране, а по један на певницама и олтарском простору. Изнад западних врата налази се розета. Врата на северној страни цркве, која служе као споредни улаз у храм, знатно су мањих димензија од главних врата на западној страни. Престоне иконе на иконостасу су Свети Никола, Пресвета Богородица, Исус Христ и Свети Јован Крститељ. У горњем делу су старозаветни пророци, а изнад њих, између две аждаје, Распеће Христово. У тамбуру куполе су четворица Јеванђелиста, на западном зиду приказана је капела на Кајмакчалану, а са стране су фреске са ликовима великог жупана Стефана Немање и цара Душана.

ЛитератураУреди

  • Зорица Златић Ивковић, Манастири и цркве златиборске области, каталог изложбе, Сирогојно, 2013.
  • Петар Оторанов, Знамења Златибора и околине, Ужице, 1996.

ИзвориУреди

  1. ^ „Црква Успења Пресвете Богородице”. Кућа за памћење. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2017. Приступљено 13. фебруар. 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

Спољашње везеУреди