Википедија

Чекме

Чекме (мађ. Csökmő) град је у Мађарској. Чекме је један од градова у оквиру жупаније Хајду-Бихар.[2] Покрива површину од 68,97 km2 (27 sq mi) и има популацију од 1.925 људи (процена за 2013. годину).[3]

Чекме
мађ. Csökmő
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике северне равнице
ЖупанијаХајду-Бихар
СрезБеретћоујфалу
Становништво
Становништво‍
 — 1.925[1]
 — густина27,9 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 01′ С; 21° 11′ И / 47.02° С; 21.18° И / 47.02; 21.18
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина68,97 km2
Чекме на карти Мађарске
Чекме
Чекме
Чекме на карти Мађарске
Поштански број4145
Позивни број(+36) 54
Веб-сајт
http://csokmo.hu/

Географско положај уреди

Налази се на југозападној ивици равнице Бихар, близу ушћа река Берећо и Шебеш-Кереш.[4] Најближи град је Сегхалом 12 километара западно, а остали суседи су: Дарваш са североистока, Комади са истока, Ујираз са југоистока, Чаркад са запада и регионални пут са северозапада.

Историја уреди

Према усменом предању, у атару села је пре доласка Мађара на ове просторе постојао аварски прстен (аварски налази су већ пронађени), а Мађари приликом доласка већ наишли на насељена села. Најстарији писани доказ о постојању села је „Варади Регеструм”, према коме је 1219. године оптужени из Чекмеа био позван и на црквени суд, који је судио по тесту ужареног гвожђа. Село је уништено током најезде Татара, а поново је насељено четрдесетак година касније. Поред Авара, првобитни становници овог краја и села били су Словени, али су се овде смењивали или трпели Готи, Хуни, Гепиди, Римљани, Бугари и Хазари, узнемирени наследним ратовима. У ствари, освајачи су чак пронашли Секеље и Олахе, све док коначно парламент из 1279. није одредио обале реке Кереш, укључујући притоке, као место насељавања Куна.

Од почетка 1700-их, Чекме је припадао Нађвараду као део округа Тисантули, затим округа Нађварад. Између 1867. и 1918. био је у округу Бихар, такође са седиштем Нађварад, када је Бихар био највећи округ у Мађарској. Године 1920. већи део округа је припојен Румунији, а овде се доселио и административни и верски центар Нађварад. Мања половина округа Бихар остала је у Мађарској, њено седиште је било Беретћоујфалу, а припадао јој је и Чекме. После друге одлуке у Бечу, стари Бихар Нађварад је поново био у власништву Мађарске, али је после 1945. године враћено стање пре 1940. године. Преостали округ Бихар је реорганизован 1950. године и оживљен под именом Хајду-Бихар са Дебрецином као центром.[5]

Популација уреди

Година 1980. 1990. 2001. 2010. 2011. 2013.
Популација 2.462 (цензус)[3] 2.238 (цензус)[3] 2.171 (цензус)[3] 1.835 (процена)[6] 1.928 (цензус)[3] 1.925 (процена)[3]

Током пописа из 2011. године, 85% становника се изјаснило као Мађари, 4% као Роми, а 0,2% као Немци (15% се није изјаснило, због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 4,1%, реформисани 43,5%, гркокатолици 0,2%, лутерани 0,2%, неденоминациони 29,9% (21,8% није одговорило).[7]

Референце уреди

  1. ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
  2. ^ „Csökmő City Info”. CitySeek.org. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 5. 1. 2014. 
  3. ^ а б в г д ђ „Csökmő Population Table”. citypopulation.de. Приступљено 5. 1. 2014. 
  4. ^ Magyarország kistájainak katasztere, Második, átdolgozott és bővített kiadás, Szerkesztette Dövényi Zoltán, MTA Földrajztudományi Kutatóintézet, Budapest, 2010, ISBN 978-963-9545-29-8, pag=263.
  5. ^ Tuza Tibor (szerk.): Rege rejtő mocsársziget; Kiadó: Csökmő Nagyközség Önkormányzata, Varga József polgármester; Debrecen, 2002 (Második – javított és bővített – kiadás); 88–91. o.
  6. ^ „Helységnévkönyv adattár 2010”. KSH (Hungarian Central Statisctical Office). 1. 1. 2010. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 5. 1. 2014. 
  7. ^ Csökmő Helységnévtár

Спољашње везе уреди

 
Чекме на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чекме&oldid=25665316”