Црквине (Конарево)
Црквине су археолошко налазиште у месту Конарево, западно од Краљева, на десној страни пута Краљево — Рашка, на старој речној тераси реке Ибар. Црквине (први равни део испод Конаревске косе) носе трагове времена из праисторије, антике и средњег века.
.svg)  Приказ на мапи Србије | |
| Место |  Србија |
|---|---|
| Регија | Град Краљево |
| Координате | 43° 42′ 42″ С; 20° 37′ 01″ И / 43.711778° С; 20.617075° И |
| Област | Конарево |
| Историја | |
| Период | Старчевачка култура Гвоздено доба Римско царство Средњи век |
Историјат
уреди
Феликс Каниц је забележио да су 7 km западно од Краљева, поред пута за Студеницу, уочени остаци римског насеља Јанок, на шта су скенули пажњу и каснији случајни каснији налази фрагментоване керамике, перла од стаклене пасте и сребрни новац Веспазијана.[1]
Приликом експлоатација речног шљунка поред магистралног пута, 1988. године уништени су полуукопани објекти старчевачке културе и објекти који су датовани у старије гвоздено доба. Истраживања су показала да се ради о великом локалитету, који се простире са обронака Конаревске косе према нижој, алувијалној тераси Ибра (Конаревско поље). Површински материјал потиче од гвозденог доба (босутска култура, халштат и позни латен) до данашњих дана. Године 1997. пронађен је новчић римског цара Веспазијана, након чега почиње детаљније истраживање локалитета. Годину дана касније, велики земљани радови поред пута Краљево-Рашка довели су до откривања укопаних објеката типа земунице. Прикупљени материјал и земунице су означени као старчевачки. Ове земунице су касније, у периоду старијег гвозденог доба нивелисане и заједно са околним простором су коришћене као комуникације. Начин на који је керамички материјал украшен представља обележје фазе хоризонта босутске културе, означене као басараби стил.[1][2]
Поред Веспазијановог новчића, од античког материјала на овом локалитету издваја се и перла цилиндричног облика од тамноплаве стаклене пасте са окцима. Огрлице од нанизаних перли овог типа постале су део моде у 3. веку, а датовање појединачних перли зависи од другог материјала са локалитета. Ова перла је пре свега значајна као додатни доказ о постојању римског насеља или некрополе на овом подручју.[3] Године 2012. Народни музеј Краљево је путем откупа дошао у посед аплике Силена, која такође потиче са овог локалитета и датована је у 1. век.[4]
Терен је испитан путем геоелектричног скенирања. Постављања је мреже од 29 профила, којом је покривена површина око 3000 m². Током испитивања је утврђено да се на овом подручју налазило насеље велике површине простирања са компактним, међусобно одвојеним инсулама. Током земљаних радова 2001. откривено је десетак објеката из неолита и касног гвозденог доба.[1]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Вера Богосављевић-Петровић[мртва веза], Александар Маричић, Геофизичка истраживања вишеслојног налазишта Црквине код Краљева, Археолошки преглед 1 (2003), Српско Археолошко друштво, Београд, 2006
- ^ Богосављевић-Петровић, Вера (2000). „Стара насеља на подручју данашњег Краљева”. Рудо Поље - Карановац - Краљево: од првих помена до Првог светског рата: 18—21.
- ^ Богосављевић-Петровић, Вера (2000). „Стара насеља на подручју данашњег Краљева”. Рудо Поље - Карановац - Краљево: од првих помена до Првог светског рата: 20—21.
- ^ Алексић-Чеврљаковић, Марија; Романов, Олег (2014). „Аплика са представом Силена са локалитета Црквине у Конареву код Краљева”. Наша прошлост. 15: 49.
 | Овај чланак везан за археологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
