19. севернодалматинска дивизија НОВЈ

**Деветнаеста далматинска дивизија НОВЈ**
Деветнаеста далматинска дивизија НОВЈ
Постојање	8. октобар 1943.
Формација	Пета далматинска бригада; Шеста далматинска бригада; Седма далматинска бригада (до јануара 1944); Четрнаеста далматинска бригада (од јуна 1944);
Јачина	8. октобра 1943. 3.599 бораца; 31. октобра 1943. 6.053 бораца; 31. августа 1944. 4.212 бораца; 30. новембра 1944. 5.200 бораца; 31. децембра 1944. 7.777 бораца; 28. фебруара 1944. 10.074 бораца; 31. марта 1945. 10.299 бораца; 30. априла 1945. 9.835 бораца;
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Операција Цитен; Операција Емил; Операција Домбас; Ослобађање Далмације 1944; Борбе за Бенковац 1944; Книнска операција 1944; Мостарска операција 1945; Личко-приморска операција 1945; Тршћанска операција
Одликовања	новембра 1944. проглашена ударном
Команданти
Командант	потпуковник Милан Купрешанин (октобар 1943); потпуковник Милан Шакић Мићун (новембар 1943 - јануар 1944);
Политички комесар	Петар Бабић

Деветнаеста далматинска дивизија НОВЈ формирана је у првој половини окт. 1943. у Биовичином Селу у Буковици. У њен састав су ушле Пета, Шеста и Седма далматинска бригада са око 3.600 бораца. Под командом штаба дивизије дејстовала је и Група севернодалматинских НОП одреда.

Један део бораца је до 1943. године био у "Велебитској бригади" Динарске четничке дивизије под командом поручника Обрада Бијанка.

Јануара 1944. Седма далматинска бригада прешла је у Лику и тактички је потчињена 35. дивизији. Након њеног званичног уласка у састав 35. дивизије јуна 1944, у Далмацији је формирана Четрнаеста далматинска бригада ради формацијске попуне Деветнаесте дивизије.

Од оснивања, па до краја рата, дивизија је била у саставу Осмог далматинског корпуса. Област северне Далмације била је део области коју је покривао немачки 15. брдски корпус Друге оклопне армије. До почетка децембра 1943. област је држала 114. ловачка дивизија, а затим 264. пешадијска дивизија, 1. пук Бранденбург и 92. моторизовани пук.

Деветнаеста дивизија водила је офанзивне акције против немачких и квислиншких позиција у северној Далмацији, као и у граничним деловима са Ликом, Босном и у средњој Далмацији, у садејству са другим снагама НОВЈ. Против јединица дивизије Немци су организовали више десетина већих и мањих операција, користећи притом осим немачких снага и делове 6. и 7. усташког здруга и Динарске дивизије ЈВуО.

Почетком септембра 1944. услед кризе у Србији Друга оклопна армија била је принуђена да са подручја Деветнаесте дивизије извуче 1. пук Бранденбург и 92. моторизовани пук. Тиме је дошло до промене односа снага и 19. дивизија прешла је у офанзиву против 264. дивизије, усташа и четника. У склопу тих борби дивизија је заузела Бенковац 9. септембра, потукавши немачки ојачани 2. батаљон 891. пука, четничку Бенковачку бригаду и 5. усташку бојну. С обзиром да Бенковац представља кључну средишњу тачку за одбрану северне Далмације, Немци су након тродневне борбе успели да га поново поседну. Након једномесечних борби за околна упоришта, 19. дивизија је 10. октобра коначно ослободила Бенковац.

Након концентрисања осталих снага Осмог корпуса покренута је Книнска операција, којом је ликвидирана основна упоришна тачка на десном крилу немачке „зелене линије“ фронта и уништена 264. дивизија.

Од 20. марта 1945. дивизија је у саставу 4. армије учествовала у Личко-приморској и Тршћанској операцији против немачког 15. и 97. брдског корпуса, који су у овим операцијама уништени.

Литература уреди

Војна енциклопедија, Београд 1975.
Никола Анић: Осми далматински корпус НОВЈ, Сплит 2005.