Непарнопрсти копитари

ред сисара

Непарнопрсти копитари (лат. Perissodactyla) су ред биљоједих унгулатних сисара који се карактеришу непарним бројем прстију.[1][2] Иако се хране слично преживарима (папкарима), имају једноставно грађен желудац и целулозу варе у цревима. Међу непарнопрстим копитарима има и доместификованих врста — магарац и коњ.

Непарнопрсти копитари
Временски распон: горњи палеоцен — данас 56–0 Ma
непарнопрсти копитари
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Мироред: Euungulata
Кладус: Pan-Perissodactyla
Кладус: Perissodactylamorpha
Ред: Perissodactyla
Owen, 1848
Подгрупе

Еволуциона историја уреди

Најранији поуздани фосилни остаци непарнопрсти копитара потичу из еоцена, али се претпоставља да је ова група сисара настала током горњег плеистоцена на територији Азије[2]. Већ током еоцена, непарнопрсти копитари насељавају неколико континената где доживљавају и адаптивну радијацију. Развијају се џиновски организми попут бронтотера (Brontotheriidae) и великих носорога (Paraceratherium), као и ситне групе (нпр. примитивни коњи). Од отприлике 15 еоценских фамилија, до данас су преживеле 3 — коњи, тапири и носорози. Коњи и тапири су настали на северноамеричком континенту, а носорози вероватно у Азији па су накнадно колонизовали Северну Америку[3].

Непарнопрсти копитари су бројношћу и диверзитетом доминирали до миоцена, када се десило нагло распростирање трава по континентима. Ово распростирање је донело предност преживарима, чији је систем органа за варење прилагођенији на исхрану травама. Веома брзо, доминацију травнатим биомима од непарнопрсти копитара преузимају папкари-преживари.

Систематика савременик представника уреди

Унутрашњи односи постојећих Perissodactyla[4][5][6]
 Perissodactyla 
 Equidae

 Equus ferus

 Equus asinus

 Equus kiang

 Equus hemionus

 Equus zebra

 Equus quagga

 Equus grevyi

 Tapiridae

 Tapirus indicus

 Tapirus bairdii

 Tapirus kabomani

 Tapirus pinchaque

 Tapirus terrestris

 Rhinocerotidae

 Rhinoceros unicornis

 Rhinoceros sondaicus

 Dicerorhinus sumatrensis

 Ceratotherium simum

 Diceros bicornis

У савременом добу, ред непарнопрсти копитари обухвата три фамилије сврстане у два подреда:

подред Hippomorpha
фамилија Equidae: коњи, 1 род са 9 савремених врста
домаћи коњ, Equus caballus
дивљи коњ, Equus ferus
коњ Пржевалског, Equus przewalskii
афрички магарац Equus asinus
онагер или азијски магарац, Equus hemionus
кјанг или тибетски магарац, Equus kiang
обична зебра, Equus quagga
капска планинска зебра, Equus zebra
Хартманова планинска зебра, Equus hartmannae
Гревијева зебра, Equus grevyi
подред Ceratomorpha
фамилија Tapiridae: тапири, 1 род са 4 врсте
Беердов тапир, Tapirus bairdii
малајски тапир, Tapirus indicus
планински тапир, Tapirus pinchaque
бразилски тапир, Tapirus terrestris
фамилија Rhinocerotidae: носорози, 4 рода са 5 врста
бели носорог, Ceratotherium simum
суматрански носорог, Dicerorhinus sumatrensis
црни носорог, Diceros bicornis
јавански носорог, Rhinoceros sondaicus
индијски носорог, Rhinoceros unicornis

Еволуциона историја уреди

Порекло уреди

Еволуцијски развој Perissodactyla је добро документован у фосилним записима. О адаптивном зрачењу ове групе, која је некада била много разноврснија и распрострањенија, сведоче бројни налази. Radinskya из касног палеоцена источне Азије се често сматра једним од најстаријих блиских сродника копитара.[7] Његова лобања од 8 cm мора да је припадала веома малој и примитивној животињи са шаром круне у облику слова π на глеђи њених задњих кутњака сличним оној код перисодактила и њихових рођака, посебно носорога.[8] Налази Cambaytherium и Kalitherium у камбајском шкриљцу у западној Индији указују на порекло из Азије које датира из доњег еоцена пре отприлике 54,5 милиона година.[9][10] Њихови зуби такође показују сличности са Radinskya, као и са кладом Tethytheria.[11][12] Седласта конфигурација навикуларних зглобова и мезаксонска конструкција предњих и задњих стопа такође указује на блиску везу са Tethytheria. Међутим, ова конструкција одступа од оне код Cambaytherium, што указује да је заправо члан сестринске групе. Могуће је да су преци Perissodactyla приспели преко острвског моста са Афро-арапске копнене масе на Индијски потконтинент док је кретали на север ка Азији.[13] Студија о Cambaytherium сугерише порекло из Индије пре или близу њеног судара са Азијом.[14]

Поравнање хиопсодонтида и фенакодонтида са Perissodactyla генерално сугерише старије Лауразијско порекло и дистрибуцију за кладу, распрострањену по северним континентима већ у раном палеоцену. Ови облици већ показују прилично развијену моларну морфологију, без посредних облика као доказ о току његовог развоја.[15] Блиска веза између меридиунгулатних сисара и перисодактила је посебно интересантна јер се ови потоњи појављују у Јужној Америци убрзо након К–Т догађаја, што имплицира брзо еколошко зрачење и распршивање након масовног изумирања.[16]

Референце уреди

  1. ^ „Glossary. American Museum of Natural History”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2021. г. 
  2. ^ а б Hooker, J. J. (2005). „Perissodactyla”. Ур.: K. D. Rose; J. D. Archibald. The Rise of Placental Mammals, Origins and Relationships of the Major Extant Clades. Baltimore, USA: The Johns Hopkins University Press. стр. 199—214. ISBN 978-0-8018-8022-3. 
  3. ^ Savage, RJG; Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-1194-0. OCLC 12949777. 
  4. ^ Tougard, Christelle; Delefosse, Thomas; Hänni, Catherine; Montgelard, Claudine (2001). „Phylogenetic Relationships of the Five Extant Rhinoceros species (Rhinocerotidae, Perissodactyla) Based on Mitochondrial Cytochrome b and 12S rRNA gene”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 19 (1): 34—44. PMID 11286489. doi:10.1006/mpev.2000.0903. 
  5. ^ Cynthia C. Steiner; Oliver A. Ryder (2011). „Molecular phylogeny and evolution of the Perissodactyla”. Zoological Journal of the Linnean Society. 163 (4): 1289—1303. doi:10.1111/j.1096-3642.2011.00752.x. 
  6. ^ Mario A. Cozzuol; Camila L. Clozato; Elizete C. Holanda; Flávio HG Rodrigues; Nienow, Samuel; Benoit de Thoisy; Redondo, Rodrigo; AF Fabrício R. Santos (2013). „A new species of tapir from the Amazon”. Journal of Mammalogy. 94 (6): 1331 to 1345. doi:10.1644/12-MAMM-A-169.1. 
  7. ^ Malcolm C. McKenna; Minna, Chow; Ting, Suyin; Zhexi, Luo (1989). „Radinskya yupingae, a perissodactyl-like mammal from the Late Palaeocene of China”. The Evolution of Perissodactyls. Oxford University Press. стр. 24—36. 
  8. ^ Rose, Kenneth D. (2006). The Beginning of the Age of Mammals. Johns Hopkins University Press. стр. 242—267. 
  9. ^ Bajpai, Sunil; Kapur, Vivesh; Debasis P. Das; Tiwari, BN; N. Saravanan; Sharma, Ritu (2005). „Early Eocene Land Mammals from Vastan Lignite Mine, District Surat (Gujarat), western India” (PDF). Journal of the Palaeontological Society of India: 101—113. 
  10. ^ Bajpai, Sunil; Kapur, Vivesh; Thewissen, JGM; Debasis P. Das; Tiwari, BN (2006). „New Early Eocene cambaythere (Perissodactyla, Mammalia) from the Vastan Lignite Mine (Gujarat, India) and on evaluation of cambaythere relationships”. Journal of the Palaeontological Society of India: 101—110. 
  11. ^ Kenneth D. Rose; Smith, Thierry; Rajendra S. Rana; Sahni, Ashok; H. Singh; A. Pieter Missiaen (2006). „Early Eocene (Ypresian) Continental vertebrate assemblage from India, with description of a new anthracobunid (Mammalia, tethytheria )”. Journal of Vertebrate Paleontology. 26: 219—225. S2CID 86206151. doi:10.1671/0272-4634(2006)26[219:eeycva]2.0.co;2. 
  12. ^ Kumar, Kishor (2005). „Comments on 'Early Eocene Land Mammals from Vastan Lignite Mine, District Surat (Gujarat), western India' by Bajpai”. Journal of the Palaeontological Society of India: 101—113, 2005. 
  13. ^ Kenneth D. Rose; Luke T. Holbrook; Rajendra S. Rana; Kumar, Kishor; Katrina E. Jones; Heather E. Ahrens; Missiaen, Pieter; Sahni, Ashok; Smith, Thierry (2014). „Early Eocene fossils suggest that the mammalian order Perissodactyla originated in India”. Nature Communications. 5: 5570. Bibcode:2014NatCo...5.5570R. PMID 25410701. doi:10.1038/ncomms6570 . 
  14. ^ Rose, Kenneth D.; Holbrook, Luke T.; Kumar, Kishor; Rana, Rajendra S.; Ahrens, Heather E.; Dunn, Rachel H.; Folie, Annelise; Jones, Katrina E.; Smith, Thierry (2019). „Anatomy, Relationships, and Paleobiology of Cambaytherium (Mammalia, Perissodactylamorpha, Anthracobunia) from the lower Eocene of western India”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39: 1—147. S2CID 226263139. doi:10.1080/02724634.2020.1761370. 
  15. ^ Emmanuel, Gheerbrant; Andrea, Filippo; Arnaud, Schmitt (2016). „Convergence of Afrotherian and Laurasiatherian Ungulate-Like Mammals: First Morphological Evidence from the Paleocene of Morocco”. PLOS ONE. 11 (7): e0157556. Bibcode:2016PLoSO..1157556G. PMC 4934866 . PMID 27384169. doi:10.1371/journal.pone.0157556 . 
  16. ^ Halliday Thomas John Dixon; Paul, Upchurch; Anjali, Goswami (1833). „Eutherians experienced elevated evolutionary rates in the immediate aftermath of the Cretaceous–Palaeogene mass extinction”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 283 (1833): 20153026. PMC 4936024 . PMID 27358361. doi:10.1098/rspb.2015.3026. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди