Санкт Мориц (нем. Sankt-Moritz, романш: San Murezzan, итал. San Maurizio) је град и туристичко место у источној Швајцарској. Санкт Мориц припада кантону Граубинден, где је једно од највећих насеља.

Санкт Мориц
нем. Sankt-Moritz
романш: San Murezzan
Санкт Мориц - средиште града и језеро зими
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Швајцарска
КантонГраубинден
Становништво
Становништво
 — 5.148 (2.008)
 — густина179 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 30′ 00″ С; 9° 50′ 00″ И / 46.5° С; 9.833333° И / 46.5; 9.833333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.822 m
Површина28,69 km2
Санкт Мориц на карти Швајцарске
Санкт Мориц
Санкт Мориц
Санкт Мориц на карти Швајцарске
Поштански број7500
Веб-сајт
www.stmoritz.ch

Санкт Мориц је светски чувено излетиште и зимовалиште у Енгадинској долини у источној Швајцарској, где се окупља светски "џет-сет".

Санкт Мориц је јединствен и по томе што је највиши град у Европи - налази се на надморској висини од 1.822 метра.

Насеље се дијели на два дијела: Санкт Мориц-Бад (простор на језеру око бање) и Санкт Мориц-Дорф (урбанизованији дио на заравни над језером).

Санкт Мориц се сматра "родним мјестом зимских спортова", али и зимског туризма, јер је насеље познато као зимска туристичка дестинација још од 1864. године.

Природне одлике

уреди
 
Поглед на Санкт Мориц зими
 
Поглед на Санкт Мориц и околину

Град Санкт Мориц се налази у источном делу Швајцарске. Од главног града државе, Берна, насеље је удаљено око 330 км источно, док је од седишта кантона, Хура, на 85 км југозападно.

Рељеф: Санкт Мориц се налази у на области веома високих Граубинденских Алпа, на приближно 1.820 метара надморске висине, то највиши град у целој Европи. Град је смештен у врху долине Енгадин. Град се сместио уз мало Санктморичко језеро. Насеље надвисују планински врхови Пиц Нер и Корвач.

Клима: Клима у Санкт Морицу је оштрија варијанта умерено континенталне климе због знатне надморске висине и планинског окружења.

Воде: Кроз Санкт Мориц протиче ријека Ин, која извире на планинама у близини мјеста. Ни мало Санктморичко језеро нема већи привредни значај, осим као туристичка тачка.

Историја

уреди
 
Санкт Мориц-Дорф око 1900. године
 
Санкт Мориц-Бад око 1900. године
 
Санкт Мориц-Дорф 1938. године

Подручје Санкт Морица је било познато још у време праисторије и Старог Рима, али није било насељено због оштрих временских услова.

Открићем термалних и љековитих извора у Санкт Морицу, насеље постаје познато као бањско љечилиште, а сматра се да су извори откривени 1400 година п. н. е.

Долина Санкт Морица је насељена Ретороманима до 12. века. Тада се први пут и помиње постојање насеља под данашњим именом. Вековима је то било мало село високо у Алпима.

Туристички развој насеља започиње 1864. године. Санкт Мориц убрзо постаје важно туристичко одредиште у Алпима и један од пионирских места развоја међународног зимског спорта. Такође град је од тад стециште светског џет-сета, па је угостио много светски важних догађаја, манифестација и састанака на високом нивоу. Санкт Мориц је чак био два пута град-домаћин Зимских олимпијских игара 1928. и 1948. г.

Становништво

уреди

2008. године Санкт Мориц је имао нешто преко 5.000 становника, што је 3 пута више него пре једног века. Међутим, насеље је 1850. године имало свега 228 становника. Од данашњег становништва 38,0% су страни држављани. У сезони, ту борави и око 3.000 сезонских радника.

Језик: Ретороманско становништво са матерњим ретороманским језиком је било традиционално становништво насеља и околине, али је развојем туризма крајем 19. века и доласком бројнијег немачког становништва постало изразита мањина. Стога су данас Швајцарски Немци и немачки језик доминантни у граду. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Сент Морица чују бројни други језици. Тако данас немачки језик матерњи за 58,8% становништва, а најзначајнији мањински језици су италијански језик (21,8%), португалски (6,6%) и реторомански језик (4,7%).

Вероисповест: Месно становници су одувек били римокатолици. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера, посебно протестаната.

Знаменитости града

уреди

Први хотели су овде отворени 1856. године. Санкт Мориц је данас средиште луксузног туризма за богате посетиоце. Омиљени спортови и рекреације су: пешачење, алпско скијање, вожња боба и скелетона. У Санкт Морицу се налази редак феномен: природна боб стаза (Olympia Bobrun St.Moritz-Celerina). Место има у просеку 322 сунчана дана у години, те је једна од "знаменитости" такође клима. Поред насеља је језеро Санкт Мориц на чијој се залеђеној површини зими организује коњска трка (White Turf).

 
Криви торањ цркве у Санкт Морицу

Једна од познатих знаменитости је и криви торањ цркве, изграђене око 1500. године, а срушене у 19. вијеку, познатији као Шифер Турм (Schiefer Turm).

Такође постоји познати Сегантинијев музеј, у којем су експонирана дјела умјетника Ђованија Сегантинија. У Музеју Енгадина су постављене изложбе из културе и историје долине Енгадин.

 
Badrutt's Palace Hotel

Санкт Мориц је познат и по својој дугој традицији туризма и хотелијерства, прије свега луксузних хотела. У насељу се налазе луксузни хотели Ла Марња (Hotel La Margna), Швајцерхоф (Hotel Schweizerhof), али и четири хотела која припадају листи Водећи хотели свијета (The Leading Hotels of the World), Хотел Карлтон (Hotel Carlton), Хотел Кулм (Hotel Kulm), Хотел Суврета Хаус (Suvretta House) и Хотел Бадрутова палата (Badrutt's Palace Hotel), чији легендарни ресторан, смјештен у хотелском предворју, представља "дневну собу Санкт Морица".

Најпознатије скијалиште је Корвиља (Corviglia), а знаменити планински врхови су Пиц Нер (Piz Nair), Корвач (Corvatsch) и др.

 
Воз Бернина жељезнице код превоја Бернина

Жељезничка линија Санкт Мориц - Тирано (Италија) - Бернинабан (Berninabahn), као и долина Бернина сматра се једним од најљепших алпских крајолика, а уврштена је на Унескову листу свјетске културне баштине. Прелази преко превоја Бернина (2235 м н. в.), а такође је и полазна тачка за излете на глечер Мортерач (Morteratsch) и планинарске туре на врхове масива Бернина (Бернина, 4049 м н. в.)

Санкт Мориц је био домаћин других Зимских олимпијских игара 1928, и поново 1948. Једини градови који су два пута били организатори ЗОИ су: Санкт Мориц, Инзбрук и Лејк Плесид. Ту је 1934, 1974. и 2003. године одржано Светско првенство у алпском скијању.

Галерија слика

уреди

Спољашње везе

уреди