Јован Шербановић
Јован Шербановић Шербан (Лазница, код Жагубице, 1919 — Сиге, код Жагубице, 6. јануар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
јован шербановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1919. |
Место рођења | Лазница, код Жагубице, Краљевство СХС |
Датум смрти | 6. јануар 1944.24/25 год.) ( |
Место смрти | Сиге, код Жагубице, Србија |
Професија | студент медицине |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1939. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 14. децембра 1949. |
Биографија уреди
Рођен је 1919. године у селу Лазници, код Жагубице, где се налази његова родна кућа. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Пожаревцу. Као ученик петог разреда гимназије приступио је омладинском револуционарном покрету и убрзо постао један од најистакнутијих револуционарних-омладинаца у гимназији.
По завршетку велике матуре, отишао је у Београд где је уписао студије на Медицинском факултету. Током студија активно је учествовао у студентском револуционарном покрету на Београдском универзитету. Почетком 1939. године је због револуционарног рада био хапшен. Пошто се пред полицијом добро држао и никога није одао, примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Учествовао је и у великим студентским демонстрацијама у Београду, 14. децембра 1939. године.
За време студије, сваки распуст је проводио у родном крају, где је активно политички деловао помажући месној партиској и скојевској организацији. У село је доносио партијски материјал и утицао на младе да прихвате линију КПЈ. Почетком 1940. године примљен је у руководство партијске организације на Медицинском факултету.
После Априслког рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године одлуком Партије био је послат у Пожаревац, где је у мају постао члан Окружног комитета КПЈ за Пожаревац. Активно је радио на организовању устанка у овом крају. Био је учесник Окружне партијске конференције одржане 8. јуна. Током боравка у Пожаревцу организовао је и учествовао у извршењу неколико диверзантских акција, од који је највећа била паљење 8,5 вагона пшенице, која је била намењена Немцима, на државном имању „Меминац“ у Љубичеву, почетком августа.
Септембра 1941. године, је по одлуци КПЈ, напустио Пожаревац и ступио у Пожаревачки партизански одред, где је постављен за политичког комесара Млавске чете. Током истог месеца, са групом бораца-омладинаца пробио се у Хомоље и разоружао жандаре у њиховој станици у Жагубици. Крајем месеца, са својом четом је поново упао у Жагубицу, у којој су се тада налазили четници Косте Пећанца и ослободио је. Четници су се тада повукли ка Деспотовцу, где су се прегруписали и појачани групом из манастира Горњак поново напали Жагубицу. Партизани су се тада повукли и на путу између Жагубице и Лазнице се развила борба која је трајала читавог дана. У овој борби погинуо је Јованов млађи брат.
Крајем 1941. и почетком 1942. године окупатори су отпочели велику офанзиву на ослобођену територију у источној Србији. У овим борбама, које су вођене из дана у дан Јован је као партијски радник и политички руководилац активно радио на очувању Одреда, који је претрпео тешке губитке. У пролеће 1942. године је био рањен, али се убрзо опоравио и вратио у Одред. У јесен исте године, у борби са четницима, поново је био рањен, овог пута теже. Због озбиљне ране, повучен је из Одреда и на лечењу је остао до фебруара 1943. године.
После оздрављења, Јован се није могао вратити у Одред, јер више није могао подносити напоре које су доносили маршеви и сукоби са непријатељем. Тада је постао позадински радник, који је политички деловао међу народом и позивао га у борбу. Маја 1943. године, на терену Хомоља је био откривен од стране четника. Они су га тада опколили са још два друга на једном салашу, код села Осанице. Међутим, Јован и његови другови су успели да побегну.
Окупатор је на разне начине покушавао да ухвати Јована јер је знао да је он веома значајна личност Народноослободилачког покрета у источној Србији. У овој својој намери успео је 6. јануара 1944. године, када је Јована ухватио и убио, у колиби једног сељака у селу Сиге, код Жагубице.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја.
Литература уреди
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.