Раша Плаовић
Радомир Раша Плаовић (Уб, 20. фебруар 1899 — Београд, 29. октобар 1977) био је српски глумац, позоришни редитељ, писац позоришних текстова, теоретичар и позоришни педагог.
Радомир Раша Плаовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Радомир Плаовић |
Датум рођења | 20. фебруар 1899. |
Место рођења | Уб, Краљевина Србија |
Датум смрти | 29. октобар 1977.78 год.) ( |
Место смрти | Београд, СФРЈ |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиРођен у Убу 7. фебруара 1899. године, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Филозофском и Грађевинском факултету у Београду. Рано је почео да се бави глумом (још као студент био је ангажован у Народном позоришту) и то је определило његов живот без обзира на његово образовање.
Радомир Раша Плаовић је био позоришни глумац. На сцени Народног позоришта се први пут појавио у улози Првог момка у Драгашевићевом комаду Хајдук Вељко 1. фебруара 1921. године, а стални члан Националног театра постао је 1922. године. Раша Плаовић је важио за изванредно надареног глумца, једног од најистакнутијих домаћих позоришних уметника који је снажно утицао на развој позоришта у Србији. Првак Драме, редитељ, а једно време и директор Драме, представама је приступао с дубоким емоционалним, психолошким и интелектуалним понирањем у ликове које је играо. У његове најважније улоге убрајају се Хамлет, Антонио у Јулију Цезару, Јаго у Отелу, Хенрик IV, Леоне у Господи Глембајевима, Митке у Коштани и др.
Једно време био је професор на Факултету драмских уметности у Београду. Његови најпознатији ученици били су Љуба Тадић и Петар Банићевић. Поред педагошког рада на Факултету драмских уметности у Београду, педагогијом се бавио и на Музичкој академији у Београду. Објавио је више драма као и неколико књига посвећених глуми режији и рецитовању. Драме су му извођене у позориштима у Београду, Нишу, Новом Саду, Панчеву, Призрену, Вршцу, Крагујевцу, Сремској Митровици, Зрењанину, Прокупљу, Сомбору, Крушевцу, Приштини, Врању, Зајечару и Суботици у периоду од 1938. до 1961. године.
Преминуо је у Београду 29. октобра 1977. године.
Признања
уреди- Данас његово име носи сцена Народног позоришта у Београду,
- Аматерско позориште у Убу, и
- награда Раша Плаовић намењена најбољем позоришном глумцу у Србији, која се додељује сваке године.
Библиографија
уредиДраме:
- 1935. "Вода са планине" (написао заједно са Миланом Ђоковићем),
- 1939. "Растанак на мосту" (написао заједно са Миланом Ђоковићем),
- 1940. "Када је среда петак је",
- 1961. "Цар Давид",
Есеји:
Филмографија
уредиБио је позоришни глумац, а у своју уметничку биографију уписао је и неколико филмова.
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1950.-те | |||
1951. | Његош (кратки филм) | ||
1953. | Циганка | Митке | |
1953. | Општинско дете | Владика | |
1955. | Лажни цар | Кнез | |
1957. | Крвава кошуља | ||
1958. | Случај у трамвају (ТВ) | Инжењер | |
1960.-те | |||
1966. | Балада о повратку (ТВ) | ||
1967. | Седам Хамлета (серија) | ||
1969. | Умукли дефови (ТВ) | ||
1970.-те | |||
1972. | Стефан Дечански (ТВ) | ||
1975. | Сведоци оптужбе (ТВ) |
Види још
уредиЛитература
уреди- Стојковић, Боривоје С. (1983). „Раша Плаовић”. Великани српског позоришта (на језику: (језик: српски)). YU-Београд - Ваљево. стр. 276—303страна.
- Волк, Петар (2005). Раша Плаовић (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Народно позориште. ISBN 978-86-84897-06-2.
- Волк, Петар (1995). Писци националног театра (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј позоришне уметности Србије.
- Плаовић, Радомир-Раша (2011). Наша кућа гледана изнутра (на језику: (језик: српски)). YU-Београд.
- Драгутиновић, Бранко (1968). Један век Народног позоришта у Београду: 1968-1968. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 644страница.
- уред Бошков, Живојин (1972). Лексикон писаца Југославије Том 2. (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Матица српска.
Спољашње везе
уреди- Раша Плаовић-Ово да се чита после моје смрти
- О Раши Плаовићу
- Раша Плаовић на сајту IMDb (језик: енглески)