Википедија

Очни зостер

Главни чланак: Зостер (обољење)

Очни зостер, очни херпес зостер лат. Herpes zoster ophthalmicus, енгл. Ophthalmic zoster је кожни облик инфективног, вирусног обољења херпес зостера који захвата прву грану кранијалног живца тригеминуса (лат. n. trigeminusa).
Очни зостер се манифестује болним, унилатерално груписаним везикулама на еритематозној основи, локализованих на кожи очних капака, корена носа, чела и поглавине (у правцу простирања очног живца), запаљењским променама у оку и отоком регионалних лимфних жлезда .[1][2]

Очни зостер
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија

Етиологија

уреди

Зостер, од грчке речи „zōstēr“, је заразно вирусно обољење које узрокује варичела зостер (лат. Varicella-Zoster), исти онај вирус који изазива водене богиње - варичелу, (лат. varicella).
Примарна инфекција се обично јавља у детињству када вируси узрокују водене богиње код деце свих узраста. После прележане болести, вируси се задржавају у ганглионима спиналних живаца у латентном (прикривеном) стању, из кога могу прећи у реинфекцију, која избија (након инкубације од 1-3 недеље) у виду грудног, генерализованог, хеморагично-гангренозног, ушног или гениталног зостера. У оквиру било ког од наведених облика зостара као његова компликација (или самостални облик зостера) може се јавити очни или офталмични зостер, (лат. Herpes zoster ophthalmicus), који преласком вируса на очи, може узроковати инфекцију и васкуларне промене у оку, уз веђе, вежњачу и рожњачу и друге структуре ока.[3] Код деце очни зостер се ретко јавља. У 10-25% свих случајева очног зостера, његове последице могу бити разорне по чуло вида и укључују; хронична запаљења ока, визуелне поремећаје до губитка вида, и јаке болове.[4][5][6][7][8]

Реактивација вируса варичеле зостер из латентног (прикривено) облика најчешће се јавља у тзв. ризичним групама или стањима организма:

  • Старије особе,[9]
  • Особе на имуносупресивној терапији[10]
  • Особе изложене јаком психичком стресу,[9]
  • Особе са нарушеним имунским системом (нпр. оболели ода ХИВ и СИДА инфекције) или болесници са малигнитетом,[11][12][13][14][15][16][17][18][19][20][21][22][23]
  • Особа које су биле у контакту или су користили личне предмете особа оболелих од зостера у акутној фази болести.
  • Новорођенчад примарно изложена инфекцији у материци мајке или на почетку детињства, када је нормалан имунски одговор организма смањен[9]
 
 
Приказ електронском микроскопијом вируса варичеле зостер, изазивача водених богиња и његове (прикривене-латентне) локализација у нервном систему из које вируси могу прећи у реинфекцију-након инкубације (1-3 недеље).

Епидемиологија

уреди
  • У Сједињеним Америчким Државама примарна инфекције херпес вирусом у више од 90% становништва јавља се у младости, а око 100% Американаца зарази се до 60 године живота.[24]
  • Од херпес зостера оболи око 10-20% популације,[25] са годишњом стопом учесталости од 1,5 до 3,4 пацијената на 1.000 људи.[26]
  • Стопа учесталости разбољевања код особа беле расе у САД је око 131 на 100.000 особа/годишње.
  • Према Pavan-Langston'sовим подацима, на један милион обављених анализа података о херпес зостеру, годишње се региструје око 250.000 пацијената, код којих се у даљем току болести испитује даљи развој очног облика зостера. У овој групи код око 50% пацијената се јављају компликације као последица очног зостера.
  • Од 40.000 до 60.000 оболелих од очног зостера, годишње, 50% је имало компликације на оку; 16% неуротропску кератопатију а 15% остала тешка оштећења ока.[27]
  • У очном зостеру може се у око 12% случајева јавити и Ремзи Хант синдром (енгл. Ramsay Hunt Syndrome) [а] који карактерише појава парализе мишића лица.[28]
  • Учесталост зостера расте са годинама,[9] вероватно због општег смањења функција имунског система као последица старења. Примарна инфекција варичелом настаје у детињству, а реактивације варичеле или херпес зостер се пре свега јавља код здравих, старијих одраслих особа. Врхунац учесталости зостера је у седмој деценији живота (нпр. учесталост болести међу појединцима старијим од 75 година прелази 10 случајева на 1.000 особа/годишње).[24]
    ... Следећи подаци најбоље илуструју утицај старења на инциденцију зостера према подацима из 1996 (који се подложни могућим променама због старости студије):[9]
Особе млађе од 20 година - 0,4-1,6 оболелих на 1000 особа
Особе узраста од 20-50 година - 2-3 оболела на 1000 особа
Особе старије од 80 година - 4,5-11 оболела на 1000 особа...
  • Не постоји разлика учесталости очног зостера између полова.[29]
  • Једна студија спроведе у САД показала је повећану преваленцу болести код жена него код мушкараца.[30]

Морталитет/Морбидитет

уреди
  • У САД, се годишње болнички лечи 10.000 болесника са варичела зостер вирусом. У око 100 болесника лечење се завршава смртним исходом, као секундарна компликација настала инфекцијом варичела зостер вирусом.
  • На морбидитет и морталитет углавном утиче пад имунитета; код старијих особа, хроничних болесника (на пример, оних са ХИВ или АИДС инфекцијом), особа на имуносупресивној терапији и особа са примарном инфекцијом вирусом у материци мајке или у раном детињству. Ризик од херпес зостера је најмање 15 пута већа код особа са ХИВ инфекције у односу на оне без ње. Рецидив херпес зостера у оболелих од АИДС је према бројним студијама јао висок, око 25% и значајно је већи у односу на мање од 4% код осталих имунолошким поремећајима.[29]
  • Менингоенцефалитис, мијелитис, парализе можданих живаца, грануломатозни ангиитис могу довести до развоја цереброваскуларног инсулта.[31]
  • Дисеминовани зостер, који се шири хематогеним путем (преко крви) може да доведе до настанка промена у више дерматома коже и висцералнихм органима и смртиног исхода због енцефалитиса, хепатитиса или пнеумонитиса.
  • Секундарне бактеријске инфекције, најчешће стрептококне или стафилококна, могу настати на месту осипа[32] и изазвати дубоке, ружне ожиљке.
  • Постхерпетична неуралгија [б] је болна компликација херпес зостера много чешћа код пацијената старијих од 50 година.[33][34][35][36]

Патофизиологија

уреди

Након примарне инфекције, варичела зостер вирус доспева до леђног корена тригеминалног ганглиона (који је аналог леђном корену ганглија кичмене мождине, у које долазе сензорна влакана из осталих делова тела), где остаје латентан до краја живота пацијента.[37] Овакви услови омогућавају да се након активирање латентног варичела зостер вируса јави ерпуција кожног оспина у једном дерматому под називом херпес зостер или зостер. Облик херпес зостера код болесници код којих промене захватају прву грану тригеминалног живца називамо очни зостар или херпес зостер офталмикус. Болест је први описао Хипократ, међутин ни он ни други лекари нису могли да разјасне узрок болести све до појаве савремених медицинских имунохистохемијских тестова.[29]

Учесталост или расподала, дерматомских [в] промена у херпес зостеру слична је центрипеталној расподели почетних лезија у овчијим богињама. Овај пример може да објасни, касније настајење и околно ширење вируса током варичеле из инфицираних ћелија коже на завршетке сензорних живаца и каснијег „успона“ (доспећа) вируса до ганглија нервног система. То такође наговештава да заражавање ганглија највероватније настаје хематогено (преко крви) током виремијске фазе варичеле и да је учесталост јављања промена у одређеном дерматому у херпес зостеру одређује ганглије које су најчешће изложена реактивирању стимулуса.

 
 
Очна грана (V1) тригеминалног живца са тригеминалним ганглионом (лево) и дерматомска дистрибуција тригеминуса. Зеленом бојом означен је дерамтом офталмичког (очног) живца у коме су локализоване промене у очном зостеру

Када се „ослободи“ из тригеминалног ганглион, варичела зостер вирус (људска херпесвирус тип 3) „путује“ према првој (офталмичкој) грани тригеминалног живца и назоцилијарном живцу. Овај огранак живца се потом дели на грану која инервишу површину коже око ока и носу до његовог врха. Овај процес (миграције вируса кроз живац) обично траје 3-4 дана док вирусне честице не стигну до нервних завршетка у кожи. У току свог пута кроз живац вирус доводи до перинеуралног (околног) и интранеурал (унутрашњег) запаљења живца које може да оштети само око или/и друге околне структуре очног дерматома.[29]

У пацијената са амањеним имунитетом, специфична антитела (имуноглобулина G, M и A), појављују се много брже и достижу виши титар току реактивације (херпес зостер), него за време примарне инфекције.

Изглед кожне оспе изазван херпес зостером поклапа са дубоком специфичном варичела зостер пролиферацијом Т-ћелија. Увећана продукција Интерферона-α се јавља са резолуцијом херпес зостера. Пацијент после прележаног зостера има дуготрајан, побољшан, имунски одговор (имунитет) на варичела зостер вирус.[38][39][40]

У очном облику зостера,[9] компликације на оку могу бити последица запаљењских промена (нпр.инфилтартивне генезе; кератитис, или васкуларне генезе; еписклеритис/склеритис, иритис, исхемијски папилитис, орбитални васкулитис).[41][42][43][44][45][46][47][48][49] [50][51][52][53][54][55]

Клиничка слика

уреди
  • Болест почиње акутном ерупцијом груписаних мехурића, најчешће унилатерално (једнострано) у пределу прве гране тригеминалног живца.
  • Мехурићи су у почетку испуњени бистрим садржајем, потом се брзо замуте;
  • Најчешћа локализација промена је у офламичком дерматрому: предо око очију, носа, чела и поглавине.
  • Неколико дана пре појаве кожних промена јављају се сензације у виду: пецкања по кожи и у очима, штипања, фотофобије, жарења до болова различитог интензитета
  • Понекад се може јавити само сегментална неуралгија са променама у очима без кожних промена (лат. Zoster sine herpete).

Дијагноза

уреди
 
Херпес зостером изазвано запаљење рожњаче, након бојења флоресценцентном бојом виђено уз помоћу кобалтно плаве светлости

Како се болест може испољити у два облика, као: површни (епителијални) и дубоки (стромални), то се треба имати у виду током током постављања дијагнозе.

Површнски (епителијални) облик ВЗВ изазваног запаљење рожњаче

уреди

Овај облик се јавља неколико дана после појаве ефлоресценци у пределу чела и манифестиле се појавом на површини рожњаче финих пунктиформних и дендритиформних оштећења епитела који се боје флуоресцеином.

Дубоки (стромални) облик ВЗВ изазваног запаљења рожњаче

уреди

Овај облик запаљења рожњаче може се испољити као:

Нумуларни облик

Овај облик се јавља након 7-10 дана после почетка болести, са клиничким променама у површним слојевима строме рожњаче у виду финих инфилтрата нумуларног изгледа окружених узаном зоном стромалног едема. Епител изнад ових инфилтрата је интактан, тако да се рожњача не боји флуоресцеином. Инфилтрати могу да се спонтано ресорбују без последица по провидност рожњаче. Болест може да поприми и хронични ток са таложењем у њима липидних супстанци, васкуларизацијом и фасетирањем рожњаче. У том случају нарушена је провидност рожњаче и смањен квалитет вида.

Дисциформни облик

Он је најређа корнеална манифестација офталмичког херпес зостера која се јавља две до три недеље после почетка болести. Обично је локализован у централном делу рожњаче и по својој клиничкој слици врло је сличан дисциформном кератитису изазваног херпес симплекс вирусом тип 1.

Диференцијална дијагноза

уреди
Критеријуми Болест-поремећај
Примарне болести - поремећаји[29] Конјунктивитис • Склеритис • Абразија рожњаче • Мождани удар • Крварење у мозгу • Улкус рожњаче и улцерозни кератитис • Глауком ока • Субарахноидално крварење • Главобоља • Токсоплазмоза • Мигрена • Неуралгије тригеминуса • Иритис и увеитис • Менингитис • Неоплазме мозга
Остали поремећаји -болести које траба имати у виду[29] Бактеријски кератоконјунктивитис • Конјунктивити изазван хламидијом • Алергијски конјунктивитис • Рецидивирајућа ерозија рожњаче • Токсични конјунктивитис • Гљивични кератитис • Некроза рожњаче • Болести везивног ткива • Оптички неуритис • Окуломоторна парализа • Лезије у мозгу (тумори, токсоплазмоза, апсцеси) • Мултипла склероза

Терапија

уреди

Очни зостер захтева хитну терапију лековима и обухвата:

Локално лечење промена на кожи
Примена одговарајућих аналгетика

Аналгетици се примењују у зависности од јачине и другик карактеристика бола.

Примена оралних аантивирусних лекова

Тарапија ацикловиром (Zovirax), фамцикловиром (Famvir) и валацикловиром (Valtrex) значајно скраћују трајање знакова и симптома и смањује појаву и тежину компликација у очном зостеру. Иако имају значајан учинак на ублажавање бола током акутне фазе болести, ови лекови немају дејство на смањење учесталости или тежину постхерпетичне неуралгије. Са терапијом антивирусним лековима треба започети у току 72 часа од настанка промене на кожи, јер са након одложене примене, лечења продужава а компликације јављају чешће,[56][57] (иако нема јасних доказа против примене антивирусних лекова чак и после 72 часа) Теоретски гледано, вирусна инфекција се може спречити у било ком периоду појаве осипа, посебно ако се нове лезије јављају у више фаза. Фамцикловир и валацикловир (у дози од 1000 мг дневно) су се показали као ефикаснији лекови од ацикловира у лечењу херпес зостер и смањењењу његових компликација.[58][59] Стандардна дужина антивирусне терапије херпес зостера траје 7-10 дана. Искуствено је показало да лечење рожњаче траје до 30 дана. Код старијих особа и особа са поремећајем имунског система као и код озбиљнијих компликација, као што су промене на ретини лечење антивирусним лековима, може захтевати интравенску и вишемесечну оралну антивирусну терапију.

Локална и општа антибиотска терапија

Ова терапија се примењује у случају појаве секундарне бактеријске инфекције.

Лечење промена на оку

Када је због отока и рефлексног грчења очних мишића, угрожена функција очних капака и ока примењују се очне масти и раствори који трба да спрече исушивање и ерозију рожњаче.

Мере превенције

уреди

Особе са очним обликом зостера могу херпес вирусе (изазиваче овчијих богиња) пренети другим људима. Зато болесници са зостером треба да избегаватју контакт са особама које нису боловали од варичеле (посебно трудницама), хроничним болесницима (као што су оболели од рака или АИДС-а), децом која нису прележала варичелу и другим особама са нарушеним имунским системом.

Напомене

уреди
  1. ^ Ремзи Хант синдром; (назива се и Хантов синдром и очни облих херпес зостер) је херпес зостер инфекција геникуларног ганглион фацијалног живца (живца лица). Синдром изазива поновно активирање херпес зостер вирус који је претходно у организму болесника изазвао варичелу. Карактерише се парализом мишића лица на истој страни лица, као инфекција.
  2. ^ Постхерпетична неуралгија; је бол који траје дуже од једног месеца након повлачења везикуларне оспе
  3. ^ Дерматом; је део коже који је већим делом инервисан од једног кичменог живца

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
  2. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  3. ^ Batetto M.,Fettich J., Mala dermatoverologija, Partizanska knjiga, Ljubljana, 1977, pp. 64-65.
  4. ^ Ang LP, Au Eong KG, Ong SG. Herpes zoster ophthalmicus. J Pediatr Ophthalmol Strabismus. May-Jun. 38  (3):  174–6.
  5. ^ Cockburn DM, Douglas IS. Herpes zoster opthalmicus. Clin Exp Optom. Mar-Apr. 83  (2):  59–64.
  6. ^ Gurwood AS, Savochka J, Sirgany BJ. „Herpes zoster ophthalmicus”. Optometry. 73 (5): 295—302. мај 2002. .
  7. ^ Karbassi M, Raizman MB, Schuman JS. Herpes zoster ophthalmicus. Surv Ophthalmol. May-Jun. 36  (6):  395–410.
  8. ^ Marsh RJ, Cooper M. Ophthalmic herpes zoster. Eye. 1993;7 (Pt 3):350-70.
  9. ^ а б в г д ђ Manolette R Roque; Barbara L Roque (30. 6. 2023). „Herpes Zoster: Practice Essentials, Background, Pathophysiology”. Приступљено 17. 4. 2013. 
  10. ^ Benz MS, Glaser JS, Davis JL. „Progressive outer retinal necrosis in immunocompetent patients treated initially for optic neuropathy with systemic corticosteroids.”. Am J Ophthalmol. 135 (4): 551—3. април 2003. .
  11. ^ Chronister CL. „Review of external ocular disease associated with aids and HIV infection.”. Optom Vis Sci. 73 (4): 225—30. април 1996. .
  12. ^ Foster RE, Petersen MR, Neuss MN, et al. „Progressive outer retinal necrosis syndrome in a lymphoma patient with good visual outcome”. Am J Ophthalmol. 132 (1): 117—20. јул 2001. .
  13. ^ Hodge WG, Seiff SR, Margolis TP. „Ocular opportunistic infection incidences among patients who are HIV positive compared to patients who are HIV negative”. Ophthalmology. 105 (5): 895—900. мај 1998. .
  14. ^ Kezuka T. „Immune deviation and ocular infections with varicella zoster virus”. Ocul Immunol Inflamm. 12 (1): 17—24. март 2004. .
  15. ^ Margolis TP, Milner MS, Shama A, et al. „Herpes zoster ophthalmicus in patients with human immunodeficiency virus infection.”. Am J Ophthalmol. 125 (3): 285—91. март 1998. .
  16. ^ Peck R, Gimple SK, Gregory DW, „Progressive outer retinal necrosis in a 73-year-old man: treatment with valganciclovir”. AIDS. . 17 (7): 1110—1. May 2 2003.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  17. ^ Purdy KW, Heckenlively JR, Church JA, et al. „Progressive outer retinal necrosis caused by varicella-zoster virus in children with acquired immunodeficiency syndrome”. Pediatr Infect Dis J. 22 (4): 384—6. април 2003. .
  18. ^ Rao NA. „Acquired immunodeficiency syndrome and its ocular complications.”. Indian J Ophthalmol. 42 (2): 51—63. јун 1994. .
  19. ^ Walton RC, Reed KL. „Herpes zoster ophthalmicus following bone marrow transplantation in children.”. Bone Marrow Transplant. 23 (12): 1317—20. јун 1999. .
  20. ^ Yau TH, Butrus SI. „Presumed bilateral herpes zoster ophthalmicus in an AIDS patient: a case report.”. Cornea. 15 (6): 633—4. новембар 1996. .
  21. ^ Bert RJ, Samawareerwa R, Melhem ER. CNS MR and CT findings associated with a clinical presentation of herpetic acute retinal necrosis and herpetic retrobulbar optic neuritis: five HIV-infected and one non-infected patients. AJNR Am J Neuroradiol. Nov-Dec. 25  (10):  1722–9.
  22. ^ Gariano RF, Berreen JP, Cooney EL. „Progressive outer retinal necrosis and acute retinal necrosis in fellow eyes of a patient with acquired immunodeficiency syndrome”. Am J Ophthalmol. 132 (3): 421—3. септембар 2001. .
  23. ^ Neves RA, Rodriguez A, Power WJ, et al. „Herpes zoster peripheral ulcerative keratitis in patients with the acquired immunodeficiency syndrome.”. Cornea. 15 (5): 446—50. септембар 1996. .
  24. ^ а б Liesegang TJ. Herpes zoster ophthalmicus natural history, risk factors, clinical presentation, and morbidity. Ophthalmology. Feb 2008;115(2 Suppl):S3-12.
  25. ^ Liesegang TJ.„Varicella-zoster virus eye disease”. Cornea. 18 (5): 511—31. септембар 1999. .
  26. ^ Ragozzino MW, Melton LJ, Kurland LT, et al. Population-based study of herpes zoster and its sequelae. Medicine (Baltimore). 61  (5):  310–6.
  27. ^ (језик: енглески) Experimental Drug RGN-259 Promotes Healing In Patients With Non-Healing Corneal Ulcers - Four Patients Treated Under "Compassionate Use" IND „Medical News Today”. Архивирано из оригинала 14. 01. 2009. г. Приступљено 24. 11. 2010. 
  28. ^ „Ramsay Hunt Syndrome Treatment, Symptoms, Prognosis, Recovery”. MedicineNet. Приступљено 20. 11. 2010. 
  29. ^ а б в г д ђ Maria M Diaz; Mark A Silverberg (10. 12. 2009). „Herpes Zoster: Practice Essentials, Background, Pathophysiology”. Приступљено 24. 11. 2010. 
  30. ^ Insinga RP, Itzler RF, Pellissier JM, Saddier P, Nikas AA. „The incidence of herpes zoster in a United States administrative database.”. J Gen Intern Med. 20 (8): 748—53. август 2005. .
  31. ^ Franco-Paredes C, Bellehemeur T, Merchant A, et al. „Aseptic meningitis and optic neuritis preceding varicella-zoster progressive outer retinal necrosis in a patient with AIDS”. AIDS. . 16 (7): 1045—9. May 3 2002.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  32. ^ Atzori L, Ferreli C, Zucca M, et al. „Facial cellulitis associated with Pseudomonas aeruginosa complicating ophthalmic herpes zoster”. Dermatol Online J. . 10 (2): 20. Oct 15 2004.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  33. ^ Argoff CE, Katz N, Backonja M. „Treatment of postherpetic neuralgia: a review of therapeutic options”. J Pain Symptom Manage. 28 (4): 396—411. октобар 2004. .
  34. ^ Dahlmann A. „Pain management in herpes zoster ophthalmicus”. J R Soc Med. 93 (6): 334—5. јун 2000. .
  35. ^ Sra KK, Tyring SK. „Treatment of postherpetic neuralgia”. Skin Therapy Lett. 9 (8): 1—4. октобар 2004. .
  36. ^ Zaal MJ, Völker-Dieben HJ, D'Amaro J. „Risk and prognostic factors of postherpetic neuralgia and focal sensory denervation: a prospective evaluation in acute herpes zoster ophthalmicus”. Clin J Pain. 16 (4): 345—51. децембар 2000. .
  37. ^ Ritterband DC, Friedberg DN. „Virus infections of the eye”. Rev Med Virol. 8 (4): 187—201. октобар 1998. 
  38. ^ Ongkosuwito JV, Feron EJ, van Doornik CE, et al. „Analysis of immunoregulatory cytokines in ocular fluid samples from patients with uveitis.”. Invest Ophthalmol Vis Sci. 39 (13): 2659—65. децембар 1998. .
  39. ^ Kumano Y, Manabe J, Hamamoto M, et al. „Detection of varicella-zoster virus genome having a PstI site in the ocular sample from a patient with acute retinal necrosis”. Ophthalmic Res. 27 (5): 310—6. 1995. .
  40. ^ Karlin JD.„Herpes zoster ophthalmicus: the virus strikes back.”. Ann Ophthalmol. 25 (6): 208—15. јун 1993. .
  41. ^ Ahn M, Cho NC. Central retinal artery occlusion in herpes zoster ophthalmicus. J Pediatr Ophthalmol Strabismus. Mar-Apr. 39  (2):  123–4.
  42. ^ Akpek EK, Gottsch JD (јун 2000). „Herpes zoster sine herpete presenting with hyphema”. Ocul Immunol Inflamm. 8 (2): 115—8. .
  43. ^ Berry-Brincat A, Von Lany H, Evans N. „Scleromalacia as a complication of herpes zoster ophthalmicus.”. Eye. 17 (3): 449—51. април 2003. .
  44. ^ Cunningham ET. „Diagnosing and treating herpetic anterior uveitis.”. Ophthalmology. 107 (12): 2129—30. децембар 2000. .
  45. ^ Foster CS, Sainz de la Maza M. The Sclera. New York, NY: Springer-Verlag; 1994.
  46. ^ Meenken C, van den Horn GJ, de Smet MD, et al. „Optic neuritis heralding varicella zoster virus retinitis in a patient with acquired immunodeficiency syndrome.”. Ann Neurol. 43 (4): 534—6. април 1998. .
  47. ^ Mearza AA, Chan JH, Gair E, et al. Herpes zoster ophthalmicus presenting as contralateral disc swelling. Eye. Apr 2000;14 (Pt 2):251-2.
  48. ^ Siverio Junior CD, Imai Y, Cunningham ET Jr. „Diagnosis and management of herpetic anterior uveitis.”. Int Ophthalmol Clin. Winter. 42 (1): 43—8. 2002. .
  49. ^ Kawasaki A, Borruat FX.„An unusual presentation of herpes zoster ophthalmicus: orbital myositis preceding vesicular eruption.”. Am J Ophthalmol. 136 (3): 574—5. септембар 2003. .
  50. ^ Wang AG, Liu JH, Hsu WM, et al. Optic neuritis in herpes zoster ophthalmicus. Jpn J Ophthalmol. Sep-Oct. 44  (5):  550–4.
  51. ^ Tabery HM. Corneal epithelial keratitis in herpes zoster ophthalmicus: "delayed" and "sine herpete". A non-contact photomicrographic in vivo study in the human cornea. Eur J Ophthalmol. Jul-Aug. 12  (4):  267–75.
  52. ^ Tabery HM. Morphology of epithelial keratitis in herpes zoster ophthalmicus. A non-contact photomicrographic in vivo study in the human cornea. Acta Ophthalmol Scand.. 78  (6):  651–5.
  53. ^ Thean JH, Hall AJ, Stawell RJ. „Uveitis in Herpes zoster ophthalmicus”. Clin Experiment Ophthalmol. 29 (6): 406—10. децембар 2001. .
  54. ^ Tranos PG, Ong T, Nolan W, et al. „Posterior scleritis presenting with annular choroidal detachment as a complication of herpes zoster ophthalmicus.”. Retina. 23 (5): 716—7. октобар 2003. .
  55. ^ Van der Lelij A, Ooijman FM, Kijlstra A, et al. „Anterior uveitis with sectoral iris atrophy in the absence of keratitis: a distinct clinical entity among herpetic eye diseases.”. Ophthalmology. 107 (6): 1164—70. јун 2000. .
  56. ^ Cobo LM, Foulks GN, Liesegang T; et al. (јун 1986). Oral acyclovir in the treatment of acute herpes zoster ophthalmicus. Ophthalmology. 93 (6): 763—70.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  57. ^ Severson EA, Baratz KH, Hodge DO, Burke JP. Herpes zoster ophthalmicus in olmsted county, Minnesota: have systemic antivirals made a difference?. Arch Ophthalmol. 121  (3):  386–90.
  58. ^ Tyring S, Engst R, Corriveau C, Robillard N, Trottier S, Van Slycken S, et al. „Famciclovir for ophthalmic zoster: a randomised aciclovir controlled study.”. Br J Ophthalmol. 85 (5): 576—81. мај 2001. .
  59. ^ Colin J, Prisant O, Cochener B, et al. „Comparison of the efficacy and safety of valaciclovir and acyclovir for the treatment of herpes zoster ophthalmicus.”. Ophthalmology. 107 (8): 1507—11. август 2000. .

Литература

уреди
  • Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  • James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 978-0-7216-2921-6. 

Спољашње везе

уреди
Класификација
Спољашњи ресурси



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Очни_зостер&oldid=27861802”