Енциклопедија Југославије

Енциклопедија Југославије је била национална енциклопедија СФРЈ. Објављивао ју је Југословенски лексикографски завод под уредништвом Мирослава Крлеже. Биле су основане републичке редакције и ангажован велики број стручњака на припреми, али је све прилоге прегледавао и редиговао Крлежа са најближим сарадницима међу којима је био и Мате Ујевић, уредник Хрватске енциклопедије из времена Краљевине Југославије и НДХ и Павелићев повереник за морнарицу.

Енциклопедија Југославије
Настанак и садржај
ЗемљаСФР Југославија
Језиксрпскохрватски
Издавање
ИздавачЈЛЗ
Тип медијаТврде корице

Енциклопедија афирмише владајућу идеологију и тренутну политику Савеза комуниста Југославије. Приметан је приличан несразмер између простора додељеном хрватским темама према темама осталих народа Југославије.[тражи се извор]

Издања уреди

Прво издање уреди

Прво издање бројало је осам свезака издаваних од 1955. до 1971. године. Штампано је 30.000 примерака.

Чланци/слова Година
објављивања
Број
страница
1 А-Боск 1955. 708
2 Босна-Дио 1956. 716
3 Дип-Хиђ 1958. 686
4 Хил-Југос 1960. 651
5 Југос-Мак 1962. 690
6 Макљ-Пут 1965. 562
7 Р-Србија 1968. 688
8 Србија-Ж 1971. 654

Друго издање уреди

Рад на другом издању је започео 1980. године, али није завршен због распада СФРЈ. Изашло је 6 од 12 планираних свезака.

Чланци/слова Година
објављивања
Број
страница
1 А-Биз 1980. 767
2 Бје-Црн 1982. 776
3 Црн-Ђ 1984. 750
4 Е-Хрв 1986. 748
5 Хрв-Јањ 1988. 776
6 Јап-Кат 1990. 731

Осим латинице енциклопедија је објављивана и на ћирилици, те језицима осталих народа и националних мањина Југославије:

Језик/азбука Назив Година
првог издања
Издатих
свезака
српскохрватски / ћирилица Енциклопедија Југославије 1983. 2
словеначки Enciklopedija Jugoslavije 1983. 4
македонски Енциклопедија на Југославија 1983. 2
албански Enciklopedia e Jugosllavisë 1984. 2
мађарски Jugoszláv enciklopédia 1985. 2

Издања на македонском и албанском језику су прва енциклопедијска дела на тим језицима.

Уништавање Енциклопедије Југославије у Хрватској уреди

Хрватски академик Далибор Брозовић је 1990-их, као главни равнатељ Лексикографскога завода, дао да се уништити 40.000 примерака Енциклопедије Југославије. Његов мотив се тумачи мржњом према Југославији.[1]

Анте Лешаја у књизи „Уништавање књига у Хрватској 1990-их” наводи да је Уништавање Енциклопедије Југославије вршено у оквиру опсежне тајне операције књигоцида у Хрватској - масовног чишћења хрватских библиотека од непожељних књига, према стриктноме критеријуму: зато јер су оне штампане на српском језику и(ли) ћирилици, или зато јер су их објавили српски издавачи, или зато јер су им аутори Срби или идеолошки неподобни писци.[2]

Литература уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди