1251. - крстио се да би умањио притиске са крсташа;
1253. - добио је краљевску круну од папе Иноћентија IV;
Од 1253. до 1263. - сукоби са Руским државицама и са Монголима;
Крајем педесетих година XIII века - крсташи су закорачили у Жемајтију узрокујући локалну побуну: Миндаугас подржава побуну и враћа се паганским обичајима, због чега је и убијен 1263. године[6].
1265. — његова војска предвођена кнезом Василикијем и његовим шураком, кнезом Шварном упада у Малопољску: пљачка Скаризева, Тарчкуа, Вислице, Хелма, Бјале, Лублина и Червјења.
Освајања на истоку: кнежевине Чернигов, Перејаслављ и Кијев га признају за врховног господара уместо кана Златне хорде;
Основана прва руска православна митрополија у Литванији[1];
1370. - његов брат војвода Кестутис је заједно са Лубартом Луцким опсео стари дрвени дворац Володимир: дворац се предао и разорен је;
1376. - Кестутис и Лубарт су са Јиржијем Белзким преко реке Сан, код Завихоста, упали у Пољску и освојили и опљачкали многа села на Висли и продрли до града Тарнова и извршили масакр становништва: страдали су: Лублин, Сандомјеж и Галиција, а освојени су Белз и Хелм.
1377. - Пољска експедиција против Литванаца: губитак Хелма и Белза[10].
Био је мршав, благо сужаване браде. Глава му је била мала, скоро је био протпуно ћелав, имао је црн мале очи, велике уши, дубоки глас, говорио је брзо, имао је и дуг и танак врат[11];
1377. - наследио је оца на престолу;
Борио се против Велике Московске кнежевине и Велике кнежевине Владимира: неуспех;
1382. - после дуге борбе стриц га је збацио с власти[1].
мај 1385. - венчање са Јадвигом Пољском, његово примање католицизма (при крштењу је његово име промењено у Владислав Јагело) и крунисање за пољског краља;
Тада само племство у Литванији прима католицизам, Тевтонски ред више нема право да напада Литванију под изговором крсташког рата;
1385. — Унија из Крева: формирана је персонална унија између Литваније и Пољске;
1398. - нови тевтонски напад: Пољаци и Литванци су неспремни, а његов рођак Витаутас Велики је заједно са Тевтонцима, покушава да отме власт у Литванији, али Владислав потписује Островски споразум, којим Витаутасу даје власт над Литванијом, а он наставља да буде краљ Пољско-Литванске уније;
1398. - нови тевтонски напад: Пољаци и Литванци су неспремни, а његов рођак Витаутас Велики је заједно са Тевтонцима, покушава да отме власт у Литванији, али Владислав потписује Островски споразум, којим Витаутасу даје власт над Литванијом, а он наставља да буде краљ Пољско-Литванске уније;
Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе[15];
Ра против Русије (1507—1508)
Водио је рат против Пруске:
1521. - Пораз Тевтонских витезова и њихово покоравање;
Татари, по наређењу Турака, у неколико наврата проваљују у Пољску;
Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе[16];
Ливонски рат (1558—1583):
1559. - Ливонија се ставља под Жигмундов конкордат;
Био је висок, са племенитим очима, милостив, тако лепих руку, које није имало ни један човек ни жена у Француској који презентују истовремено пуно достојанства у понашању.
11. мај 1573. - племство га је изабрало за краља Литваније и Пољске, али је он тада морао бити толерантан према протестантима;
24. јануар 1574. - завладао је Литваније и Пољске;
30. маја умро му је брат Шарл IX и он се 18. јуна потајно вратио из Пољске и преузео француски престо, а Литванци и Пољаци су прогласили да је абдицирао.
То је био господин велике лепоте, лица мршавог, природно руменог, имао је црну косу, и чудно бели зуби, имао је орловски нос, са којим је личио на Атилу бича Господњег.[18];
1576. - на власт је дошао женидбом са Аном Јагелонском;
Брзо се учврстио на престолу уз подршку шљахте и цркве;
1579. - У настојању да спречи руски излазак на Балтичко море, заратио је с њом; организовао војску ослобођених кметова од 20.000 људи, поред козака и најамника; освојио је Полоцк;
1581. - Опсада Псакова: пораз пољских трупа;
15. јануар 1582. - мир у Јам-Запољском: Русија приморана да уступи Ливонију Пољској на 10 година;
1586. - Стефан Батори је умро и Ана Јегелонска је сишла с власти.
Имао је лепо и пријатно лице, са бледо розом кожом. Био је скроман; имао је светлу косу, очи живе, са веселим, али мирним погледом, све световности, имао је дугачак нос, и даље задржавао дечачки став, згодне удове; грациозан говор.[20];
Јан Казимир је био високог раста, сасвим лепо обликован, и био би леп, да није имао црно лице. Његове карактеристике на први поглед нису баш пријатне. Осим тога нема грациозне покрете тела, и није никакав говорник говора.[21];
Михал није био богат и зато није могао бити добар владар. Није био ожењен, а био је и млад (са свега 28 година); Био је католик, али није имао никакво политичко искуство, и веће амбиције, дакле, безопасан за Швеђане;
16. јуна 1669. - Михал је изабран за краља Пољске;
29. септембра 1669. - крунисан је;
Феудална анархија у Пољско-Литванској унији
6. октобра 1669. - постаје шпански витез Златног руна;
12. новембар 1669. - негодовање племић, због његовог избора за краља;
1670. - почео је враћати козаке под своју власт;
28. новембра 1670. - побуна у Пруској:
1671. - нове побуне козака;
10. децембра 1671. - Турци му објављују рат: захтевају повлачење пољских трупа из Украјине и Подолије;
Победа над Турцима под градовима: Ухриновом, Њемировом, Калухом, Комарном (септембра) и Петранком (14. октобра);
18. октобра 1672. - мир са Турцима: Турци добијају Подолију и Украјину (од Дњепра до Дњестра); Република дужна да плаћа годишњи данак Турцима у износу од 22 000 златника
1672. - смиривање козака;
27. јуна 1672. државну удар незадовољника;
6. јуна 1672. - Од папе добио титулу Бранилац вере;
11. марта 1673. - Турци поново прете ратом: објављивање рата:
Варшава спремљена за одбрану;
Главнокомандујући пољско-литванске војске је Јан Собјески;
Јан упада у Молдавију
11. октобра Битка код Хотина: победа пољске војске[22].
Био је средње висине, добро обликованог тела, био је искрен, пријатних и занимљивих карактеристика оштрих и одлучних. Његова кожа је била бледа, а коса му густа и дуга, а очи црне боје. Станислав није носио перику.[27];