Petar Petrović (arheolog)

српски археолог

Petar Petrović (Beograd , 14. мај 19389. avgust 1997) bio je srpski arheolog, klasični filolog i od 1994. direktor Arheološkog instituta u Beogradu.[1]

Петар Петровић
Petar Petrovic.jpg
Петар Петровић
Датум рођења(1938-05-14)14. мај 1938.
Место рођењаБеоград
Краљевина Југославија
Датум смрти9. август 1997.(1997-08-09) (59 год.)
Место смртиБеоград
Србија

Život i karijeraУреди

Petar Petrović je rođen 1938. godine u Beogradu. Školovao se u Kraljevu, Nišu i Beogradu, gde je diplomirao na Odeljenju za klasičnu filologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1960. godine. Magistrirao je sa temom »Istorija Niša od osnivanja do 441. godine«. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu 1971. godine, sa tezom »Paleografija rimskih natpisa u Gornjoj Meziji«. Od 1962. godine radio je u Narodnom muzeju u Nišu, da bi 1971. prešao u Arheološki institut u Beogradu. Na osnovu svog rada na Filozofskom fakultetu u Prištini i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dobio je 1989. godine zvanje redovnog profesora Univerziteta.[1]

Naučni rad i objavljene knjigeУреди

Petar Petrović je rukovodio nizom projekata, među kojima su najznačajniji »Antički Nais« i »Timacum Minus - Ravna«. Vodio je Odeljenje za arheologiju Centra za naučna istraživanja SANU u Nišu i Centra za dokumentaciju u Nišu (Medijana) i Knjaževcu (Timacum Minus).[1]

Postao je član Institutum archaeologicum germanicum Nemačkog arheološkog instituta u Berlinu 1996. godine. Učestvovao je u nizu međunarodnih projekata posvećenih antičkoj arheologiji, kao što su Tabula Imperii Romani i Corpus Signorum Imperii Romani. Bio je i dugogodišnji član Centra za antičku epigrafiku i numizmatiku Filozofskog fakulteta u Beogradu i Međunarodne komisije za proučavanje indoevropeizacije i trakološke studije Instituta za trakološke studije u Bukureštu.[1]

Bio je predsednik Srpskog arheološkog društva i urednik Glasnika Srpskog arheološkog društva. Sistematski je istraživao Istočnu Srbiju i Ponišavlje.

Bio je urednik i autor Zbornika radova međunarodnog simpozijuma „Rimski limes na srednjem i donjem Dunavu“, (Kladovo,1994.), i urednik časopisa Starinar (XLIII–XLIV, 1992–1993 (1994), XLV–XLVI, 1994–1995 (1995), XLVII, 1996), Arheološkog instituta u Beogradu.[1]

BibliografijaУреди

  • Niš u antičko doba (1976.)
  • Medijana - rezidencija rimskih careva (1994.)
  • Inscriptions de la Mésie Supérieure, Vol. IV Naissus - Remesiana - Horreum Margi (istorijski uvod, kritička obrada natpisa, registri 1979.)
  • Inscriptions de la Mésie Supérieure, Vol. III/2 Timacum Minus et la valée du Timok (1995.)
  • Paleografija rimskih natpisa u Gornjoj Meziji (1974.)
  • Медијана, изд. Народни музеј Ниш, Ниш 1965.
  • Нови миљоказ Филипа I Арабљанина. Прилог топографији античког Наиса, Старинар XVIII, 1968, 55–61.
  • Палеографија римских наптиса из Горње Мезије, Археолошки институт, Посебна издања, књ. 14, Београд 1975.
  • Ниш у античко доба, Градина, Ниш 1976.
  • Naissus-Remesiana-Horreum Margi, Insriptions de la Mésie Supérieure vol. IV, Centre d’études épigraphiques et numismatiques de la Faculté de philosophie del’Université de Beograd, Beograd 1979.
  • Ниш у античко доба, у: Историја Ниша. Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године, том I, Историјски институт Београд, Градина, Ниш 1983, 53–75.
  • NAISSUS – задужбина цара Константина, у: Римски царски градови и палате у Србији, приредио Д. Срејовић, САНУ, Галерија САНУ, књ. 73, Београд, 1993, 57–81.
  • Медијана. Резиденција римских царева, САНУ, Археолошки институт Београд и Народни музеј Ниш, Београд 1994.
  • Villa and domus tribuni at Mediana, The Age of Tetrarchs, ed. D. Srejović, Scientific Meetings vol. LXXV, The Section for Historical Sciences vol. 24, Belgrade 1995, 232–241.
  • Медијана. Античко насеље са вилама, Старинар XLVII, Београд 1996, 295–300.
  • P. Petrović et alii, Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhachion, Scupi, Serdica, Thessalonike. D’aprčs la Carte internationale du monde au 1:1,000,000. K 34. Sofia, Ljubljana 1976, passim.
  • П. Петровић, Б. Дељанин, Тврђава, изд. Народни музеј Ниш, Ниш 1965.
  • S. Dušanić, P. Petrović, Epigraphic Contributions from the National Museum of Niš, Živa Antika XII, Skopje 1963, 365–385.
  • Lj. Zotović, N. Petrović, P. Petrović, Niš, Medijana, antičke terme, Arheološki pregled 9, Beograd 1967, 99–100.
  • Lj. Zotović, N. Petrović, P. Petrović, Niš, Jagodin mala – kasnoantička nekropola, Arheološki pregled 9, Beograd 1967, 115–116, T. XXXIX.

IzvoriУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Др Гордана Јеремић ПЕТАР ПЕТРОВИЋ И АНТИЧКА АРХЕОЛОГИЈА ПОНИШАВЉА, У: Романизација, урбанизација и трансформација урбаних центара цивилног, војног и резиденцијалног карактера у римским провинцијама на тлу Србије. (бр. 177007) Археолошки институт Београд

Spoljašnje vezeУреди