Велика Барна
Велика Барна је насељено мјесто града Грубишног Поља, у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.
Велика Барна | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
| Град | Грубишно Поље |
| Област | Билогора |
| Становништво | |
| — 2011. |  335 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 44′ 11″ С; 17° 08′ 03″ И / 45.73626216722155° С; 17.13404406979431° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 148 m |
  Велика Барна Велика Барна на карти Хрватске | |
 Велика Барна Велика Барна на карти Бјеловарско-билогорске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 43290 Грубишно Поље |
| Позивни број | +385 43 |
| Регистарска ознака | DA |
Географија уреди
Велика Барна се налази око 5 км сјеверозападно од Грубишног Поља.
Прошлост уреди
Велика Барна је као село насељена око 1598. године за време аустријског цара Рудолфа II. Поред ње ту су 1905. године још села: Мала Барна и Јасеновача Мала.
Почетком 20. века политичка општина за Велику Барну налазила се у месту Велики Грђевац, а ту је била и пошта. Брзојав је био у Грубишином Пољу. Остала институције и власти имале су седиште у Беловару.
Православна црквена општина била је почетком 20. века организована у месту, под председништвом Прокопа Ковачевића. Православна парохија је била IV класе, са парохијским домом и два српска православна гробља. У црквеној ризници се налазила најстарија црквена књига србљак из 1661. године, штампан у Римнику. Парох је у то време поп Саво Теодоровић (од 1880) родом из Уљаника.[1]
Православна црква је грађена 1844. године и посвећена Св. апостолу и јеванђелисти Марку. Темпло је осликао 1889. године сликар Марко Перош из Загреба. Најстарији познати свештеници су: Михаило Бакрач (1770-1776), Јован Вујић (1776-1809), Тимотеј Вујић (1809-1817), Андро Бирач (1817-1819), Лука Шешић (1819-1827) и други.[2] Православно парохијско звање је основано 1824. године, а најстарије православне матрикуле, оне венчаних су из 1769. године.
У месту је (1839) био један претплатник Павловићевог "Српског народног листа".[3]
Школа у Великој Барни је комунална, са једним здањем сазиданим 1828. године. Учитељ је 1905. године Ђуро Момчиловић који има 106 ђака у редовној настави и још 24 у недељној школи. Ту долазе школска деца из Мале Јасеноваче.[4]
Становништво уреди
Према попису становништва из 2011. године, насеље Велика Барна је имало 335 становника.[5] Многи становници српске националности су протерани током операције „Откос 10”.
| Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 335 | 350 | 579 | 664 |
| Хрвати | 319 | 367 | 559 | 649 |
| Југословени | 39 | 137 | 4 | |
| остали и непознато | 36 | 41 | 47 | 59 |
| Укупно | 729 | 895 | 1.189 | 1.372 |
| Демографија[6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.372 | |
| 1971. | 1.189 | |
| 1981. | 895 | |
| 1991. | 729 | |
| 2001. | 411 | |
| 2011. | 335 | |
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Велика Барна је имало 729 становника, следећег националног састава:
Извори уреди
- ^ Мата Косовац, наведено дело
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
- ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
- ^ Мата Косовац, наведено део
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе уреди
 | Овај чланак везан за села у Бјеловарско-билогорској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
