Епископ горњокарловачки Данило (Љуботина)

Данило Љуботина (Српско Поље, око 1660 — 1739) је био српски православни епископ горњокарловачки од 1713. до 1739. године, са архијерејском катедром првобитно у манастиру Гомирју, а потом у Плашком.

Данило Љуботина
Епископ Данило Љуботина
Лични подаци
Датум рођења	око 1660
Место рођења	Српско Поље, Хабзбуршка монархија
Датум смрти	1739.
Место смрти	Хабзбуршка монархија
епископ горњокарловачки
Године	1713—1739
Претходник	Атанасије Љубојевић
Наследник	Павле Ненадовић

Српски манастир Гомирје код Карловца

Порекло и ране године

Породица Данила Љуботине старином је потицала из Херцеговине, одакле су се његови преци доселили на хабзбуршка подручја у Карловачкој крајини. Данило је родом из села Брлога. Примио је постриг у тадашњем најзападнијем српском православном манастиру Гомирју и касније је постао игуман овог манастира. Био је један од главних сарадника владике Атанасија Љубојевића, са којим је учествовао у раду знаменитог Крушедолског сабора (1708). На овом сабору је одбрањено црквено и народно јединство православних Срба у хабзбуршким земљама. Пошто је цар Јозеф I признавао епархијску надлежност владике Атанасија само на подручјима Зринопоља, Лике и Крбаве, након владичине смрти (1712) доведен је у питање опстанак јединствене епархије за целокупно подручје Горње Крајине. Љуботина је био извесно време викар митрополита Софронија Подгоричанина.

Епископска служба

На црквено-народном сабору који је одржан 1713. године у Сремским Карловцима донета је одлука о подели поменутог подручја на две посебне епархије: Горњокарловачку за за предратно подручје Карловачког генералата око манастира Гомирја и Костајничку која је обухватала Зринопоље, Лику и Крбаву. За епископа горњокарловачког изабран је Данило Љуботина, а за епископа костајничког је изабран Дионисије Угарковић. Обојица су већ током исте године добили царску потврду.

Као владика горњокарловачки, Данило Љуботина је првобитно столовао у манастиру Гомирју, а потом је уредио ново средиште епархијске управе у Плашком (1721). Стекао је велике заслуге за уређење епархије и одбрану православља од насртаја римокатоличких бискупа и њихових гркокатоличких штићеника. Додатну дужност владика Данило је добио 1737. године, након смрти костајничког владике Стефана Љубибратића, када му је поверена и привремена управа у упражњеној Костајничкој епархији. Дужности горњокарловачког епископа и костајничког администратора обављао је све до смрти, 29. јануара 1739. године. Тиме је започело петогодишње развобље великих превирања на подручју ових епархија, које су се нашле на мети државних власти и разних противника православне вере. Упорном борбом српског народа и јерархије, Горњокарловачка епархија је одбрањена, а нередовно стање је окончано доласком Павла Ненадовића за новог епископа (1744).

Види још

• Епархија горњокарловачка
• Епархија костајничка

Литература

• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
• Грбић, Манојло (1891). Карловачко владичанство. 1. Карловац. 
• Грујић, Радослав (1927). „Љуботина Данило”. Народна енциклопедија. 2. Загреб: Библиографски завод. стр. 617—618. 
• Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. 
• Кокотовић, Будимир (2018). Гробна места архијереја Карловачког владичанства. Београд-Карловац: Мартириа. 
• Орловић, Сњежана (2017). Православна епархија горњокарловачка: Шематизам. Београд-Карловац: Мартириа. 
• Радека, Милан (1963). Срби и православље Горње Крајине. Загреб: Савез удружења православног свештенства. 
• Радека, Милан (1975). Горња Крајина или Карловачко владичанство. Загреб: Савез удружења православних свештеника. 
• Радека, Милан (1989). Кордун у прошлости. Загреб: Просвјета. 
• Zlatko Kudelić, Marčanska biskupija: Habsburgovci, pravoslavlje i crkvena unija u Hrvatsko-slavonskoj vojnoj krajini (1611-1755), Zagreb 2007.

Спољашње везе

• Епархија горњокарловачка: Данило Љуботина (1713-1739)