Чарнок
Чарнок је археолошки локалитет који се налази у насељу Бачко Добро Поље у општини Врбас. Припада категорији споменика културе од великог значаја, уписан у централни регистар 1995. године. Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад води локални регистар.
Назив хумке или групе: | Чарнок |
---|---|
Кодни назив: | BAC371 |
Тип: | Келтски опидум |
Локација (општина): | Врбас |
Традиционални назив: | Чарнок |
Порекло назива: | Можда по изгледу (мађ. csarnok значи велика хала) |
Историјски период: | II.—I. век п. н. е. |
Епоха: | |
Порекло (култура): | |
Димензије (приближно): | 190×120 m |
Висина (приближно): | 1-2,5 m |
Материјал: | Земља |
Стање: | Релативно добро |
Археолошки истражено: | Да |
Археолошка ископавања на овом подручју вођена су у периоду од 1984. до 1991. године. Насеље које је овде било потиче из периода касног латена. На овом простору се нализио келтски опидум, који је имао улогу трговачког центра, а затим и одбрамбену улогу.
Локација налазишта уреди
На простору јужно од Врбаса у атару насеља Бачко Добро Поље, на потесу Чарнок, откривено је насеље отвореног и затвореног типа. Насеље се датује у касни латен. Насеље је било окружено бедемом елипсоидног облика. Овакав тип утврђења карактеристичан је за Подунавље у 1. веку п. н. е., а намена му је пре свега одбрамбрена. У књизи Фридриха Лоца се наводи да је пронађен кружни шанац који су имали Авари око својих утврђења и он закључује да су овај терен касније, у 6. веку насељавали Авари и Словени (после продора Хуна).
Поред тога што је археолошки локалитет, Чарнок је и споменик природе треће категорије заштићених природних добара, значајно природно добро, због ретких биљних и животињских врста које га настањују.
Историјска позадина уреди
Доласком Келта на ова подручја у другој половини 4. века п. н. е., Чарнок постаје келтски опидум, и функционише првенствено као трговачки центар, а касније добија и одбрамбену улогу.
Од 1. века нове ере ови простори су део тзв. барбарикума који се налази наспрам Римског царства и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, народа иранског порекла, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом сеобом народа и Чарнок губећи стратешку важност бива трајно напуштен.
Насеље уреди
На локалитету је откривено насеље са утврђењем елипсоидног облика. Око насеља се налази земљани бедем и ров. Непосредно уз бедем налазе се јаме и силоси. У средишњем делу је простор за који се претпоставља да је представљао трг. Откривени су остаци неколико хоризоната настањивања. Према налазима покретног материјала одређена је припадност насеља. У питању је опидум, келтски тип земљаних утврђења. Оваква насеља карактеристична су за Подунавље и Панонску низију током 2. и 1. века п. н. е.
Изван бедема констатовано је насеље отвореног типа, са обектом који би могао бити полуземуница са ровом. Претпоставља се да је ово старије насеље.
Керамика уреди
Откривени керамички предмети сврстани су у фазу Гомолава IVb (латенска провенијенција), односно Скордисцима. Ово келтско племе је насељавало простор између Тисе и Дунава током 1. века п. н. е.
Галерија уреди
-
Поглед на бедеме
-
Улаз у бедеме
-
Поглед са бедема
-
Унутрашњост "хале"
-
Инфраструктура за посетиоце
-
Информативна табла
-
Остаци угљенисане корпе са житарицама из 2. века п. н. е.
-
Чарнок из ваздуха; лево је келтски Опидум а десно остаци средњовековне цркве
-
Археолошки локалитет Чарнок на коме се виде остаци пећи за сушење житарица
-
Римска опека из 3. века наше ере, била је уграђена у средњовековну цркву
-
Прво евидентирано археолошко ископавање на Чарноку 1902. године
-
Пећ за сушење житарица
-
Пећ за сушење житарица из 2. века п.н.е
-
Археолошка истраживања
-
Преношење пећи „in situ”
-
Радови на преношењу пећи у музеј
-
Припрема пећи за преношење
-
Рестаурација пећи
-
Рестаурација пећи за сушење житарица
-
Музеј у Врбасу, стална поставка
-
Предмети са археолошког локалитета Чарнок у Градском музеју Врбас
-
Предмет пронађен на Чарноку
-
Угљенисана пшеница