Луксембург (град)

главни град Луксембурга

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, фр. Luxemburg, нем. Luxemburg) је главни град Великог Војводства Луксембург. Према подацима из 2021. има 128.514 становника[1].

Луксембург
лукс. Lëtzebuerg
Поглед на град
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Луксембург
ОкругОкруг Луксембург
КантонКантон Луксембург
Становништво
Становништво
 — 2021.128.514
 — густина2.497,36 ст./km2
Географске карактеристике
Координате49° 36′ 41″ С; 6° 07′ 51″ И / 49.611389° С; 6.130833° И / 49.611389; 6.130833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина230-402 m
Површина51,46 km2
Луксембург на карти Луксембурга
Луксембург
Луксембург
Луксембург на карти Луксембурга
Остали подаци
ГрадоначелникЛиди Полфер
Веб-сајт
vdl.lu

Луксембург је важан финансијски центар и једно од три управна седишта Европске уније (остала два су Брисел и Стразбур).

УНЕСКО је старе квартове и утврђења Луксембурга уврстио у Светску баштину.

Географија

уреди

Град се налази на 334 метра надморске висине, на ушћу реке Петрус у Алзет. Простире се на 51,24 km².

Град се налази у умереној климатској зони на прелазу из морске у континенталну. Зиме су топле и преовлађују температуре у плусу а лета су прохладна и температура ретко прелази 20 степени. Током целе године падају кише па су ведри дани ретки.

Флора и фауна су континенталне. Преовлађују храстове и букове шуме у којима живе веверице, јелени и срне. У градским парковима гаје се биљке попут ораха, кајсије и шимшира.

Клима

уреди

Историја града

уреди

У првим писаним изворима Луксембург се спомиње 963. године. Статус града Луксембург је добио 1244. Град је често мењао власт, па је од 1606. до 1684. и од 1697. до 1724. припадао Шпанији а од 1684. до 1697. и од 1794. до 1815. Француској. Поред тога Луксембург је био под аустријском управом између 1714. и 1794. Коначно је стекао независност 1815. Током Првог и Другог светског рата Луксембург је био под немачком управом. У послератном периоду град се активно развијао, а у данашње време важи за један од најразвијенијих градова у Европи.

Становништво

уреди

Луксембург је град са свега 92 хиљаде становника.

Становници се служе немачким и француским језиком, а поред њих у употреби је и луксембуршки језик који је настао из покрајинских дијалеката немачког језика са великим бројем речи из француског. Сва ова три језика су званична. Широко су распрострањени још енглески језик и језици имиграната.

Већина становника су католици.

Попис 15. фебруара 2010:

Националност Популација %
  Луксембуржани 35.534 46,34%
  Португалци 12.565 16,38%
  Холанђани 9.725 12,68%
  Французи 6.558 8,55%
  Италијани 5.052 6,59%
  Белгијанци 2.803 3,66%
  Немци 2.307 3,01%
  Срби 2.144 2,80%

Знаменитости

уреди
  • Неоготичка богородична катедрала (Notre Dame)
  • Градско утврђење
  • Палата великог војводе
  • Ратни споменик „Gëlle Fra“
  • Манастир Нојминстер (Neumünster)
  • Оружана палата
  • Адолфов мост
  • Градска кућа

Град је седиште универзитета, Радио Луксембурга, више институција ЕУ као Европски суд правде.

У предграђу Луксембурга налази се гробље америчких војника погинулих у Другом светском рату. Ту је сахрањен и генерал Џорџ Патон.

Привреда

уреди
 
Управна зграда компаније Арцелор Митал

Од времена индустријске револуције у Луксембургу је развијена индустрија гвожђа и челика. Данас је у Луксембургу централа највећег светског произвођача челика Арцелор Митал (Arcelor Mittal). То предузеће је настало 2007. уједињењем луксембуршког концерна Арцелор и индијског концерна Митал стил (Mittal Steel).

Друга кључна привредна грана је банкарство које је потпомогнуто централним положајем земље у Европи и повољном финансијском и пореском политиком Луксембурга у послератном раздобљу. Финансијске институције су већином смештене у четврти Кирхберг.

Саобраћај

уреди

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „La Ville de Luxembourg composée à 70% d'étrangers”. Virgule (на језику: француски). 2022-01-19. Приступљено 2023-01-06. 

Спољашње везе

уреди