Молизе
Молизе (итал. Molise) или Молиш (свм. Молиш/Moliš) је једна од 20 покрајина Италије. Налази се у њеном јужном делу земље. Главни град је Кампобасо, а други по величини и значају је град Изернија.
Молизе Молиш Molise Mulise | |
---|---|
Држава | Италија |
Админ. центар | Кампобасо |
Службени језик | наполитански језик, молишкохрватски говор |
Председник | Донато Тома |
Површина | 4.438 km2 |
— број ст. | 320.838 |
— густина ст. | 72,29 ст./km2 |
Званични веб-сајт |
Покрајина Молизе је позната као једна од најмањих покрајина у држави. Она је на зачељу и по многим другим одликама - по броју становника, по густини насељености, по нивоу развијености.
Положај
уредиМолизе је јужна покрајина Италије, смештена на Апенинском полуострву. На северу се налази Јадранско море.
Са осталих страна налазе се друге италијанске покрајине:
Природне одлике
уредиПовршина покрајине је 4.438 km² и по овоме је Молизе једна од мањих италијанских покрајина.
Рељеф
уредиЦелокупна површ покрајине Молизеа је покренутог терена. Сасвим мала равничарска подручја пружају се дуж доњих делова речних долина. На истоку се налази кратак излазак на јадранску обалу, слабо разуђену и без природних лука. Обала је стрма и брзо прелази у бреговито и брдско подручје. Оно је испресецано дубоким речним долинама у виду клисура. Брдско подручје постепено ка средишњем делу Молизеа прелази у високо планинско подручје Самнитских Апенина. Највиши врх покрајине је Монти дела Мета, висок 2.241 м.
Клима
уредиКлима у приморском делу Молизеа је средоземна. Како се залази у копно и иде на више надморске висине она постаје прелазна између средоземне и континенталне. У вишим крајевима клима је оштрија, планинска.
Воде
уредиПокрајина Молизе је у сливу Јадранског мора, на које излази кратком обалом (38 км дужине). Већина река је кратког тока и са дубоким долинама у виду клисура. Оне се спуштају са Апенина у Јадран. Иако ниједна река није значајна у државним оквирима на нивоу покрајине познате реке су Трињо (погранична ка Абруцу) и Биферно.
Управна подела
уредиМолизе је подељен у 2 округа, одн. провинције са истоименим градовима као управним средиштима:
Историја
уредиПодручје Молизеа било је насељено још у време праисторије. Римљани запоседају ово подручје почетком 3. века п. н. е и покоравају месно становништво Самните. Они овде оснивају провинцију Самнитум (Samnitum). Током неколико векова владавине старог Рима становништво је романизовано.
По пропасти старог Рима ова област у раном средњем веку брзо мења господаре. Прво потпада под Готе, потом под Лангобарде и на крају Војводство Беневенто. Међутим, месни моћници имали велику самосталност, па се може подвући да је овде постојало неколико сасвим малих феудалних држава до 10. века.
У 13. веку област коначно потпада под власт Напуљске краљевине и са мањим прекидима тако остаје све до средине 19. века. У 16. веку Молизе постаје део Апулије. 1860. године дошло је до припајања ове области новооснованој Италији. Одмах је основана покрајина Абруци и Молизе, која се 1963. године поделила на две нове покрајине: Абруцо и Молизе. Нова владавина није донела привредни процват, област постаје изразито исељеничка. И данас је област Молизеа једна од најнеразвијенијих и најзабитијих у целој Италији.
Становништво
уредиДанас Молизе има око 320 хиљада становника и по томе је она једна од најмањих покрајина Италије. Међутим, много озбиљнији је податак да је покрајина имала више становника на првом свеиталијанском попису из далеке 1861. године него данас и да тај број са мањим прекидима стално опада до данас.
Густина насељености је нешто око 72 ст./km², што је готово 3 пута мање од државног просека (200 ст./km²). Целокупан простор покрајине је слабо насељен.
У покрајини доминира италијанско становништво. Ту се налазе се језичке мањине, Молишки Словени и Молишки Албанци. Обе ове мањине се налазе у Округу Кампобасо. Новодосељеног становништва има занемарљиво мало, у складу са неразвијеношћу покрајине.
Привреда
уредиМолизе и данас спада је у неразвијени део Италије. Може се рећи да је то и данас рурална и махом пољопривредна област и малим мануфактурама. Пољопривреда је данас развијенија, али нема тај значај као пре. Мануфактурна производња је и данас блиска занатству. Једина већа фабрика у покрајини је погон "Фијата“ у Термолију.
Галерија
уреди- Фотографије градова покрајине