Оџак (Посавски кантон)

Оџак је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерацији Босне и Херцеговине, на крајњем сјеверу БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Оџаку је пописано 8.259 лица.[1]

Оџак
центар Оџака
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонПосавски кантон
ОпштинаОџак
Становништво
 — 2013.Пад 8.259
Географске карактеристике
Координате45° 00′ 39″ С; 18° 19′ 35″ И / 45.01075° С; 18.32641° И / 45.01075; 18.32641
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Оџак на карти Босне и Херцеговине
Оџак
Оџак
Оџак на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број76290
Позивни број031
Веб-сајтwww.odzak.ba

Историја уреди

Данашњи град Оџак се помиње у историјским записима од 1593. године као мање насеље и тврђава. Те године је у Босни султановим ферманом уведен оџаклук са правом наслеђивања који се додељивао заповедницима турске војске. Миралем-бегу је овај крај додељен као оџак (посјед) и он је изградио малу утврду користећи остатке рушевина старог римског града. Након његове смрти тај посјед је наследио његов син Ибрахим и у то вријеме Оџак представља веће насеље и гранично утврђење са мањим бројем граничара. У историјским записима стоји да је аустријска војска у неколико наврата прелазила ријеку Саву и освајала Оџак све до потписивања Београдског мира 1739. године, када је успостављена нова граница Босне дуж ријеке Саве. Следећих 100 година Оџак је провео у миру и културном и економском напретку. Успостављањем аустроугарске власти 1878. године у Босни и Херцеговини настаје и нови период за Оџак. Уводи се нови капиталистички начин привређивања и нови начин грађења који подразумева изградњу високих зграда у којима је обједињен пословни простор у приземљу и становање на спрату. Гради се чврстим материјалом (циглом) по новим прописима, који уводе регулацију улица и грађевинску линију.

У току Другог светског рата Оџак је био познато усташко упориште. Ово место остало је упамћено као последње ослобођено место у Југославији, маја 1945. године. Борба за ослобођење Оџака, вођена је од 16. априла до 25. маја 1945. године. Група усташа пружала је фанатичан отпор најпре јединицама 25. српске, а потом јединицама 27. источнобосанске дивизије Југословенске армије у околини Оџака све до 28. маја.[2]

На подручју Оџака је, током ратних дејстава у БиХ, од маја до јула 1992. принудно затворено 1.294 Срба, од чега 864 мушкараца, 326 жена и 104 дјетета.[3] Срби са подручја Оџака и околних насеља су 8. маја 1992. затворени у логоре који су се налазили у основној школи и фабрици „Стролит“.[3] Логоре за Србе је 8. маја 1992. основало Хрватско вијеће одбране.[4] Већина Срба на подручју Оџака је била заточена 62 дана, а посљедњи српски заточеник на простору Оџака је размијењен 26. маја 1993.[3] После пада Оџака 1993. био је покушај ХВО да врати Оџак Операција Ангела али и то је био праз ХВО-а.

Становништво уреди

Састав становништва – насеље Оџак
2013.[5]1991.1981.[6]1971.[7]
Укупно8 259 (100,0%)9 386 (100,0%)7 634 (100,0%)6 064 (100,0%)
Бошњаци6 185 (74,89%)6 205 (66,11%)15 347 (70,04%)14 760 (78,50%)1
Хрвати1 682 (20,37%)1 404 (14,96%)950 (12,44%)751 (12,38%)
Босанци93 (1,126%)
Срби81 (0,981%)599 (6,382%)470 (6,157%)372 (6,135%)
Неизјашњени76 (0,920%)
Албанци48 (0,581%)14 (0,183%)27 (0,445%)
Непознато31 (0,375%)
Муслимани26 (0,315%)
Остали18 (0,218%)359 (3,825%)85 (1,113%)48 (0,792%)
Босанци и Херцеговци9 (0,109%)
Роми8 (0,097%)
Црногорци1 (0,012%)15 (0,196%)11 (0,181%)
Словенци1 (0,012%)5 (0,065%)2 (0,033%)
Југословени819 (8,726%)740 (9,693%)81 (1,336%)
Мађари5 (0,065%)10 (0,165%)
Македонци3 (0,039%)2 (0,033%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Демографска слика општине Оџак се промијенила усљед етничког чишћења од стране ХВО и Хрватске војске током посљедњег рата. Села попут Трњака, Новог Града, Доње Дубице су остала без својих становника.

Референце уреди

  1. ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2015. 
  2. ^ Проф. др Душан Шћепановић (26. 5. 2015). „Последња битка у Европи — операција Посавина”. Политика. Приступљено 26. 5. 2015. 
  3. ^ а б в „Обиљежавање 20 година од страдања оџачких Срба”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 5. 2012. Приступљено 9. 5. 2012. 
  4. ^ „20 година од формирања логора за Србе у Оџаку”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 5. 2012. Приступљено 9. 5. 2012. 
  5. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Оџак на Викимедијиној остави