Olovo(II) hidroksid
Olovo(II) hidroksid, Pb(OH)2, je hidroksid olova u oksidacionom stanju +2. On je jednostavno jedinjenje, koje nije stabilno u čvrstom stanju.[3] Bazni karbonati olova (PbCO3·2Pb(OH)2) ili olovo(II) oksid (PbO) se sreću u praksi umesto olovo hidroksida.
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Olovo(II) hidroksid
| |
| Drugi nazivi
olovo hidroksid
plumbo hidroksid | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.039.358 |
| |
| Svojstva | |
| Pb(OH)2 | |
| Molarna masa | 241,21 g/mol |
| Agregatno stanje | beli amorfni prah |
| Gustina | 7,41 g/cm3 [2] |
| Tačka topljenja | 135°C (razlaže se) |
| 1,55 g/100 mL (20°C) | |
| Ksp | 1,42 x 10-20 |
| Rastvorljivost | rastvoran u razblaženim kiselinama i alkalijama; nerastvoran u acetonu i sirćetnoj kiselini |
| Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
Toksičan (T) |
| R-oznake | R25 |
| S-oznake | (S1/2) S20/21 S29/56 S45 |
| NFPA 704 | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Kad se alkalni hidroksid doda u rastvor olovo(II) soli, dobija se hidratisani olovo oksid PbO·xH2O (sa x < 1). Pažljiva hidroliza rastvora olovo(II) acetata daje kristalni proizvod sa formulom 6PbO·2H2O = Pb6O4(OH)4.[4]
U rastvoru, olovo(II) hidroksid je donekle slaba baza, koja formira olovo(II) jon, Pb2+, pod blago kiselim uslovima. Ovaj katjon se hidrolizuje i, sa progresivnim povišenjem alkalnosti, formira se Pb(OH)+, Pb(OH)2(aq.), Pb(OH)3−, i druga jedinjenja, uključujući nekoliko polinuklenih jedinjenja, e.g., Pb4(OH)44+, Pb3(OH)42+, Pb6O(OH)64+.[4]
Reference уреди
- ^ Common Chemistry - Substance Details - 1319-46-6 : Lead, bis[carbonato(2-)]dihydroxytri
- ^ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002,. ISBN 978-0-07-049439-8.
- ^ G. Todd and E. Parry (1964). „Character of Lead Hydroxide and Basic Lead Carbonate”. Nature. 202 (4930): 386—387. doi:10.1038/202386a0.
- ^ а б Wiberg, Egon; Wiberg, Nils (2001). Inorganic Chemistry. Academic Press. стр. 916. ISBN 978-0-12-352651-9.
