Википедија

Zvezda severnjača

(преусмерено са Severnjača)

Zvezda severnjača (lat. Polaris) je zvezda najbliža severnom nebeskom polu Zemlje (2006 godine je bila udaljena od njega 42').[14] Najsjanija je zvezda sazvežđa Mali medved (relativna magnituda 1,97), pa nosi i oznaku α Ursa Minoris (αUMi). Vidi se samo sa severne hemisfere, na kojoj je i cirkumpolarna. Zahvaljujući svom položaju na noćnom nebu kao i relativno lakoj uočljivosti, koristi se za orijentaciju. Od Zemlje je udaljena 430±30 svetlosnih godina.

Zvezda severnjača
Chart showing star positions and boundaries of the Ursa Minor constellation
Polaris (α Mali medved, zaokružen crvenom bojom) u sazvežđu Malog medveda (bela oblast)
Opservacioni podaci
Epoha J2000      Ravnodnevnica
Sazvežđe Ursa Minor
Izgovor /pəˈlɛərɪs, -ˈlær-/;
UK: /pəˈlɑːrɪs/[1]
α UMi Aa
Rektascenzija 02h 31m 49.09s
Deklinacija +89° 15′ 50.8″
Prividna magnituda (V) 1.98[2] (promenljiva 1.86–2.13)
α UMi Ab
Rektascenzija
Deklinacija
Prividna magnituda (V) 9.2[2]
α UMi B
Rektascenzija 02h 30m 41.63s
Deklinacija +89° 15′ 38.1″
Prividna magnituda (V) 8.7[2]
Karakteristike
α UMi Aa
Spektralni tip F7Ib[3]
U−B indeks boja 0.38[2]
B−V indeks boja 0.60[2]
Varijabilni tip Klasična Cefida[4]
α UMi Ab
Spektralni tip F6V[2]
α UMi B
Spektralni tip F3V[2]
U−B indeks boja 0.01[5]
B−V indeks boja 0.42[5]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−17 km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: 198.8±0.20 mas/g
Dek.: -15±0.30 mas/g
Paralaksa (π)7.54 ± 0.11[6] mas
Rastojanje323–433[7] sg
(99–133[7] pf)
Apsolutna magnituda (MV)−3.6 (α UMi Aa)[2]
3.6 (α UMi Ab)[2]
3.1 (α UMi B)[2]
Orbita[8]
Primarnaα UMi Aa
Kompanjonα UMi Ab
Period (P)29.59 ± 0.02 g
Velika poluosa (a)0.1204 ± 0.0059"
(≥2,90±0,03 AU[9])
Ekscentricitet (e)0.608 ± 0.005
Inklinacija (i)146.2 ± 10.9°
Longituda uzlaznog čvora (Ω)191.4 ± 4.9°
Apsidna epoha (T)1987.66 ± 0.13
Argument perihela (ω)
(sekundarni)		123.01 ± 0.75°
Poluamplituda (K1)
(primarna)		3.72 ± 0.03 km/s
Detalji
α UMi Aa
Masa5.4[10] M☉
Poluprečnik37.5[10] R☉
Luminoznost (bolometrijska)1,260[10] L☉
Površinska gravitacija (log g)2.2[11] cgs
Temperatura6015[5] K
Metaličnost112% solar[12]
Rotacija119 days[3]
Rotaciona brzina (v sin i)14[3] km/s
Starost70[13] Myr
α UMi Ab
Masa1.26[2] M☉
Poluprečnik1.04[2] R☉
Luminoznost (bolometrijska)3[2] L☉
Starost70[13] Myr
α UMi B
Masa1.39[2] M☉
Poluprečnik1.38[5] R☉
Luminoznost (bolometrijska)3.9[5] L☉
Površinska gravitacija (log g)4.3[5] cgs
Temperatura6900[5] K
Rotaciona brzina (v sin i)110[5] km/s
Pozicija (relativno na α UMi Aa)
Komponentaα UMi Ab
Epoha posmatranja2005.5880
Ugaona udaljenost0.172″
Ugao položaja231.4°
Pozicija (relativno na α UMi Aa)
Komponentaα UMi B
Epoha posmatranja2005.5880
Ugaona udaljenost18.217″
Ugao položaja230.540°
Druge oznake
Polaris, Severna zvezda, Cynosura, Alruccabah, Phoenice, Navigatoria, Arkadijeva zvezda, Yilduz, Mismar, Alpha UMi, α UMi, 1 Ursae Minoris, BD+88° 8, FK5 907, GC 2243, HD 8890, HIP 11767, HR 424, SAO 308, ADS 1477, CCDM J02319+8915
Referentne baze podataka
SIMBADα UMi A
α UMi B

Komponente sistema

уреди
 
Severnjača i sazvežđe Velikog i Malog medveda (levo). Komponente sistema snimljene Habl svemirskim teleskopom (desno).

Zvezda severnjača predstavlja sistem sastavljen od 3 zvezde. Najsjanija je Polaris A, Cefeida F7 klase. Oko Polarisa A orbitiraju druge dve zvezde – bliža Polaris Ab i dalja Polaris B.

Polaris B je F3V klase i pripada glavnom nizu. Kreće se na oko 2400 AJ oko Polarisa A, tako da se može videti i relativno malim teleskopima. Otkrio ju je Vilhelm Heršel 1780. godine.

Postojanje Polarisa Ab je pretpostavljeno 1929. godine analizom spektra Polarisa A, a potvrđeno je 2006. nakon što je svemirski teleskop „Habl“ snimio sve tri komponente sistema. Polaris Ab se kreće na svega 18,5 AJ oko Polarisa A, zbog čega ju je teško razlučiti.

Novija istraživanja sugerišu da je ovaj trojni sistem zapravo deo razvejanog otvorenog zvezdanog jata sastavljenog od zvezda klasa A i F.

Upotreba za orijentaciju

уреди

Severnjača je trenutno zvezda (odnosno zvezdani sistem) najbliža severnom nebeskom polu, zbog čega se može koristiti za orijentaciju. Severnjača rotira oko nebeskog pola po krugu prečnika 1°,5. Zbog precesije, zvezda koja pokazuje sever menja se kroz vreme, tako da je upotreba αUMi kao severnjače počela početkom nove ere i moći će se koristiti u tu svrhu još oko 2000 godina.

Međutim, kako Severnjača nije uvek bila ovako blizu severnog pola, radi preciznije orijentacije određivan je i položaj β i γ Malog medveda (Kohab i Ferkad). Radi lakšeg izvođenja korekcije, konstruisano je nekoliko instrumenata (Kortezov rog, nokturnal, polarni teleskop).

Zvezdani sistem

уреди

Polaris Aa je evoluirani žuti superdžin spektralnog tipa F7Ib sa 5,4 solarne mase (M☉). To je prva klasična cefeida čija je masa određena iz orbite. Dva manja pratioca su Polaris B, zvezda glavne sekvence veličine 1.39 M☉ F3 koja kruži na udaljenosti od 2400 astronomskih jedinica (AJ),[13] i Polaris Ab (ili P), veoma bliska zvezda glavne sekvence F6 sa masom od 1,26 M☉.[2] Polaris B se može uočiti skromnim teleskopom. Vilijam Heršel je otkrio zvezdu u avgustu 1779. koristeći sopstveni reflektujući teleskop,[15] jedan od najboljih teleskopa tog vremena. U januaru 2006. NASA je objavila slike sa teleskopa Habl, koje pokazuju tri člana Polaris ternarnog sistema.[16][17]

Promenljivu radijalnu brzinu Polarisa A izvestio je V. V. Kampbel 1899. godine, što je sugerisalo da je ova zvezda binarni sistem.[18] Pošto je Polaris A poznata promenljiva cefeida, J. H. Mur je 1927. pokazao da su promene u brzini duž linije vida posledica kombinacije četvorodnevnog perioda pulsiranja u kombinaciji sa mnogo dužim orbitalnim periodom i velikim ekscentricitetom od oko 0,6.[19] Mur je objavio preliminarne orbitalne elemente sistema 1929. godine, dajući orbitalni period od oko 29,7 godina sa ekscentricitetom od 0,63. Ovaj period je potvrđen studijama pravilnog kretanja koje je izveo B. P. Gerasimovič 1939. godine.[20]

Kao deo svoje doktorske teze, E. Roemer je 1955. godine koristila podatke o radijalnoj brzini da izvede orbitalni period od 30,46 i za sistem Polaris A, sa ekscentrikom od 0,64.[21] K. V. Kamper je 1996. godine proizveo rafinisane elemente sa periodom od 29,59±0,02 years godine i ekscentricitetom od 0,608±0,005.[22] U 2019. godini, studija R. I. Andersona dala je period od 29,32±0,11 godina sa ekscentricitetom od 0,620±0,008.[9]

Nekada se smatralo da postoje dve šire odvojene komponente — Polaris C i Polaris D — ali se pokazalo da one nisu fizički povezane sa Polaris sistemom.[13][23]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ „Polaris | meaning in the Cambridge English Dictionary”. Cambridge English Dictionary. Приступљено 11. 12. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Evans, N. R.; Schaefer, G. H.; Bond, H. E.; Bono, G.; Karovska, M.; Nelan, E.; Sasselov, D.; Mason, B. D. (2008). „Direct Detection of the Close Companion of Polaris with The Hubble Space Telescope”. The Astronomical Journal. 136 (3): 1137. Bibcode:2008AJ....136.1137E. S2CID 16966094. arXiv:0806.4904  . doi:10.1088/0004-6256/136/3/1137. 
  3. ^ а б в Lee, B. C.; Mkrtichian, D. E.; Han, I.; Park, M. G.; Kim, K. M. (2008). „Precise Radial Velocities of Polaris: Detection of Amplitude Growth”. The Astronomical Journal. 135 (6): 2240. Bibcode:2008AJ....135.2240L. S2CID 12176373. arXiv:0804.2793  . doi:10.1088/0004-6256/135/6/2240. 
  4. ^ Samus, N. N.; Kazarovets, E. V.; et al. (2017). „General Catalogue of Variable Stars”. Astronomy Reports. 5.1. 61 (1): 80—88. Bibcode:2017ARep...61...80S. S2CID 125853869. doi:10.1134/S1063772917010085. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж Usenko, I. A.; Klochkova, V. G. (2008). „Polaris B, an optical companion of the Polaris (α UMi) system: Atmospheric parameters, chemical composition, distance and mass”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters. 387 (1): L1. Bibcode:2008MNRAS.387L...1U. S2CID 18848139. arXiv:0708.0333  . doi:10.1111/j.1745-3933.2008.00426.x. 
  6. ^ Van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752  . doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  7. ^ а б Turner, D. G.; Kovtyukh, V. V.; Usenko, I. A.; Gorlova, N. I. (2013). „The Pulsation Mode of the Cepheid Polaris”. The Astrophysical Journal Letters. 762 (1): L8. Bibcode:2013ApJ...762L...8T. S2CID 119245441. arXiv:1211.6103  . doi:10.1088/2041-8205/762/1/L8. 
  8. ^ Evans, N. R.; et al. (2018). „The Orbit of the Close Companion of Polaris: Hubble Space Telescope Imaging, 2007 to 2014”. The Astrophysical Journal. 863 (2): 187. Bibcode:2018ApJ...863..187E. S2CID 119392532. arXiv:1807.06115  . doi:10.3847/1538-4357/aad410. 
  9. ^ а б Anderson, R. I. (март 2019). „Probing Polaris' puzzling radial velocity signals. Pulsational (in-)stability, orbital motion, and bisector variations”. Astronomy & Astrophysics. 623: 17. Bibcode:2019A&A...623A.146A. S2CID 119467242. arXiv:1902.08031  . doi:10.1051/0004-6361/201834703. A146. 
  10. ^ а б в Fadeyev, Y. A. (2015). „Evolutionary status of Polaris”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 449 (1): 1011—1017. Bibcode:2015MNRAS.449.1011F. S2CID 118517157. arXiv:1502.06463  . doi:10.1093/mnras/stv412. 
  11. ^ Usenko, I. A.; Miroshnichenko, A. S.; Klochkova, V. G.; Yushkin, M. V. (2005). „Polaris, the nearest Cepheid in the Galaxy: Atmosphere parameters, reddening and chemical composition”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 362 (4): 1219. Bibcode:2005MNRAS.362.1219U. doi:10.1111/j.1365-2966.2005.09353.x  . 
  12. ^ Cayrel de Strobel, G.; Soubiran, C.; Ralite, N. (2001). „Catalogue of [Fe/H] determinations for FGK stars: 2001 edition”. Astronomy and Astrophysics. 373: 159—163. Bibcode:2001A&A...373..159C. S2CID 17519049. arXiv:astro-ph/0106438  . doi:10.1051/0004-6361:20010525. 
  13. ^ а б в г Wielen, R.; Jahreiß, H.; Dettbarn, C.; Lenhardt, H.; Schwan, H. (2000). „Polaris: Astrometric orbit, position, and proper motion”. Astronomy and Astrophysics. 360: 399. Bibcode:2000A&A...360..399W. arXiv:astro-ph/0002406  . 
  14. ^ Kaler, Jim. „Polaris (Alpha Ursae Minoris)”. Stars. Приступљено 2020-09-09. 
  15. ^ Argyle, Bob; et al. (29. 8. 2019). An Anthology of Visual Double Stars. Cambridge University Press. стр. 265. ISBN 9781108601702. 
  16. ^ „There's More to the North Star Than Meets the Eye”. Hubblesite.org. 2006-01-09. Приступљено 2020-02-27. 
  17. ^ Evans, N. R.; Sasselov, D. D.; Short, C. I. (2002). „Polaris: Amplitude, Period Change, and Companions”. The Astrophysical Journal. 567 (2): 1121. Bibcode:2002ApJ...567.1121E. doi:10.1086/338583  . 
  18. ^ Campbell, W. W. (октобар 1899). „On the variable velocity of Polaris in the line of sight”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 11: 195—199. Bibcode:1899PASP...11..195C. doi:10.1086/121339. 
  19. ^ Moore, J. H. (август 1927). „Note on the Longitude of the Lick Observatory”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 39 (230): 249. Bibcode:1927PASP...39..249M. doi:10.1086/123734. 
  20. ^ Roemer, Elizabeth (мај 1965), „Orbital Motion of Alpha Ursae Minoris from Radial Velocities”, Astrophysical Journal, 141: 1415, Bibcode:1965ApJ...141.1415R, doi:10.1086/148230 
  21. ^ Wyller, A. A. (децембар 1957), „Parallax and orbital motion of spectroscopic binary Polaris from photographs taken with the 24-inch Sproul refractor.”, Astronomical Journal, 62: 389—393, Bibcode:1957AJ.....62..389W, doi:10.1086/107559 
  22. ^ Kamper, Karl W. (јун 1996). „Polaris Today”. Journal of the Royal Astronomical Society of Canada. 90: 140. Bibcode:1996JRASC..90..140K. 
  23. ^ Evans, Nancy Remage; Guinan, Edward; Engle, Scott; Wolk, Scott J.; Schlegel, Eric; Mason, Brian D.; Karovska, Margarita; Spitzbart, Bradley (2010). „Chandra Observation of Polaris: Census of Low-mass Companions”. The Astronomical Journal. 139 (5): 1968. Bibcode:2010AJ....139.1968E. doi:10.1088/0004-6256/139/5/1968  . 

Spoljašnje veze

уреди

  Mediji vezani za članak Zvezda severnjača na Vikimedijinoj ostavi

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zvezda_severnjača&oldid=28526535”