Amonijum tiocijanat je neorgansko jedinjenje sa formulom NH4SCN. On je so amonijum katjona i tiocijanatnog anjona.

Amonijum tiocijanat
Ammonium thiocyanate.png
Space-filling model of the ammonium cation
Space-filling model of the thiocyanate anion
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.015.614
RTECS XN6465000
Svojstva
NH4SCN
Molarna masa 76,122 g/mol
Agregatno stanje Bezbojni higroskopni kristali
Gustina 1,305 g/cm3
Tačka topljenja 1.495 °C (2.723 °F; 1.768 K)
Tačka ključanja 170 °C (razlaže se)
128 g/100 mL (0 °C)
Rastvorljivost rastvoran u tečnom amonijaku, alkoholu, acetoni
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
NFPA 704
Flammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformReactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
1
2
1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

PripremaУреди

Amonijum tiocijanat se može formirati reakcijom ugljen disulfida sa vodenim amonijakom. Amonijum ditiokarbamat se formira kao intermedijar. Nakon zagrevanja on se razlaže do amonijum tiocijanata i vodonik sulfida:

CS2 + 2 NH3(aq) → NH2C(=S)SNH4 → NH4SCN + H2S

ReakcijeУреди

Amonijum tiocijanat je stabilan na vazduhu; međutim nakon zagrevanja on se izomerizuje so tioureje:

 

ReferenceУреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

LiteraturaУреди

  • A. F. Wells, Structural Inorganic Chemistry, 5th ed., Oxford University Press, Oxford, UK, 1984.

Spoljašnje vezeУреди