Википедија

Омар Шариф

египатски глумац
(преусмерено са Omar Sharif)

Омар Шариф (арап. عمر الشريف, EAP: /ˈʕomɑɾ eʃʃɪˈɾiːf/), пуним именом Мишел Димитри Шалхуб (енгл. Michel Dimitri Chalhoub, IPA: /miˈʃel dɪˈmitɾi ʃælˈhuːb/; Александрија, 10. април 1932. — Каиро, 10. јул 2015), био је либанско-египатски глумац. Своју глумачку каријеру почео је у родном Египту 1950-их година, али најпознатији је по појављивањима у филмовима британске и америчке продукције. Шариф је, како год, веома популаран глумац који је улоге налазио широм Европе и Холивуда. Псеудоним Омар је узео по америчком генералу Омару Бредлију, док сама реч шариф на арапском значи „племенити”[5][6] или „племић”.[7]

Омар Шариф
Омар Шариф (1963)
Лични подаци
Пуно имеМишел Димитри Шалхуб
Друга именаОмар ел Шериф
(енгл. Omar el-Sherief)[1][2]
Омар Шериф
(енгл. Omar Cherif)[3]
Датум рођења(1932-04-10)10. април 1932.
Место рођењаАлександрија,  Краљевство Египат
Датум смрти10. јул 2015.(2015-07-10) (83 год.)
Место смртиКаиро, Египат
Узрок смртисрчани удар
НационалностЕгипћанин
Религијахришћанство (1932—1955)
ислам (1955—2015)
Занимањеглумац
Породица
СупружникФатен Хамама (1955—1974)
ДецаТарек ел Шариф
Рад
Активни период1954—2015[4]
Битна улогаДоктор Живаго
Веза до IMDb-а

Од улога Омара Шарифа највише се истичу филмови Лоренс од Арабије (1962), Доктор Живаго (1965) и Смешна девојка (1968). Био је номинован за доделу Оскара, а освојио је три Златна глобуса те награду Сезар.

Шариф, који је говорио арапски, енглески, грчки, француски, шпански, португалски и италијански језик, увек је сматран странцем на неки начин. Био је огорчен ограничењима путовања наметнутих од владе египатског председника Насера, што је довело до тога да се на крају пресели у Европу. Отуђеност од родног места и породице је довела и до мирног развода Омара и његове супруге, иконске египатске глумице Фатен Хамаме, због које је прешао на ислам. Био је љубитељ коњских трка, а једно време рангиран и међу најбољим светским играчима контракт бриџа.

Мишел Димитри Шалхуб је умро 10. јула 2015. године у 83. години живота од срчаног удара, у болници у Каиру (Египат).

Биографија

уреди

Омар Шариф, чије усвојено презиме на арапском језику значи „племенити”[5][6] или „племић”[7] је рођен 10. априла 1932. године[8] као Мишел Димитри Шалхуб[9] у Александрији (Краљевство Египат).[9][10] Рођен је у мелкитској грчкој католичкој[11] породици палестинско-сиријско-либанског порекла.[11][12] Његов отац, Јозеф Шалхуб, рођен је у Либану у граду Захлу, а био је богати трговац егзотичном храном. У Египат је дошао у раном 20. веку, где је остао да живи и где је добио и подигао сина Омара. Омарова мајка, Клер Сада, била је сиријског и либанског порекла.[13] У младости, Шариф је студирао на александријском колеџу Викторија (енгл. Victoria College, Alexandria), где је показао таленат за језике; постао је полиглота и течно је говорио енглески, арапски, грчки и француски, а помало се служио и италијанским и турским језиком. Дипломирао је на Универзитету у Каиру са математичким и физичким звањем.[13] Мишел се 1955. преобраћује на ислам[14] узимајући име Омар ел Шариф, како би оженио египатску глумицу Фатен Хамаму.[15][16][17][14] Ово је увећало његову популарност у арапским земљама, а у браку који се завршио 1974. године је добио сина Тарека Шерифа (1957). Омаров син Тарек је са својим оцем глумио у филму Доктор Живаго као Јури, и то када је имао само осам година.

Након добијања дипломе математичара и физичара на Универзитету у Каиру,[15] Пре него што је уписао глуму на Краљевској академији драмских уметности у Лондону, Шариф је једно време радио са својим оцем у веома исплативом приватном бизнису везаном за обраду дрвета.[13][15]

Глумачка каријера

уреди

Омар Шариф своју глумачку каријеру започиње 1954. године улогом у нативном египатском филму Шејтан ел сахра (енгл. Shaytan Al-Sahra — „пустињски ђаво”), а исте године глуми и у филму Сира Фи ел вади (арап. Ṣira‘ Fī al-Wādī / صراع في الوادي — „борба у долини” или „јарко сунце”). Убрзо постаје славан, те се појављује у делима египатске продукције, укључујући Ла анам (арап. لا أنام — „бесани”) из 1958, Сајидат ел каср (арап. سيدة القصر — „дама са дворца”) из 1959. и адаптацију Ане Карењине под именом Нахр ел хуб (арап. نهر الحب — „река љубави”) из 1961. Такође је глумио и са својом женом, Египћанком Фатен Хамамом; играли су главне улоге у неколико романтичних филмова.[18]

 
Шариф у филму Лоренс од Арабије (1962)

Шарифов први филм на енглеском језику била је улога Шерифа Алија 1962. године у историјском епском филму Лоренс од Арабије, који је режирао Дејвид Лин.[19] Овај перформанс му је донео номинацију за Оскара у категорији за најбољег глумца у пратећој улози и Златни глобус у истој категорији као и категорији за глумца нову звезду године.[20][21] Улога Шарифа у ономе што се данас сматра једним од „најзахтевнијих пратећих улога у историји Холивуда” је била и комплекса и рискантна зато што он тада практично није био познат ван граница Египта. Међутим, како историчар Стивен Чарлс Кејтон наводи, Лин је инсистирао на коришћењу „етничких” глумаца кад год је то могуће како би се филмови чинили аутентичнијим.[22] Шарифу је нејасна етничка припадност помогла и у другим филмовима његове каријере: „Причао сам француски, грчки, италијански, шпански и чак арапски”, рекао је, „... нагласком који ми је омогућавао играње улоге странца, а да нико не распозна одакле тачно потичем, што се показало изузетно успешним кроз моју каријеру.”[22]

У следећих неколико година, после ове улоге за пробијање леда, Шариф је као пратећи глумац играо у великом броју филмова прихватајући широк спектар улога, који укључује улогу шпанског свештеника у Зинемановом филму Погледајте бледог коња (енгл. Behold a Pale Horse) из 1964. Режисер Фред Зинеман рекао је да је изабрао баш Шарифа једним делом због сугестије Дејвида Лина. „Рекао је да је [Шариф] био апсолутно чудесан глумац: ’Ако га се уопште и може погледати.’”[23] Филмски историчар Ричард Шикел написао је да је Шариф остварио „истински предиван наступ”, нарочито вредан због његове тотално другачије улоге у Лоренсу од Арабије: „Тешко је за поверовати да свештеник и шеик могу да буду одглумљени од стране једне те исте особе.”[24] Шариф је такође играо улогу југословенског ратног патриоте у Жутом ролс-ројсу (енгл. The Yellow Rolls-Royce) из исте (1964) године, улогу монголског освајача у Џингис Кану (енгл. Genghis Khan) из 1965. године, немачког војног официра у Ноћима генерāлâ (енгл. The Night of the Generals) из 1967. године, затим Рудолфа Франсиса Карла Јозефа, војводу од Аустрије у Мајерлингу (енгл. Mayerling) из 1968. године, Че Гевару у филму Че! (енгл. Che!) из 1969. године и многе друге.

 
Омар Шариф са Џералдин Чаплин (ћерка Чарлија Чаплина) у Доктору Живагу (1965)

Исте године, Шариф се удружује са Лином да би настао филм Доктор Живаго (енгл. Doctor Zhivago) 1965. године, који је у ствари адаптација истоимене новеле Бориса Пастернака из 1957. године, а која је у Совјетском Савезу била забрањена у периоду од чак 30 година због неслагања власти са „антидржавним” садржајем дела.[25][26] За своју улогу Шариф је освојио други Златни глобус, и то у категорији за најбољег драмског глумца.

Шарифу се приписује и портретирање Никија Арнстајна, мужа Фани Брајс у Смешној девојци (енгл. Funny Girl) из 1968. године, иако су неки били мишљења да улога њујоршког јеврејског коцкара није била она права за Шарифа. Његова одлука да ради са Барбром Страјсенд наљутила је египатску владу у то време због Страјсендине подршке Израелу, тако да је држава на крају забранила приказивање филма. Филма је такође био „сместа забрањен” у бројним арапским земљама.[27] Сама Страјсендова је у шали одговорила: „Мислите да је Каиро био уздрман? Требало је да видите писмо које сам добила од своје тетке Роуз!”[28] Шариф и Страјсендова су започели своју љубавну везу током снимања.[29] Он је признао касније да му се Страјсендова у почетку баш и није свиђала, али да га је њен жал убрзо превладао: „Око недељу дана од момента када сам је упознао”, присећао се Шариф, „постао сам лудо заљубљен у њу. Мислио сам да је она најдивнија девојка коју сам икада видео у свом животу... Чинила ми се физички лепом и после ње сам остао у жудњи.”[27] Шариф је имао репризну улогу у наставку филма Смешна девојка 1975. године.[30]

 
Шариф на 66. Фестивалу филма у Венецији (2009)

Међу Шарифовим осталим филмовима налазе се вестерн Макенино злато (енгл. Mackenna's Gold) из 1969. године у ком је играо заштитника закона Грегорија Пека, затим трилер Џугернаут (енгл. Juggernaut) из 1974. године у ком је глумио и Ричард Харис, те романтична драма Семе тамаринде (енгл. The Tamarind Seed) из 1974. године у ком је глумила и Џули Ендруз а ког је режирао Блејк Едвардс. Шариф је такође допринео камео стрипу наступима у Едвардсовим делима Пинк пантер напада поново (енгл. The Pink Panther Strikes Again) из 1976. године и Топ сикрет! (енгл. Top Secret!), шпијунској сатири из 1980. године. Године 2003, Омар Шариф добија улогу у филму на француском језику, који представља адаптацију новеле (фр. Monsieur Ibrahim et les Fleurs du Coran), а у коме глуми муслиманског турског трговца који постаје очинска фигура за јеврејског дечака.[31][10] За своју улогу, Шариф је добио награду Сезар у категорији за најбољег глумца. Касније улоге укључују играње у филмовима Хидалго (енгл. Hidalgo) из 2004. године те Рок д кежбех (енгл. Rock the Casbah) из 2013. године.

Шарифова последња главна улога је била у кратком едукативном филму 1001 изум и свет Ибн ел Хајтама, који је режирао Ахмед Салим за 1001 изум (енгл. 1001 Inventions), а био је објављен као део кампање „Међународна година светла” (енгл. International Year of Light) Уједињених нација односно Унеска.[32][33][34]

Бриџ

уреди
 
Шариф игра контракт бриџ
Холандија, 1967

Омар Шариф је давно био међу светских топ 50 играча широко познате карташке игре контракт бриџа. Играо је у егзибиционом мечу пред иранским шахом (краљем Ирана од. Персије).[35] Са Чарлсом Гореном, Шариф је састављао новинске чланке за Chicago Tribune[36] у периоду од неколико година, после чега је ову „дужност” углавном препустио Танаху Хиршу. Такође је аутор и коаутор неколико књига о бриџу, а своје име је лиценцирао за бриџ видео-игрицу; у почетку издавана као MS-DOS верзија и Amiga верзија (1992), Omar Sharif Bridge се још увек продаје (цена је 4,99 долара), и то као верзија за Windows, Епл односно разне десктоп, мобилне и друге платформе.[37][38][39] Амерички магазин за љубитеље рачунарских игрица Computer Gaming World, 1992. године је игрицу описао као „лаку за започињање, изазовну за играње и добро дизајнирану”,[40] те ју је назвао једном од најбољих стратешких игрица за ту годину.[41] Године 1993. магазин је изјавио да „игрица и није тако добар пример како би бриџ требало да изгледа”, међутим, те је искритиковао Шарифово дело за неадекватну документацију и присиљавање играча да се навикну на лицитацијски стил игриице. Као замену, Computer Gaming World је препоручио друге две бриџ игрице.[42]

Године 2006. Шариф је изјавио следеће:

Шариф је био и редован посетилац казина у Француској.[44]

Лични живот

уреди

Породица и лични односи

уреди

Шариф је живео у свом родном Египту од рођења 1932 године све док се није преселио у Европу 1965.[45] Препричавао је 1932. године како његов отац „није био богат човек”, али је ипак „зарађивао поприлично новца”.[46] Пре Египатске револуције 1952. године, краљ Фарук често је посећивао породичну кућу Шарифа те је постао пријатељ и партнер у карташким играма Шарифове мајке. Његова мајка је била елегантна и шармантна домаћица која је сва била превише одушевљена повезаношћу јер јој је пружала привилегију „дружења само са елитом” египатског друштва. Шариф је такође препричавао да је посао његовог оца везан за дрво био „веома успешан” у то време; Шариф је говорећи ово мислио да је посао био непоштен и неморалан.[47] Насупрот овоме, после 1952. године Шариф је био мишљења да је богатство „променило руке” у Египту, и то под Насеровом политиком национализације.[48] Посао Омаровог оца је почео да доживљава крах.

Године 1954. призната глумица Фатен Хамама прихватила је младог Шарифа као свог партнера у филму Сира Фи ел вади и шокирајући све прихватила је и снимање сцене на којој би требало да се пољуби са њим, чинећи ово по први пут у својој глумачкој каријери.[49] Пар се заволео, а Шариф из љубави прешао на ислам те потом оженио Фатен.[50] Убрзо су добили једног сина, Тарека ел Шарифа, који се родио 1957. године у Египту и као осмогодишњак појавио у Доктору Живагу играјући лика по имену Јури. Фатен и Омар су се растали 1966. године, а сам брак се законски окончао осам година после, 1974.[51] Шариф се никада није оженио поново; изјавио је да се након развода никада није заљубио ни у једну жену.[51] Хамама је умрла 17. јануара 2015. године (мање од шест месеци пре саме Шарифове смрти).

Ограничења путовања у облику „излазних виза” су за Египћане била неопходна, а одласци самог Шарифа како би глумио у међународним филмовима су каткада пролазили са отежавајућим околностима, што он није могао да толерише. Ограничења путовања која је наметала Насерова влада[51] утицала су на Шарифову одлуку да између снимања остане у Европи, што га је и коштало венчавања са Фатен Хамамом, иако су остали пријатељи. То је била главна прекретница у Шарифовом животу и променила га је из оформљеног осамостаљеног стабилног породичног човека у доживотног нежењу који је живео по европским хотелима. Коментаришући своју славу и живот у Холивуду, Шариф је рекао: „Дала ми је славу, али дала ми је и усамљеност такође. И много носталгије за мојом земљом, мојим народом и мојом државом.”[51] Када је Шарифова афера са Барбром Страјсенд обелодањена у египатским новинама, његово египатско држављанство је умало укинуто од стране египатске Владе због Страјсендине отворене и гласне подршке Израелу, са којим је Египат тада био у ратном стању.[52]

Омар Шариф се спријатељио са Питером О’Тулом током снимања Лоренса од Арабије. Њих двојица су се појавили и неколико других филмова и остали су блиски пријатељи. Омар је био добар пријатељ и са познатим египтологом и археологом Захијем Хавасом. Глумац и пријатељ Том Кортни открио је 19. јула 2008. године у интервјуу за Test Match Special (емисија Радија Би-би-си) да је Шариф подржавао ФК Хал сити те да би 1970-их телефонирао на њихов аутоматски сервис за извештавање о резултатима из куће у Паризу како би добио свеже информације о напретку омиљеног фудбалског клуба. Шариф је 2010. године од Универзитета у Халу добио почасну диплому, а ту прилику искористио је да упозна једног од играча Хал ситија, Кена Вагстафа.[53] Омар Шариф се такође интересовао за коњске трке, и то у периоду већем од 50 година. Имао је дуго пријатељство са тренером коња за трке Дејвидом Смагом, а могло га се често видети и на француским хиподромима, најчешће оном довилском у департману Калвадос (Хиподром Довил-ла Тук). Шарифови коњи освајали су бројне важне трке, а највећи успех остварио је Дон Боско који је освојио Prix Gontaut-Biron, Prix Perth и Prix du Muguet. Такође, једно време је писао за француски магазин за љубитеље коњских трка.[54]

 
Шариф са Сирин Абделнур на Фестивалу филма у Венецији 2009. године

У каснијем животу, Шариф је углавном живео у Каиру са својом породицом.[51] Поред сина, имао је и два праунучета: Омара (рођен 1983. у Монтреалу, Канада) и Карима.[51] Омар Шариф млађи је такође глумац.[55] У последње време постао је највише познат по разиграној „тучњави” на позорници при додели 83. Академијине награде (Оскара), и то са глумцем Кирком Дагласом који је презентовао награду за најбољу глумицу у пратећој улози те вечери.[56] Шариф мл. је узбуркао јавност и када су се појавиле гласине о томе да је и геј и „полујевреј”, и то нетом после Египатске револуције 2011.; причало се да се боји за своју сигурност после победе исламистичких партија на парламентарним изборима.[57][58]

Болест и смрт

уреди

У мају 2015. године објављено је да Омар Шариф болује од Алцхајмерове болести.[19] Његов син Тарек рекао је да му отац постаје збуњен при присећању на највеће филмове своје каријере. Тарек ел Шариф, једино дете из брака Омара Шарифа са Фатен Хамамом, рекао је и да Омар меша имена својих најпознатијих филмова, Доктора Живага и Лоренса од Арабије, често заборављајући и где су уопште били снимани.[59]

Дана 10. јула 2015, мање од шест месеци после смрти бивше жене Хамаме у истој животној доби, 83-годишњи Омар Шариф после претрпљеног срчаног удара умире у каирској болници.[60]

Сахрана се одржала 12. јула 2015. године у Великој џамији Мушира Тантавија у источном Каиру, а укопу је присуствовала група Шарифове родбине, рођака, пријатеља и египатских глумаца. Ковчег је био обмотан египатском заставом и црним платном.[61]

Занимљивости

уреди
  • Био је висок 1,80 m.
  • Иако је васпитан у духу хришћанства, преобратио се у ислам како би могао оженити љубав свог живота, Фатен Хамам.
  • Једно време је био у романтичној вези са Барбром Страјсенд.
  • 1992. године му је уграђен бајпас, а 1994. је имао блажи инфаркт, док инфаркт 10. јула 2015. године није преживео.
  • 5. августа 2003. године осуђен је на условну казну на месец дана, након што је ударио полицајца у Паризу у близини једног казина. Морао је да плати казну од 1.700 долара, те одштету полицајцу од 340 долара.
  • Новембра 2005. године награђен је од стране Унеска за допринос светском филму.
  • Незванично се прича да се налази на Ал Каидиној „листи за одстрел”, јер је глумио у италијанском филму улогу Светог Петра (в. овде). Иако је муслиман, никада није строго следио Куран. Неретко се јавно залагао да муслимани толеришу јевреје и хришћане.

Награде

уреди

Новембра 2005. године, Шариф је добио инаугуралну[62] Сергеј Ајзенштајн медаљу од стране Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско), због признавања његових значајних доприноса светском филму и културној разноликости. Медаља, која се додељује веома ретко, своје име је добила по руском (тачније совјетском) режисеру и филмском теоретичару Сергеју Ајзенштајну, а само 25 особа ју је добило о чему одлучује уговор између Унеска, руског „Мосфилма” и фондације „Виват”.[63]

Филмографија

уреди
Улоге Омара Шарифа
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1954. Шејтан ел сахра Shaytan al-Sahra Познат и као Пустињски ђаво
Сира Фи ел Вади Sira` Fi al-Wadi Ахмед Познат и као Јарко сунце, Борба у долини и Невоља у долини
1955. Ајамна ел холва Ayyamna al-Holwa Ахмед Познат и као Наши најбољи дани
1956. Либанска мисија The Lebanese Mission Мокрир Оригинални наслов је био La Châtelaine du Liban; Шариф потписан као Omar Cherif
Сира фи ел мина Sira` Fi al-Mina Рагаб
1957. Ла-анам La Anam Азиз Познат и као Бесани и Нема сутрашњице
Ард ел селам Ard al-Salam Ахмед Познат и као Земља мира
1958. Гоха Goha Гоха Шариф потписан као Omar Cherif
Шатије ел асрар Shatie el asrar Мамдох
Галтет хабиби Ghaltet habibi Салах
1959. Сира фил Нил Siraa fil Nil Мухасаб Познат и као Борба на Нилу
Сајидат ел каср Sayyidat al-Qasr Адел Познат и као Дама са дворца
Мин ажал емра Min ajal emraa Шокри
Мавед ма магул Maweed maa maghoul Мадги
Фадиха фил Замалек Fadiha fil Zamalek Ахмед
1960. Нахна ел таламиза Nahna el talamiza Адел
Лавет ел хуб Lawet el hub
1961. Гарам ел асијад Gharam el assiad
Бидаја ва нихаја Bidaya wa Nihaya Хасанијен
Ешаа хоб Esha'a hob Хусеин Познат и као Љубавне приче
Нахр ел хоб Nahr al-Hob Калид Познат и као Река љубави
Хоби ел вахид Hobi al-Wahid Познат и као Моја једина љубав
Човек у нашој кући Fi baitina rajul Ибрахим Ар. رَجِل بيتِنا في
1962. Лоренс од Арабије Lawrence of Arabia Шериф Али Златни глобус за најбољег глумца у пратећој улози
Златни глобус за глумца нову звезду године
Номинован: Оскар за најбољег глумца у пратећој улози
1964. Пад Римског царства The Fall of the Roman Empire Сохамус
Погледајте бледог коња Behold a Pale Horse Франциско
Жути ролс-ројс The Yellow Rolls-Royce Давич
1965. Џингис-кан Genghis Khan Џингис-кан
Марко Величанствени Marco the Magnificent Шејк Ала Ху, „Пустињски Ветар”
Доктор Живаго Doctor Zhivago Доктор Живаго (Јури) Златни глобус за најбољег глумца
Ел Мамалик El mamalik
1966. Мак је такође цвет The Poppy Is Also a Flower Доктор Рад
1967. Ноћ генерала The Night of the Generals Мајор Грау
Више од чуда More Than a Miracle Принц Родриго Фернандез
1968. Смешна девојка Funny Girl Ник Арнстејн
Мајерлинг Mayerling Надвојвода Рудолф
1969. Макенино злато Mackenna's Gold Колорадо
Уговор The Appointment Френдерико Фенди
Че! Che! Че Гевара
Три човека на коњу Trois hommes sur un cheval ухапшеник
1971. Последња долина The Last Valley Фогел
Коњаник The Horsemen Ураз
Провалници The Burglars Абел Захарија Истовремено сниман и на француском као Le Casse са истом глумачком поставом
1972. Закон љубави Le Droit d'aimer Пјер
1973. Мистериозно острво The Mysterious Island капетан Немо
1974. Семе тамаринде The Tamarind Seed Фјодор Свердлов
Џугернаут Juggernaut Капетан Алекс Брунел
1975. Смешна дама Funny Lady Ники Арнстајн
1976. Ас у рукаву Ace Up My Sleeve Андре Ферен Познат и као Crime and Passion
Пинк пантер напада поново The Pink Panther Strikes Again Египастски убица Неприписани камео
1979. Ашанти: Земља без милости Ashanti: Land of No Mercy Принц Хасан
Крвна линија Bloodline Иво Палаци
1980. Ши S*H*E Барон Чезаре Мањаско Познат и као S+H+E: Security Hazards Expert
Балтиморски метак The Baltimore Bullet Ђакон
Ох! Божанствени пас Oh! Heavenly Dog Барт
1981. Зелени лед Green Ice Мено Арђенти
Инчон Inchon Индијски официр Неприписани камео
1984. Топ сикрет! Top Secret! Агент Седрик
1987. Тешка крађа Grand Larceny Рашид Сауд
1988. У поседу The Possessed Степан Познат и као Les Possédés
Плаве пирамиде Les Pyramides bleues Алекс Познат и као The Novice
Кључеви до слободе Keys to Freedom Џонатан
1989. Ал арагоз Al-aragoz Мухамед Гад ел Карим Познат и као The Puppeteer
1990. Месечеве планине Mountains of the Moon арапски шеф у Каиру
Путовање љубави Viaggio d'amore Рико
Лопов дугиних боја The Rainbow Thief Дима
1991. Рат у земљи Египту War in the Land of Egypt Познат и као El Mowaten Masri или An Egyptian Citizen
Мејриг Mayrig Хагоп
1992. 588 авенија раја 588 rue paradis Хагоп Познат и као Mother
Изван правде Beyond Justice Емир Бени-Заир
Тенгоку но Тајцаи Tengoku no Taizai Цаи Манг Хуа
1993. Смех, игре, озбиљност и љубав Dehk we le'b we gad we hob Познат и као Laughter, Games, Seriousness and Love
1997. Рај пре него што умрем Heaven Before I Die Халил Џибран
1998. Мистерије Египта Mysteries of Egypt Деда Документарац
1999. Тринаести ратник The 13th Warrior Мелкисдек
2001. Цензор Censor
Официр на отпусту The Parole Officer Виктор
2003. Господин Ибрахим и цветови Курана Monsieur Ibrahim et les fleurs du Coran Господин Ибрахим Награда Сезар за најбољег глумца
2004. Хидалго Hidalgo Шејк Ријад
2006. Ватра у мом срцу Fuoco su di me Принц Никола
Једна ноћ с краљем One Night with the King Принц Мемукан
2008. 10.000 п. н. е. 10,000 BC Наратор Само глас
Хасан и Маркус Hassan & Marcus Хасан/Маркус Познат и као Hassan wa Morcus
2009. Путник The Traveller Старији Хасан Често познат и као Al Mosafer
Заборавио сам ти рећи J'ai oublié de te dire Жаум Познат и као I forgot to Tell You
2013. Замак у Италији A Castle in Italy Омар Шариф
Рок д кежбех Rock the Casbah Мулај Хасан
2015. 1001 изум и свет Ибн ел Хајтама 1001 Inventions and the World of Ibn Al-Haytham Деда главна улога у филму;[4] последња филмска улога
Телевизија
1973. Мистериозно острво La Isla misteriosa y el capitán Nemo Капетан Немо ТВ мини-серија; такође позната и као L'Ile Mysterieuse
1984. The Far Pavilions The Far Pavilions Кода Дед ТВ мини-серија, базирана на The Far Pavilions
1986. Петар Велики Peter the Great Принц Фјодор Јурјевич Ромодановски ТВ мини-серија
Анастасија: Анина мистерија Anastasia: The Mystery of Anna Цар Никола II
1991. Сећања поноћи Memories of Midnight Константин Демирис ТВ филм
1992. Господин Арис иде у Париз Mrs. 'Arris Goes to Paris Маркиз Хиполит
1995. Катарина Велика Catherine the Great Алексеј Григоријевич Разумовски
1996. Гуливерова путовања Gulliver's Travels Чаробњак ТВ мини-серија
2001. Шака Зулу: Цитадела Shaka Zulu: The Citadel Краљ ТВ филм
2005. Империјум: Свети Петар Imperium: Saint Peter Свети Петар
2006. Десет заповеди The Ten Commandments Џетро ТВ мини-серија
2007. Ханан В. Ханин Hanan W. Haneen Рауф Египатска ТВ серија; такође позната и као Tenderness and Nostalgia
2008. Последњи темплар The Last Templar Константин ТВ серија

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Berkvist, Robert (10. 7. 2015). „Omar Sharif, 83, a Star in Lawrence of Arabia and Doctor Zhivago, Dies”. The New York Times. Приступљено 20. 7. 2016. 
  2. ^ „[без наслова]”. The Arab Review. Cairo, Egypt: Middle East News Agency / Indiana University [Welfare Institute, Anbāʼ al-Sharq al-Awsaṭ, U.A.R. Welfare Institute] (27—30): 56. 1962. Приступљено 20. 7. 2016. 
  3. ^ Sadoul, Georges (1972). Morris, Peter, ур. Dictionary of Films. Berkeley & Los Angeles: University of California Press. стр. 129. Приступљено 20. 7. 2016 — преко Google Books. 
  4. ^ а б Grimson, Matthew; Gubash, Charlene; Nassar, Paul Ziad (10. 7. 2015). „Omar Sharif, Star of 'Lawrence of Arabia,' Dies of Heart Attack at 83”. NBC. Приступљено 20. 7. 2016. 
  5. ^ а б Khakpour, Porochista (2013). „In the House of Desire, Honey, Marble, and Dream”. Ур.: Amirrezvani, Anita; Karim, Persis. Tremors: New Fiction by Iranian American Writers. University of Arkansas Press. стр. 116. Приступљено 20. 7. 2016 — преко Google Books. 
  6. ^ а б Iskander, Adel; Rustom, Hakem, ур. (2010). Edward Said: A Legacy of Emancipation and Representation. Berkeley & Los Angeles: University of California Press. стр. 280. Приступљено 20. 7. 2016 — преко Google Books. 
  7. ^ а б Bennett, Carolyn LaDelle (2013). „Appendix—Selective Chronology Timelines of U.S. Foreign Relations in Violence”. No Land an Island: No People Apart. Xlibris. стр. 265. Приступљено 20. 7. 2016 — преко Google Books. 
  8. ^ „Omar Sharif Biography (1932–)”. Film Reference. Приступљено 20. 7. 2016. 
  9. ^ а б Curtis, Edward E. (2010). Encyclopedia of Muslim-American History. Facts on File. стр. 198. ISBN 978-0816075751. Приступљено 20. 7. 2016. 
  10. ^ а б Halliburton, Rachel (18. 11. 2012). „Omar Sharif: 'It is a great film, but I'm not very good in it”. The Independent. Приступљено 20. 7. 2016. 
  11. ^ а б Rastegar, Kamran (10. 7. 2015). „Omar Sharif: Alluringly cosmopolitan, unapologetically Arab”. Al Jazeera America. Приступљено 3. 12. 2016. „His given name of Michel Shalhoub marked him as a minority of a minority — a Melkite Christian in an Egypt where Coptics constituted the vast majority of Christians.” 
  12. ^ Dagan, Carmel; Weissber, Jay (10. 7. 2015). „Omar Sharif, Lawrence of Arabia and Dr. Zhivago Star, Dies at 83”. Variety. Приступљено 20. 7. 2016. 
  13. ^ а б в „Obituary: Omar Sharif”. BBC. 10. 7. 2015. Приступљено 20. 7. 2016. 
  14. ^ а б „Omar Sharif”. celebatheists.com. Приступљено 20. 7. 2016. 
  15. ^ а б в Marlowe, Lara (8. 5. 2014). „Omar Sharif: From desert prince to alone in Paris”. The Irish Times. Приступљено 20. 7. 2016. 
  16. ^ Yagüe, Eugenia (2002). „Entrevista: Omar Sharif – 'He dividido el dinero que tengo entre los ocho años que viviré'”. El Mundo Magazine. Приступљено 20. 7. 2016. 
  17. ^ Sharif 1977, стр. 71.
  18. ^ „Faten Hamama, actress – obituary”. The Daily Telegraph. 18. 1. 2015. Приступљено 20. 7. 2016. 
  19. ^ а б „Omar Sharif, star of Lawrence of Arabia, has Alzheimer's – agent”. The Guardian. Associated Press in Los Angeles. 25. 5. 2015. Архивирано из оригинала 20. 7. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  20. ^ „The 35th Academy Awards | 1963”. oscars.org. AMPAS. Приступљено 20. 7. 2016. 
  21. ^ „Biography: Omar Sharif – Golden Globes: 3 Nominations, Wins: 3”. goldenglobes.com. HFPA. Архивирано из оригинала 11. 7. 2015. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  22. ^ а б Caton, Steven Charles (1999). Lawrence of Arabia: A Film's Anthropology. Univ. of Califorina Press. стр. 56. 
  23. ^ Zinnemann, Fred (2005). Fred Zinnemann: Interviews. University Press of Mississippi. стр. 6. 
  24. ^ Schickel, Richard (21. 8. 1964). „[без наслова]”. Life. стр. 12. 
  25. ^ Lyons, Theodore (2013). Under Spells and Other Narratives. Xlibris Corp. стр. 9. 
  26. ^ Stasio, Marilyn (21. 4. 2015). „Broadway Review: Doctor Zhivago”. Variety. Приступљено 20. 7. 2016. 
  27. ^ а б Nickens & Swenson 2000, стр. 48
  28. ^ Thompson, Anne (15. 4. 1994). „Schlinder's List draws crowds around the world”. Entertainment Weekly. Приступљено 20. 7. 2016. 
  29. ^ Nickens & Swenson 2000, стр. 18
  30. ^ Ebert, Roger (13. 3. 1975). „Funny Lady Movie Review & Movie Summary (1975)”. rogerebert.com. Приступљено 20. 7. 2016. 
  31. ^ Ebert, Roger (5. 3. 2004). „Monsieur Ibrahim Movie Review (2003)”. rogerebert.com. Приступљено 20. 7. 2016. 
  32. ^ Salim, Ahmed; Pope, David (2015). „1001 Inventions and the World of Ibn Al-Haytham”. Приступљено 20. 7. 2016 — преко IMDb. 
  33. ^ Barnes, Mike; Byrge, Duane (10. 7. 2015). „Omar Sharif, Suave Star of Doctor Zhivago, Dies at 83”. Hollywood Reporter. Приступљено 20. 7. 2016. 
  34. ^ „Ibn Al-Haytham to be a focus of the International Year of Light through partnering with 1001 Inventions”. light2015.org. UNESCO. 2015. Архивирано из оригинала 26. 09. 2018. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  35. ^ Adam Bernstein. Omar Sharif, international heartthrob of ‘Lawrence of Arabia’ and ‘Doctor Zhivago,’ dies at 83. Washington Post. 10. 7. 2015
  36. ^ Zorn, Eric (6. 9. 2005). „Change of Subject – Observations, reports, tips, referrals and tirades”. Chicago Tribune [Blog]. Приступљено 20. 7. 2016. 
  37. ^ „Omar Sharif Bridge”. thetradingcentre.co.uk. The Trading Centre. Архивирано из оригинала 13. 8. 2006. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  38. ^ „Omar Sharif Bridge – App details”. microsoft.com/en-us/store. Microsoft. Приступљено 20. 7. 2016. „Supported operating systems: Windows 10, Windows 10 Mobile” 
  39. ^ „Omar Sharif Bridge”. itunes.apple.com. iTunes. Приступљено 20. 7. 2016. 
  40. ^ Wilson, Johnny L. (септембар 1992). „Interplay's Omar Sharif on Bridge”. Computer Gaming World. бр. 98. стр. 20—21. Приступљено 20. 7. 2016. 
  41. ^ „CGW Salutes The Games of the Year”. Computer Gaming World. бр. 100. новембар 1992. стр. 110. Приступљено 20. 7. 2016. 
  42. ^ Lindeman, David E. (март 1993). „Three Top Computer Bridge Games”. Computer Gaming World. бр. 104. стр. 42. Приступљено 20. 7. 2016. 
  43. ^ Saenger, Diana (18. 11. 2012). Lubischer, Mark; Jo Tucker, Betty, ур. „Omar Sharif Returns to Acting”. reeltalkreviews.com. ReelTalk Movie Reviews. Приступљено 20. 7. 2016. 
  44. ^ „Omar Sharif sued for assault”. New Sunday Times. 6. 11. 2005. стр. 29. 
  45. ^ Sharif 1977, стр. 41.
  46. ^ Sharif 1977, стр. 45–46
  47. ^ Sharif 1977, стр. 46.
  48. ^ Sharif 1977, стр. 98.
  49. ^ Al-Shafii, Alaa (19. 1. 2015). „Egyptian Movie Icon Faten Hamama's Extraordinary Life and Career”. Al Akhbar. Lebanon. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  50. ^ Darwish, Mustafa (1998). Dream Makers on the Nile: A Portrait of Egyptian Cinema. Columbia University Press / American University in Cairo [University of Michigan]. стр. 43. ISBN 978-977-424-429-2. 
  51. ^ а б в г д ђ „Riz Khan – Omar Sharif”. Al Jazeera English. 10/11. 10. 2007. Приступљено 20. 7. 2016 — преко YouTube. 
  52. ^ Sharif 1977, стр. 79.
  53. ^ „Dr Zhivago stars Omar Sharif and Tom Courtenay meet their hero Waggy”. This is Hull and East Riding. 15. 7. 2010. Архивирано из оригинала 17. 7. 2010. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  54. ^ Burton, Scott (10. 7. 2015). „Actor and racehorse owner Omar Sharif dies”. Racing Post. Архивирано из оригинала 16. 07. 2015. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  55. ^ Stone, Jay (2. 3. 2011). „When Kirk met Omar: A Hollywood story”. The Vancouver Sun. Архивирано из оригинала 5. 3. 2011. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  56. ^ Von Metzke, Ross (28. 2. 2011). „Introducing Omar Sharif Jr”. Advocate.com. Архивирано из оригинала 1. 3. 2011. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  57. ^ Katrandjian, Olivia (18. 3. 2012). „Omar Sharif Jr. Comes Out as Gay, Half-Jewish: 'Am I Welcome in Egypt?'”. ABC News. Архивирано из оригинала 20. 7. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016 — преко World News. 
  58. ^ [Advocate Contributors] (16. 3. 2012). „Coming Out Story: We're Not in Cairo Anymore”. Advocate.com. Архивирано из оригинала 20. 7. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  59. ^ Couzens, Gerard; Glanfield, Emma (23. 5. 2015). „Legendary actor Omar Sharif 'has Alzheimer's disease and confuses his starring roles in Doctor Zhivago and Lawrence of Arabia'”. Daily Mail. Архивирано из оригинала 20. 7. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  60. ^ „Film star Omar Sharif dies aged 83”. BBC News. 10. 7. 2015. Архивирано из оригинала 20. 7. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  61. ^ Malm, Sara (12. 7. 2015). „Cinema legend Omar Sharif is laid to rest at solemn Egyptian funeral after dying of a heart attack aged 83”. Daily Mail. Архивирано из оригинала 20. 7. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  62. ^ Le Fournis, Isabelle, ур. (24. 11. 2005). „Omar Sharif to receive UNESCO's Eisenstein Medal”. portal.unesco.org. UNESCO Media Services. Архивирано из оригинала 19. 2. 2006. г. Приступљено 20. 7. 2016. 
  63. ^ „Famed screen artist Omar Sharif receives UNESCO Eisenstein Medal”. un.org. UN News Centre. 24. 11. 2005. Архивирано из оригинала 20. 7. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016. 

Цитирана библиографија

уреди

Литература

уреди
  • Sadoul, Georges (1972). Morris, Peter, ур. Dictionary of Films. Berkeley & Los Angeles: University of California Press. стр. 129. Приступљено 20. 7. 2016 — преко Google Books. 
  • Goren, Charles; Sharif, Omar (1980). Goren's Bridge Complete. NY: Doubleday. 
  • Guinchard, Marie-Thérèse; Sokolinsky, Martin* (1976/1977). Éternel masculin / The Eternal Male. Paris/NY: Stock/Doubleday. 
  • Segalen, Anne; Sussel, Patrick; Reese, Terence* (1982/1983). Ma vie au bridge / [Omar Sharif's] Life in Bridge. Paris/London: Fayard/Faber. 
  • Sharif, Omar; Bird, David (2004). Omar Sharif Talks Bridge. Eastleigh, Hampshire: Finesse Bridge Books Ltd. стр. 160. ISBN 978-0-9538737-8-4. 
  • Bridge Deluxe II Play with Omar Sharif [упутство за употребу]

Спољашње везе

уреди
 
Омар Шариф на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Омар_Шариф&oldid=28715871”