Bane Minić
Branimir Bane Minić (Beograd, 1938) je srpski akademski slikar.[1]
| Branimir Minić | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1938. |
| Место рођења | Beograd, Kraljevina Jugoslavija |
Biografija уреди
Rođen je 1938. godine u Beogradu.[2] Završio je Akademiju likovnih umetnosti i postdiplomske studije u klasi profesorke Ljubice Sokić 1964.[3] Pripada najmlađoj generaciji beogradskih slikara nefigurativnog smera, zainteresovan je za geometrizovane i apstraktne oblike.[4] Prvu izložbu je održao u Oktobarskom salonu 1963, a sledeće godine je postao član Udruženja likovnih umetnika Srbije.[5] Samostalno je izlagao u Beogradu 1964, 1967, 1969. i 1972. i Zrenjaninu 1972. godine.[2] Učestvovao je na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, izložbama ULUS-a 1964—1973, Oktobarskog salona 1964—1973, kolonija Subotice, Ečke, Počitelja i Rima,[3] izložbama u Ljubljani, Užicu, Čačku, Kragujevcu, Nišu, Prištini i Firenci 1967. i Sofiji 1968. i izložbi „Anale” u Poreču 1972. godine.[2] Smatra se jednim od osnivača Skadarlije kao umetničke četvrti. Za bronzani reljef Skadarlije, koju je pravio u znak bratimljenja Skadarlije i boemske četvrti na Monmartru, u Parizu je odlikovan titulom Viteza od Monmartra.[6] Dobitnik je nagrade Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i nagrade povodom Dana beogradskih studenata 1964,[3] nagrade ULUS-a 1968.[2] i nagrade „Zlatna paleta” 1986. godine.[7] Njegove slike se nalaze po muzejima i galerijama u Srbiji i regionu, na njima dominiraju pejzaži i portreti.[8] Rad na pejzažima je razvijao u dve etape, u prvoj je naglašena lična vizija koja u prvom trenutku nije lako shvatljiva za posmatrača, a u kasnijem periodu je nastojao da bude konkretniji pa је radio predele slika u vidu lakih studija, nalik na skice u tehnici uljanih pastela.[4] Od 22. maja do 4. juna 2013. je u galeriji ULUS-a, u Knez Mihailovoj ulici, izložbom obeležio svojih pedeset godina umetničkog stvaralaštva.[8] Živeo je nevenčano osam godina sa glumicom Nedom Spasojević do njene smrti,[5] sa njom ima ćerku, takođe glumicu, Isidoru Minić.[1]
Reference уреди
- ^ а б Trebješanin, Borka G. (09. 05. 2011). „Živimo u vreme usamljenosti”. politika.rs. Politika. Приступљено 02. 10. 2013.
- ^ а б в г Изложба дела Сталног фонда за унапређење стваралаштва младих уметника ликовних и примењених уметности. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1974.
- ^ а б в Млади 1972—1973. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1973.
- ^ а б „ULUS: Branimir Minić -Inventar Ateljea”. srpskatelevizija.com. Srpska televizija. Приступљено 02. 10. 2013.
- ^ а б Antonijević, Jasmina (10. 6. 2013). „Isidora Minić: Kad jedan brod otplovi, drugi se čuva”. story.rs. Story. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 02. 10. 2013.
- ^ Petrović, Petar (29. 9. 2013). „Skadarlija na Monmartru”. akter.co.rs. Akter. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 02. 10. 2013.
- ^ Prolećna izložba 2009 - Paviljon Cvijeta Zuzorić (pdf). Beograd: ULUS. 2009. ISBN 978-86-82765-59-2. Приступљено 03. 10. 2013.
- ^ а б Tanjug (22. 5. 2013). „Pejzaži Branimira Minića u galeriji ULUS”. akter.co.rs/. Akter. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 02. 10. 2013.
Literatura уреди
- Prolećna izložba 2009 - Paviljon Cvijeta Zuzorić (pdf). Beograd: ULUS. 2009. стр. 6—. ISBN 978-86-82765-59-2. Приступљено 03. 10. 2013.
