Јужноморавски регион (1960—2020)
Јужноморавски регион био је један од седам чешких региона који је функционисао у периоду од 1960 до 2020. године, према Закону о територијалној подели државе.[1] Основан је 11. априла 1960. године Седиште региона био је законом прописани град Брно. Регион се простирао на површини од преко 15.026 km² и имао је преко два милиона становника (2019).[2] Такође је обухватио територију истоимене више територијалне самоуправне јединице основане 2000. године, која се првобитно звала Брно . Првобитна Јужноморавски регион престао је да постоји 1. јануара 2021. ступањем на снагу новог Закона о територијалној административној подели Републике Чехословачке.
Јужноморавски регион (1960–2020) Jihomoravský kraj (1960–2020) | |
---|---|
Држава | Чешка |
Чешке земље | Моравска |
Админ. центар | Брно |
Површина | 15,026 km² km2 |
Становништво | 2009. |
— број ст. | 2.078.159 |
www.kr-jihomoravsky.cz |
Основне информације
уредиРегија је дефинисана територијом девет округа:
- Округ Бланско - седиште Бланско,
- Округ Брецлав - седиште Брецлав,
- Округ Брно-град - седиште Брно,
- Округ Брно-околина - седиште Брно,
- Округ Вишков - седиште Вишков,
- Округ Знојмо - седиште Знојмо,
- Округ Ходоњин - седиште Ходоњин.
- Округ Злин - седиште Злин (до 17. јуна 1990, Готвалдски округ),
- Округ Ждјар на Сазави - седиште Ждјар на Сазави,
Окрузи Бланско, Брно-град, Брно-околина, Брецлав, Холоњин, Вишков и Знојмо чине територију самоуправне Јужноморавске области, окрузи Кромериж, Ухерске Храдиште и Злин (заједно са округом Всетин, која је територијално припадала Северно-Моравској регији ) чини територију самоуправне регије Злин . Округ Јихлава, Округ Требич и Округ Ждјар на Сазави припадају самоуправној регији Височина . Округ Простејов, заједно са четири округа која су првобитно припадала Северноморавској регији, постали су део територије самоуправне регије Оломоуц.
Историјат управне поделе
уредиПодела на крајеве постојала је у чешким земљама још у средњем веку. У новије доба региони су успостављени одмах по осамостаљењу Чехословачке 1919. године и ова управна подела државе се задржала до после Другог светског рата.[3]
После пада комунизма и стварања независне Чешке Републике указала се потреба за успостављањем више нових управних јединица. Тада је земља поново подељена на крајеве. Занимљиво је и то да је истоветно и Словачка Република тада подељена на крајеве.
Према старијој подели, из 1960. године (још из времена Чехословачке, која је обухватала и Словачку Републику), на подручју данашње Чешке Републике образовано је 7 административних региона (плус осми, који чини главни град Праг):
| ||
7 административних региона | седиште краја | |
| ||
Средњочешки регион | Праг | |
Јужночешки регион | Чешке Будјејовице | |
Западночешки регион | Плзењ | |
Северночешки регион | Усти на Лаби | |
Источночешки регион | Храдец Кралове | |
Јужноморавски регион | Брно | |
Северноморавски регион | Острава | |
|
Њихов број и величина су се неколико пута мењали током друге половине 20. и с почетка 21. века.
Развој
уредиПрвобитно је Јужнморавска област била и административна јединица, која је такође имала своје изабрано тело - регионални национални комитет, који је 1990. године укинут кад и остали регионални национални комитети. Њихове надлежности су пренете на државне и окружне власти. Уставни закон бр. 347/1997, о стварању виших територијалних самоуправних јединица и Закон бр. 129/2000, о регионима, створили су услова за оснивање самоуправних региони на које су надлежности пренете са укинутих окружних власти и са државног нивоа.[4]
На територији Јужноморавског региона успостављени су самоуправни
- Јужноморавски регион,
- део регије Злин,
- део регије Оломоуц,
- део регије Височина.
До укидања, првобитна Јужноморавског региона остале су само јединица територијалне поделе.
Поштански бројеви места у:
- Главном делу Јужноморавског региона почињу бројем 6,
- Окрузима Јихлава и Ждар на Сазави додељени су Источночешкој регији под бројем 5,
- окрузи Злин, Кромериж и Простејов бројем 7 у Северноморавском региону .
Бројеви ЧСАД транспортних постројења у Јужноморавском региону започињу бројем 6.
Површина | |
---|---|
Седиште региона | Брно |
Историјска земља | Моравска Бохемија |
Географске координате | 49°16′ С, 16° 36′ И |
Датум оснивања | 11. април 1960. |
Датум трансфорамције | 1. јануар 2021. |
Основне информације | |
Површина | 15.026 km² |
Популација | 2.078.159 (2019) |
Густина насељености | 138,3 становника/км2 |
Број округа | 14 |
Географија
уредиУ односу на друге чехословачке регије, Јужноморавска регија граничила се са Јужночешком регијом на западу, Источночешком регијом на северозападу, Северно Моравском регијом на североистоку, Централном Словачком регијом на истоку и Западно Словачком регијом на западу југоисток . На југозападу се граничило са аустријском савезном државом Доња Аустрија .
Граница према јужночешкој и источночешкој регији грубо је копирала стару чешко - моравску копнену границу, али на местима са значајним разликама (првобитно је регија Моравских Дачица остала изван јужноморавске регије, напротив у области Јихлава или Ждар над Сазавоу граница је премештена у Чешку). Примарни разлог за овакву поделу био је ефикасна административна поделу, без обзира на вековну историјску границу. Тада је граница са Северноморавском регијом била потпуно вештачки одређена и потпуно је занемарена природна регија Средња Морава са центром у Оломоуцу .
Јужноморавски регион био је прилично нижи у Чехословачкој и сврставаан је државну житницу, јер су велики део њеног простора испуњавале плодне долине.
Северозападни део регије покривало је Чешко-моравско горје, северни део је био Моравски крас . Од југа ка истоку водила је зона Спољашњих западних Карпата ( Павловске врцхи, Жданицкы лес, Цхриби ).
Границу са Словачком дефинисале су реке Морава и Бели Карпати - на њој су се налазиле најнижа и највиша тачка региона (ушће Даје и Моравска 148 м Велка Јаворина 970 м.н.в. ).
Са хидролошког становишта, Јужноморавски регион је готово у потпуности припадао сливу реке Мораве, која је текла источним делом региона. Већи део региона је је директно одводњавао Дије са притокама Свратка, Јихлава, Јевишовка, Кијовка и други. Источни део регије припадало је сливу реке Вах кроз Влару . Северозападну границу региона (Ждарско) одводњавала је Сазава, као једини део региона на Северном, а не Црноморском сливу .
Природни центар и убедљиво највећи град Јужноморавске регије био је Брно, смештен отприлике у средини територије. Секундарни центри били су Јихлава на западном крају и Злин (раније Готвалдов) на источном крају, Знојмо на југозападу и Простејов на североистоку .
Градови
уредиВећи градови на подручју овог регион су:
Списак крајева од 2000.
уредиПрема новијој подели, из 2000. године Чешка Република је подељена на 13 крајева и један главни град (чеш. hlavní město).
Ред | Назив краја | Чешки назив | Број ст. 2004. год. | Површина у км² | Густина нас. | Главни град |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | Град град Праг | Hlavní město Praha | 1.170.571 | 2.360 | 496 | Праг |
2. | Средњочешки крај | Středočeský kraj | 1.144.071 | 11.015 | 104 | Праг |
3. | Јужночешки крај | Jihočeský kraj | 625.712 | 10.057 | 62 | Чешке Будјејовице |
4. | Плзењски крај | Plzeňský kraj | 549.618 | 7.561 | 73 | Плзењ |
5. | Карловарски крај | Karlovarský kraj | 304.588 | 3.315 | 92 | Карлове Вари |
6. | Устечки крај | Ústecký kraj | 822.133 | 5.335 | 154 | Усти на Лаби |
7. | Либеречки крај | Liberecký kraj | 427.563 | 3.163 | 135 | Либерец |
8. | Краловехрадечки крај | Královéhradecký kraj | 547.296 | 4.758 | 115 | Храдец Кралове |
9. | Пардубички крај | Pardubický kraj | 505.285 | 4.519 | 112 | Пардубице |
10. | Крај Височина | Kraj Vysočina | 517.153 | 6.926 | 75 | Јихлава |
11. | Оломоуцки крај | Olomoucký kraj | 635.126 | 5.159 | 123 | Оломоуц |
12. | Моравскошлески крај | Moravskoslezský kraj | 1.257.554 | 5.535 | 227 | Острава |
13. | Јужноморавски крај | Jihomoravský kraj | 1.123.201 | 7.067 | 159 | Брно |
14. | Злински крај | Zlínský kraj | 590.706 | 3.964 | 149 | Злин |
Извори
уреди- ^ „36/1960 Sb. Zákon o územním členění státu”. Zákony pro lidi (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-07.
- ^ „Počet obyvatel v obcích - k 1.1.2019”. Počet obyvatel v obcích - k 1.1.2019 (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-07.
- ^ KOLEKTIV AUTORŮ. Encyklopedie Českých Budějovic.. České Budějovice: NEBE, 2006. ISBN 80-239-6706-1.
- ^ Zákon č. 51/2020 Sb., o územně správním členění státu a o změně souvisejících zákonů (zákon o územně správním členění státu), § 11. [cit. 2020-04-15].
Спољашње везе
уреди- Částka 15/1960 Sbírky zákonů са оригиналном формулацијом Закона бр. 36/1960, О територијалној подели државе