Гимнастика на Летњим олимпијским играма

Гимнастика је спорт у којем се такмичило на свим Летњим олимпијским играма од првих модерних Олимпијских игара 1896. у Атини. Темељи данашњег програма спортске гимнaстике на Играма су постављени 1924. у Паризу када су организована прва такмичења у индивидуалној и екипној мушкој конкуренцији. Од 1928. у Амстердаму и жене наступају у спортској гимнастици на Играма, али је тек 1960. године у Риму програм утврђен на данашњих 6 дисциплина.^[1]

Овим спортом су од 1952. године доминирали спортисти из бившег Совјетског Савеза, све до 2008. у Пекингу када су се кинески спортисти највише пута попели на победничко постоље.

Такмичење се одржава у спортској гимнастици, ритмичкој гимнастици и трамбулини

Спортска гимнастика уреди

Спортска гимнастика - олимпијски пиктограм

На првом гимнастичком такмичењу на Олимпијским играма у Атини 1896. године учествовало је 18 гимнастичара из 5 земаља. Произвољне вежбе извођене су на 6 справа: вратилу, паралелном разбоју, коњу са хватаљкама, карикама, прескоку и пењању уз конопац.^[2]

Промене су постепено вршене на сваком наредном такмичењу на Олимпијским играма: у броју справа, броју гимнастичара у тиму, као и у квалитету извођења вежби. Савремени гимнастички програм постављен је на ОИ у Хелсинкију 1952. године.^[2]

У спортској гимнастици, мушкарци и жене такмиче се посебно. Мушкарци се такмиче на 6 справа: партеру, коњу са хватаљкама, карикама, прескоку, паралелном разбоју и вратилу. Жене се такмиче на 4 справа: прескоку, двовисинском разбоју, греди и партеру. Мушкарци и жене се такмиче и за појединачне и екипне титуле.^[3]

Све до Атинских игара 2004. године, систем бодовања за спортску гимнастику користио је „максимум 10 бодова“. На Играма у Монтреалу 1976, Нађа Команечи из Румуније постала је прва такмичарка која је икада зарадила „савршен резултат“ од 10. Њен велики успех на овим Играма у Монтреалу, када је имала 14 година, најавио је еру младих шампионки, тренираних за гимнастичарке од најранијег детињства. Касније је, како би се спречило померање те границе у још млађе категорије, уведено правило да такмичари на олимпијским играма не могу бити млађи од 16 година.^[1]

Године 2005. укинута је оцена „савршених 10“ као максимални резултат у корист новог отвореног система, дизајнираног да омогући већу разлику између перформанси спортиста.^[3] Уведене су две врсте резултата: оцена „Д“ (тежина) у оцени изведених техника и „Е“ (извршење) оцена која оцењује уметност и перформансе. Ови резултати се комбинују у систему где сада нема максимума.^[2]

Сада је систем бодовања уклонио горњу границу потешкоћа са вештинама, спортисти морају да одлуче коју од најсмелијих техника коју ће укључити у своју рутину и како да комбинују покрете различитог степена тешкоће у кохерентан, ангажован и победнички наступ.

Такмичење у уметничкој гимнастици започиње квалификацијским круговима да би се утврдило ко ће прећи у тимско, појединачно такмичење и појединачна финала. Бодови које сваки спортиста освоји за један наступ у сваком догађају одлучују да ли ће наставити са такмичењем.

У екипном вишеструком такмичењу сваки спортиста из четворочланог тима наступа, а медаље се додељују према укупном резултату. У појединачном такмичењу један спортиста се такмичи у свакој дисциплини (шест за мушкарце, четири за жене), а укупан резултат одређује њихов положај. У појединачним дисциплинама, спортисти се такмиче једни против других како би постигли највећи резултат. Резултати из квалификационих кола се не узимају у обзир, само они постигнути у надметањима за медаље.^[3]

Ритмичка гимнастика уреди

Ритмичка гмнастика - олимпијски пиктограм

Светска гимнастичка федерација је признала ритмичку гимнастику као издвојену дисциплину 1963. године, а годину дана касније је организовано и прво међународно такмичење у Будимпешти. На играма 1984. године у Лос Анђелесу овај спорт постао је стални члан породице Олимпијских спортова.

До Барселоне 1992. године на програму су била искључиво индивидуална такмичења, а екипна су на програм уврштена 1996. у Атланти.

Ритмичка гимнастика је искључиво женски спорт и има пет дисциплина: чуњеви, лопта, трака, обруч и вишебој.^[1]

Ритмичке гимнастичарке оцењују се на основу умећа извођења перформанси уз музику. Јединственост спорта лежи у комбинацији музичке интерпретације, уз ризик да се реквизит баци неколико метара у ваздух и изгуби се из вида током извођења скокова, окрета или акробатских рутина, а затим буде успешно ухваћен. Ритмичке гимнастичарке су спортисткиње који поседују изузетну снагу, брзину, вештину и флексибилност, али и уметнички склад.

Наступи се одржавају на простирци величине 13 са 13 метара, у различитим форматима за појединачна и групна такмичења. Гимнастичарке које учествују у појединачним такмичењима наступају четири пута, користећи сваки реквизит једном. Сваки наступ мора трајати у интервалу од 75 до 90 секунди. У групном такмичењу, екипа од пет гимнастичаркинаступа два пута користећи више реквизита истовремено. Сваки наступ мора трајати између 2 минута 15 секунди и 2 минута 30 секунди. Прелазак или испод тог времена доводи до одбитка од 0,05 поена за сваку секунду.^[3]

Музика која се пуштала током наступа такође игра значајну улогу у успостављању расположења и стила. Музика са вокалом дозвољена је за један наступ по групи и за два наступа по појединцу.

Трамбулина уреди

Прве модерне трамбулине су направили гимнастичари Џорџ Нисен и Лари Грисволд око 1934. године на Унивезитету у Ајови. Били су инспирисани циркуским акробатама и њиховим падовима на сигурносну мрежу. У почетку су коришћене за савладавање акробатских вештина, као припрема астронаута за лет у свемир, за припреме скакача у воду, гимнастичара или скијаша слободним стилом. Постала је популарна због могућности за забаву које пружа и убрзо постала посебан спорт.^[1]^[3]

Трамбулина - олимпијски пиктограм

Свој олимпијски деби је имала на Играма у Сиднеју 2000. године, а такмичили су се, у одвојеним конкуренцијама, и мушкарци и жене.

Гимнастичари на трамболини изводе серију кратких рутина које садрже мноштво окрета, одскока и борбених удараца. Прецизна техника и савршена контрола тела су од виталног значаја за успех, а судије дају оцене за ниво сложености покрета, извршење и време лета.^[3]

Олимпијске квалификације заснивају се на резултатима постигнутим на Светском првенству у години која је претходила олимпијским играма. У квалификацијама учествује 16 мушкараца и 16 жена који у квалификацијској рунди изводе две рутине, једну обавезну и једну по сопственом избору. Свака рутина се састоји од десет вештина. У обавезној рутини, спортисти изводе осам вештина које се процењују само на основу технике извођења и две вештине које је гимнастичар одабрао, а које се оцењују и по извођењу и по тежини.^[3]

Осам такмичара који су постигли највише поена напредују до финала. Резултати из квалификационог круга не преносе се у финале које се састоји само од самостално одабране рутине означене тежином, извршењем и временом проведеним у ваздуху. Постоје три основна положаја у ваздуху за скокове, а извођачи додају ротације и увијања како би зарадили већи резултат у категорији тежине.

Учешће по дисциплинама уреди

Мушкарци уреди

Дисциплина	96	00	04	08	12	20	24	28	32	36	48	52	56	60	64	68	72	76	80	84	88	92	96	00	04	08	Године
Вишебој екипно	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	24
Вишебој	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	25
Floor exercise	-	-	-	-	-	-	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	18
Коњ са хватаљкама	X	-	X	-	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	22
Кругови	X	-	X	-	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	22
Прескок	X	-	X	-	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	22
Разбој	X	-	X	-	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	22
Вратило	X	-	X	-	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	22
Конопац	X	-	X	-	-	-	X	-	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	4
Club swinging ?	-	-	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	1
Вратило екипно	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	1
Разбој екипно	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	1
Слободни систем, екипно	-	-	-	-	X	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	2
Шведски систем, екипно	-	-	-	-	X	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	2
Комбинација	-	-	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	1
Тробој	-	-	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	1
Indian clubs	-	-	-	-	-	-	-	-	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	1
Прескок по ширини	-	-	-	-	-	-	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	1
Скок с одскочне даске	-	-	-	-	-	-	-	-	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	1
Дисциплине	8	1	11	2	4	4	9	7	11	8	8	8	8	8	8	8	8	8	8	8	8	8	8	8	8	8

Жене уреди

Дисциплина	96	00	04	08	12	20	24	28	32	36	48	52	56	60	64	68	72	76	80	84	88	92	96	00	04	08	Година
Вишебој екипно	-	-	-	-	-	-	-	X	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	18
Вишебој	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	15
Прескок	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	15
Двовисински разбој	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	15
Греда	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	15
Партер	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	15
Композиције	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	X	X	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	2
Дисциплине	0	0	0	0	0	0	0	1	0	1	1	7	7	6	6	6	6	6	6	6	6	6	6	6	6	6

Биланс медаља уреди

Мушкарци уреди

Ранг	Држава	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
1	Совјетски Савез	39	38	17	94
2	Јапан	28	29	32	89
3	Сједињене Америчке Државе	23	19	18	60
4	Швајцарска	16	19	13	48
5	Италија	14	4	8	26
6	Немачка	11	7	11	29
7	Кина	10	10	6	26
8	Финска	8	5	12	25
9	Мађарска	7	5	4	16
10	Здружени совјетски тим	6	4	2	12
11	Југославија	5	2	4	11
12	Русија	4	3	8	15
13	Грчка	5	3	2	10
14	Шведска	4	1	0	5
15	Чехословачка	3	7	9	19
16	Источна Немачка	3	3	10	16
17	Француска	2	9	7	18
18	Бугарска	2	2	5	9
19	Украјина	2	1	2	5
20	Шпанија	2	0	0	2
21	Румунија	1	4	4	9
22	Данска	1	2	1	4
22	Норвешка	1	2	1	4
24	Летонија	1	1	0	2
25	Уједињени немачки тим	1	0	1	2
26	Канада	1	0	0	1
26	Северна Кореја	1	0	0	1
28	Јужна Кореја	0	3	4	7
29	Белгија	0	1	1	2
	Велика Британија	0	1	1	2
	Пољска	0	1	1	2
32	Хрватска	0	1	0	1
33	Белорусија	0	0	4	4
34	Западна Немачка	0	0	1	1
34	Узбекистан	0	0	1	1

Жене уреди

Ранг	Држава	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
1	Совјетски Савез	33	29	26	88
2	Румунија	22	15	20	57
3	Чехословачка	9	6	1	16
4	Мађарска	7	6	10	23
5	Сједињене Америчке Државе	5	10	10	25
6	Русија	4	5	4	13
7	Источна Немачка	3	10	7	20
8	Кина	3	4	5	12
9	Здружени совјетски тим	3	1	2	6
10	Украјина	2	1	0	3
11	Шведска	1	1	1	3
12	Француска	1	0	0	1
	Немачка	1	0	0	1
	Холандија	1	0	0	1
15	Уједињени немачки тим	0	1	0	1
15	Италија	0	1	0	1
17	Бугарска	0	0	1	1
	Велика Британија	0	0	1	1
	Јапан	0	0	1	1
	Пољска	0	0	1	1
	Шпанија	0	0	1	1

Укупно уреди

Ранг	Држава	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
1	Совјетски Савез	72	67	43	182
2	Сједињене Америчке Државе	30	35	30	105
3	Јапан	28	31	33	92
4	Румунија	24	19	25	68
5	Кина	22	15	15	52
6	Швајцарска	16	19	13	48
7	Мађарска	14	11	14	39
8	Италија	14	5	8	27
9	Чехословачка	12	13	10	35
10	Немачка	12	8	12	33
11	Здружени совјетски тим	9	5	4	18
12	Русија	8	8	12	28
13	Финска	8	5	12	25
14	Источна Немачка	6	13	17	36
15	Југославија	5	2	4	11
16	Шведска	5	2	1	8
17	Грчка	5	3	2	10
18	Украјина	4	2	3	9
19	Француска	3	10	8	21
20	Бугарска	2	2	6	10
21	Шпанија	2	1	1	4
22	Северна Кореја	2	0	0	2
23	Данска	1	2	1	4
23	Норвешка	1	2	1	4
25	Пољска	1	1	2	4
26	Уједињени немачки тим	1	1	1	3
27	Летонија	1	1	0	2
28	Канада	1	0	0	1
28	Холандија	1	0	0	1
30	Јужна Кореја	0	4	4	8
31	Велика Британија	0	1	3	4
32	Белгија	0	1	1	2
33	Хрватска	0	1	0	1
34	Белорусија	0	0	4	4
35	Западна Немачка	0	0	1	1
35	Узбекистан	0	0	1	1

Рефренце уреди

^ ^а ^б ^в ^г „Gimnastika - Olimpijski komitet Srbije”. www.oks.org.rs. Архивирано из оригинала 30. 05. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019.
^ ^а ^б ^в „Ženska sportska gimnastika – Gimnastički savez Srbije” (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2019.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е „Olympic Sports : Gymnastics｜The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games”. The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2019.

Спољашње везе уреди

Сајт МОК-а

[:0-1] а ^б ^в ^г „Gimnastika - Olimpijski komitet Srbije”. www.oks.org.rs. Архивирано из оригинала 30. 05. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019.

[:1-2] а ^б ^в „Ženska sportska gimnastika – Gimnastički savez Srbije” (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2019.

[:2-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е „Olympic Sports : Gymnastics｜The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games”. The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2019.

[1]

[2]

[3]