Sibirska borovnica (haskap)

Sibirska borovnica ili haskap (lat. Lonicera caerulea, var. kamtschatica) takođe poznata i kao: majska jagoda, medena borovnica i kamčatska jagoda je vrsta bobičastog voća. Raste na višegodišnjem listopadnom grmu koji može dostići visinu i do 2 metra (prosečna visina žbuna iznosi 1,80 m) i širinu do 1 m.

Sibirska borovnica - plodovi i lišće grma

OpisУреди

Otporna je na na ekstremno niske temperature (do -47 °C) bez značajnih oštećenja. Uspeva na svim tipovima zemljišta ali joj je idealna pH vrednost od 5,5-6,5. Najbolje uspeva na bogatim dobro dreniranim, vlažnim zemljištima, za razliku od američke borovnice koja zahteva izrazito kiselo. Sadi se na sunčanim položajima, mada može da se gaji i u polusenci uz manji prinos. Otporna je na bolesti i štetočine pa se lako može koristiti u integralnoj i organskoj proizvodnji voća. Kamčatska (sibirska) borovnica cveta rano (krajem aprila -početkom maja), a cvet nije osetljiv na slabije mrazeve (cvetovi se otvaraju i pri temperaturi od 0 °C, a otvoreni mogu da podnesu i do -10 °C).

Plodovi sazrevaju krajem maja-početkom juna i na jednoj sadnici može da bude i do 2,5 kg voća u 2-3 godini i 3–5 kg u 5-6 godini. Plod je izužena plavo-ljubičasta bobica prečnika 0,5–1 cm i 2–3 cm dužine, slatko-kiselog ukusa i prijatne arome. Podseća na ukus borovnice i može se koristiri u svežem stanju, kao i za pravljenje sokova, marmelada, kompota, voćnih vina, želea, sirupa itd. Smrznute bobice se odmah otapaju, a u ustima ostavljaju ukus meda odakle i naziv medene bobice ili honyberry. Bobice su bogat izvor vitamina C, antocijana, proantocijana i drugih flavonoida, a imaju i antikancerogena, antimutagena, protivupalna i protivalergijska svojstva. U područjima gde ona raste u prirodi koristi se u narodnoj medicini kod ateroskleroze, hipertenzije i kod gastrointestinalnim poremećaja.

PlodУреди

 
Bobice sibirske borovnice

Kamčatska borovnica ima plod koji je izdužena plavoljubičasta bobica prečnika oko 0,5–1 cm, duga 2–3 cm, prijatnog ukusa. Zrela bobica je iznutra tamne ljubičasto-crvene boje. Ukus ploda je sličan borovnici i najviše se koristi sirov ili se od njega prave džemovi, želei, sokovi i sirupi, a dodaje se i mlečnim proizvodima (jogurt, sladoled…) koje odmah boji u crveno-ljubičastu boju. Smrznute bobice se odmah otapaju, a u ustima ostavljaju ukus meda – odatle i naziv medne bobice ili eng. honeyberry. Kao i kod domaće borovnice, kamčatska borovnica ima ukus koji se dobro se slaže s jelima od divljači i crvenih mesa. Od ovih bobica se proizvodi i voćno vino izuzetno bogatog ukusa. Bogata je antioksidansima, vitaminima, gvožđem, bakrom i jodom.

Lekovita svojstvaУреди

U područjima gde kamčatska borovnica raste u prirodi (Rusija, Japan i Kina) postoji njena dugogodišnja narodna primena u lečenju ateroskleroze, hipertenzije, gastrointestinalnih poremećaja, herpesa… Novije naučne studije govore u prilog ovoj tradiciji. Kamčatska borovnica je bogat izvor vitamina C, antocijanina, proantocijanidina i drugih flavonoida, i ima antitumorogena, antimutagena, antimikrobijska, protivupalna i protivalergijska svojstva. Studije o njenoj lekovitosti (tek od 1996. god.) rađene su u Kanadi i Republici Českoj.

ImeУреди

Lonicera caerulea je poznata pod nekoliko imena:

ReferenceУреди