Црни лешинар

(преусмерено са Aegypius monachus)

Црни лешинар или црни суп (лат. Aegypius monachus — ч. ’египи(ј)ус монакхус’) је велика птица грабљивица која насељава претежно Евроазију. Овај лешинар спада у највеће птице летачице. Члан је породице Accipitridae. Име је добио од грчке речи аιγύπτιος, а назив врсте monachus (монацхус) произилази из речи монах/калуђер, због карактеристичне главе.[3]

Црни лешинар
Временски распон: миоценданашњост[1]
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Accipitriformes
Породица: Accipitridae
Род: Aegypius
Врста:
A. monachus
Биномно име
Aegypius monachus
Linnaeus, 1766
Синоними

Vultur monachus Linnaeus, 1766

Опис уреди

Ова птица дугачка је 98—120 цм, са распоном крила од 2,5—3,1 м. Мужјаци имају масу 6,3—11,5 кг, док су женке тешке од 7,5—14 кг и тиме спадају у једне од најтежих птица Старог света.[4][5][6][7][8] Црни лешинар је изразито тамна птица, тело јој је браон боје (осим главе). Кожа на глави и врату је плаво-сиве боје и беле изнад очију. Одрасла јединка има смеђе очи и бледосиве ноге. Из далека када се посматрају ове птице лете делује да су црне боје. Веома широка крила држе равно или благо закривљено.

Црни лешинари су генерално врло тихе птице и може да се чује комуникација између одрасле јединке са птићем; могу се чути како комуницирају и две одрасле јединке.[9]

Станиште уреди

Црни лешинар је евроазијска врста. Западна граница њиховог простирања је Шпанија, а источна средња Азија.[10] Обично имају стално пребивалиште, осим у оним деловима њиховог распрострањења где су веома хладне зиме. Ова птица је љубитељ брдовитих, планинских подручја, посебно полуотворених станишта попут ливада на великим надморским висинама. У европском делу обично се налазе на надморској висини од 100—2.000 м, док су у азијском делу на већим висинама. Гнезде се на дрвећу у планинским пределима. Увек бирају неометана, удаљена места где нема људи у близини. Црни лешинари живе самостално или у паровима. На местима храњења или код великих лешева могу се формирати групе од 12 до 20 лешинара.

Размножавање уреди

Црни лешинари лежу/легу јаја у јануару и фебруару. Гнезда им се ретко налазе у близини, за разлику од осталих птица Старог света, које се гнезде у колонијама. Гнезде се на дрвећу или при литицама. Од материјала користе гранчице и штапове, а и мужјак и женка учествују у чувању јаја. Гнезда су широка 1,45—2 м, а дубока 1—3 м, али се повећавају јер га пар користи више пута. Јаја су беле боје, али су често прекривена црвеним и љубичастим траговима. Период инкубације је у просеку око 50 дана, а млади се излегну у априлу или мају. Око 90% јаја се успешно излегне, док више од половине једногодишњих птица преживи до одраслог доба. Црни лешинари су посвећени, активни родитељи и пар заједно штити гнездо и храни младе у сменама.[11]

Исхрана уреди

Црни суп се као и сви лешинари храни лешевима. Хране се разноврсно, од највећих сисара до гмизаваца. У Азији најчешће једу јастребе, газеле, зечеве и овце, чак понекад и људе. У Европи се најчешће хране зечевима, овцама, кокошкама, свињама и лисицама. Ове птице имају веома јак кљун који може да поломи чак и ребро великих животиња, што их сврстава као једну од најдоминантније врсте лешинара.

Угроженост уреди

Број црних лешинара је у протеклих 200 година знатно опао. За разлоге тога наводе се тровања, лов, али највећа претња је уништавање станишта. Истребљен је у многим европским земљама попут Француске, Италије, Аустрије и Румуније, као и на северозападу Африке — Мароко и Алжир.

У новије време заштита и нови начини храњења омогућили су опоравак ове врсте, посебно у Шпанији, где се број са 200 парова повећао на 1.000 парова.

Почетком 21. века светска популација црних лешинара процењена је на око 4500—5000 јединки.[тражи се извор]

Референце уреди

  1. ^ „Fossilworks: Gateway to the Paleobiology Database” [Aegypius monachus Линнаеус 1766 (црни гриф)]. fossilworks.org. Архивирано из оригинала 7. 6. 2021. г. Приступљено 13. 3. 2020.  Пронађени су сувишни параметри: |наслов= и |title= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |УРЛ= и |url= (помоћ)
  2. ^ Birdlife International (2021). Aegypius monachus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 22. 12. 2021.  (језик: енглески)
  3. ^ „Crni lešinar”. www.pdpobeda.rs. Приступљено 8. 3. 2020. 
  4. ^ Фергусон-Леес, Јамес; Цхристие, Давид А. (2001). Ким Франклин; Давид Меад; Пхиллип Буртон, ур. Raptors of the World [Грабежи света]. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-618-12762-7.  Пронађени су сувишни параметри: |наслов= и |title= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |издавач= и |publisher= (помоћ)
  5. ^ Brown, Leslie; Амадон, Деан (1968). Eagles, Hawks, and Falcons of the World. Wellfleet. ISBN 978-1555214722.  Пронађени су сувишни параметри: |презиме1= и |last1= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |име1= и |first1= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |наслов= и |title= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |издавач= и |publisher= (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year= / |date= mismatch (помоћ)
  6. ^ Фон Блотзхеим, Глутз; Бауер, У. Н.; М., К.; Беззел, Е. Handbuch der vögel mitteleuropas [Приручник за средњоевропске птице]. Аула. 
  7. ^ „Cinereous vulture - Aegypius monachus : WAZA : World Association of Zoos and Aquariums”. www.waza.org. Архивирано из оригинала 15. 1. 2012. г. Приступљено 23. 5. 2013.  Пронађени су сувишни параметри: |наслов= и |title= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |УРЛ= и |url= (помоћ)
  8. ^ Цхандлер, К. П.. „The distribution and status of cinereous vulture (Aegypius monachus)” [Дистрибуција и статус црног грифа (египијус монакус)]. Research Journal of Animal, Veterinary and Fishery Sciences (на језику: Јорбереер; Биканер; Рајастхан. A study of near threatened monk vulture [Студија скоро угроженог монак. грифа]. Индија.) (1 изд.). 1 (1): 17—21. 
  9. ^ „Fossilworks: Gateway to the Paleobiology Database”. fossilworks.org. Архивирано из оригинала 7. 6. 2021. г. Приступљено 13. 3. 2020.  Пронађени су сувишни параметри: |наслов= и |title= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |УРЛ= и |url= (помоћ)
  10. ^ International), BirdLife International (BirdLife) (9. 8. 2018). „IUCN Red List of Threatened Species: Cinereous Vulture”. IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 13. 3. 2020. 
  11. ^ Gavashelishvili, Alexander; McGrady, Michael; Ghasabian, Mamikon; Bildstein, Keith L. (2012). „Movements and habitat use by immature Cinereous Vultures ( Aegypius monachus ) from the Caucasus”. Bird Study (4): 449—462. doi:10.1080/00063657.2012.728194.  Пронађени су сувишни параметри: |издање= и |issue= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |странице= и |pages= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |странице= и |pages= (помоћ)

Спољашње везе уреди