Стрип

Стрип је прича представљена низом слика праћених текстуалним дијалогом и објашњењима. У скорије време постоје и стрипови само у сликама, без текста.

Стрип из 1922. године

Данас се обично стрип сматра врстом уметности, чак је познат и као „девета уметност“ и категорише се да припада ликовним, драмским и књижевним врстама уметности. Средином 20. века дошло је до снажне поларизације англоамеричког стрипа на суперхеројске и новинске стрипове (comics) и на независни стрип, који инсистира на супкултурној традицији, односно графички роман (graphic novels). Међутим, постоје теоретичари који се не слажу с тим и стрип сматрају наративном, али не и књижевном формом.

Разликују се више жанрова стрипа: научна фантастика, фантастика, суперхероји, вестерн, пустоловни, хорор, еротски, комични и криминалистички стрип.

Историјат

Корени ликовног приповедања налазе се у пећинском сликарству европског горњег палеолита, да би кроз историју стрип добио више својих облика: народне графике, фреске, житијне иконе, новински стрип, стрипске свеске и албуми, мурали и веб-стрип.

Зачетком стрипа се сматра још Трајанов стуб на ком је уклесан низ слика који чини причу, а сличне творевине су пронађене и у Старој Грчкој и Старом Египту у хијероглифима и на таписеријама. Са проналаском штампарске пресе почео је да се развија и цртеж уз текст. У почетку су слике биле искључиво верског карактера, да би у 17. и 18. веку стрип постао претежно сатиричан и комичан.

Модерни светски стрип је почео да се формира у данашњем облику средином 19. века. Стрип се данас у неким земљама као што су Француска, Италија, САД, Јапан, Србија и друге земље бивше СФРЈ, третира као висока уметничка форма, друштвено је омиљен и изучава се на академском нивоу.

Најстарији нацртани суперхерој је Супермен који је настао у првој стрип књизи 1938. године. Нацртао га је Џо Шустер, а дорадио Џери Сигл. Супермен је убрзо постао врло популаран, а у стрипове је уведен нови жанр са суперхеројима. Велику популарност је стекао и стрип са Питером Паркером, који је био средњошколски штребер, а након уједа радиоактивног паука се трансформисао у Спајдермена, човека паука. Стрип са Спајдерменом је изашао 1962. године, а креирао га је Стив Дитко. Један од најпознатијих цртача стрипова је Алан Мур, док је Френк Милер познат по мрачним стриповима. Стрипови су некад послужили и као основе филмова, као што је режисер Роберт Родригез снимио филм по стрипу Град греха.

Стрип у свету

Данас постоје три главна центра стрипа која имају потпуно различите традиције и настанак стрипа. Центри се деле према државама и разликујемо центре у Француској и Белгији, у Јапану и САД.

Центар у Француској и Белгији

Центар стрипа у Белгији

Француска и Белгија одувек негују уметничку страну стрипа, а са успоном стрипа за одрасле шездесетих година прошлог века, стрип почиње да се третира као права уметност. Француски стрип је обично издаван на квалитетној хартији у формату албума са тврдим корицама на четрдесетак великих страница.

Најчувенији аутори овог центра стрпа су Белгијанац Жорж Реми познат под псеудонимом Ерже, аутор Тинтина, затим Удерцо који је писао и илустровао стрипове Астерикс, Умпах Пах, Танги и Лавердир и Морис, аутор Таличног Тома.

У Француској познати стрипови су: Астерикс, Гастон/Гаша, Торгал, Ратници са Акбара, а најпопуларнији белгијски стрипови су: Талични Том, XIII, Изногуд, Џеремаја и Тинтин. Издвајају се и чувени италијански стрипови, као што су: Алан Форд, Корто Малтезе, Дилан Дог, Капетан Мики, Загор, Текс Вилер, Мартин Мистерија, Мистер Но.

Центар у Јапану

Страница Манге

Јапански стрип је млађи од центара и у Европи и Америци, али и највећи од ова три центра. Јапански стрипови манга чине 40% укупног штампаног материјала у Јапану. Сваки месец излази око 350 стрип-магазина и око 500 стрипова. Издају се у свескама од двестотинак страница (танкобон), а није необично да серија досегне и до 10.000 страница и због тога се у јапанским стриповима акценат ставља на радњу, док је цртеж споредан. Посебан феномен јапанског центра стрипа је доџинши, огромно тржиште аматерских стрипова.

Најпознатији аутор је Осаму Тезука који је написао стрипове Астро Бој и Блекџек.

Центар у Сједињеним Америчким Државама

У САД масовна потрошња стрипова настала је тек појавом суперхероја, који и данас чини основу америчке индустрије стрипа.

Средином 20. века дошло је до снажне поларизације англоамеричког стрипа на суперхеројске и новинске стрипове (comics) и на независни стрип, који инсистира на супкултурној традицији, односно графички роман (graphic novels). Постоји разлика између comic books, које се продају у форми свешчица од двадесетак страница и сматрају се разбибригом, и графичких романа, који су у облику албума и прављен су ca уметничким претензијама.

Главни чланак: Графички роман

Најславнији аутор Америчког центра је Френк Милер, аутор стрипова као што су Повратак Црног Витеза, Град греха.

Познати светски издавачи стрипа су: Марвел, DC, Дарго и Серђо Бонели едиторе.

Стрип у Србији

Култура стрипа је код нас стекла популарност делимично кроз стране, а делимично кроз наше стрипове попут: Фактор 4, Дивља магија, Дикан, Мирко и Славко, Кет Клоу, Генерација Тесла, Борци сумрака, Кобра (стрип), Вековници и Технотајз.

Историјат развоја домаћег стрипа

Добросав Боб Живковић, сматра се српским најпознатијим илустратором. Бави се стрипом, карикатуром и графичким дизајном

Од 21. октобра 1934. у Србији су почеле да се објављују преведене модерне стране новинске цртане приче, а већ почетком 1935. је настало први оригинални стрип на српском језику аутора Власте Беклића. Стрипове на домаћем језику су у ових неколико година предратне епохе штампала два домаћа часописа: Мика Миш и Микијево царство, а из тог периода је остао веома мали број оригинала.

Након рата, 1945. године, новоуспостављени комунистички режим забранио је стрип као штампану форму. Педесетих година се он појавио на неколико места, али пошто никакве реакције од стране власти нису стизале, стрип је лако пронашао тржиште и поново постао редовна штампа. Кроз стрип после Другог светског рата су стварали многи уметници из различитих графичких дисциплина, а првенствено карикатуристи. Стил стрипа се мењао, а велики утицај промени приступа креирања је имала омладинска штампа која је кроз различите публикације увела авангарду у стрип. Деведесете године обележене грађанским ратом поново су довеле до прекида издавања домаћег стрипа у до тада највећим неприкосновеним великим издавачким кућама, а у том периоду домаћи стрип је издавало само неколико малих алтернативних издавача.

Стрип у Србији данас

У Србији данас постоји неколико стрипских школа.

• Стрип се у оквиру примењене графике изучава на Факултету примењених уметности у Београду и у оквиру опште сценаристике на Факултету драмских уметности у Београду.
• Специјализовани курсеви стрипа постоје у Школи стрипа и илустрације „Ђорђе Лобачев“ са седиштем у Студентском културном центру у Београду и одељењем у Клубу „Драгон“ у Новом Саду, под вођством ликовног уметника Владимира Весовића, као и Школа стрипа у Лесковцу, где менторишу Марко Стојановић и Срђан Николић.

Види још

• Графички роман
• Астерикс
• Жорж Реми
• Талични Том
• Манга
• Мирко и Славко
• Кобра (стрип)
• Дилан Дог

Литература

• Ahrens, Jörn; Meteling, Arno (2010). Comics and the City: Urban Space in Print, Picture, and Sequence. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-4019-8. 
• Alaniz, José (2010). Komiks: Comic Art in Russia. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-366-2. 
• Barker, Martin (1989). Comics: Ideology, Power, and the Critics. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-2589-1. 
• Beaty, Bart (2007). Unpopular Culture: Transforming the European Comic Book in The 1990s. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-9412-4. 
• Beaty, Bart (2012). Comics Versus Art. University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-9627-3. 
• Beronä, David A. (2008). Wordless Books: The Original Graphic Novels. Abrams Books. ISBN 978-0-8109-9469-0. 
• Booker, M. Keith, ур. (2014). „Introduction”. Comics through Time: A History of Icons, Idols, and Ideas. ABC-CLIO. стр. xxv—xxxvii. ISBN 978-0-313-39751-6. 
• Bramlett, Frank (2012). Linguistics and the Study of Comics. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-36282-6. 
• Bramlett, Frank; Cook, Roy; Meskin, Aaron, ур. (2016). The Routledge Companion to Comics. Routledge. стр. 45—6. ISBN 978-1-317-91538-6. 
• Brenner, Robin E. (2007). Understanding Manga and Anime. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-09448-4. 
• Cates, Isaac (2010). „Comic and the Grammar of Diagrams”. Ур.: Ball, David M.; Kuhlman, Martha B. The Comics of Chris Ware: Drawing Is a Way of Thinking. University Press of Mississippi. стр. 90—105. ISBN 978-1-60473-442-3. 
• Chapman, Robyn (2012). Drawing Comics Lab: 52 Exercises on Characters, Panels, Storytelling, Publishing & Professional Practices. Quarry Books. ISBN 978-1-61058-629-0. 
• Childs, Peter; Storry, Michael (2013). Encyclopedia of Contemporary British Culture. Routledge. стр. 532. ISBN 978-1-134-75555-4. 
• Chute, Hillary L (2010). Graphic Women: Life Narrative and Contemporary Comics. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-15062-0. 
• Chute, Hillary; DeKoven, Marianne (2012). „Comic books and graphic novels”. Ур.: Glover, David; McCracken, Scott. The Cambridge Companion to Popular Fiction. Cambridge University Press. стр. 175—195. ISBN 978-0-521-51337-1. 
• Clark, Alan; Clark, Laurel (1991). Comics: An Illustrated History. Green Wood. ISBN 978-1-872532-55-4. 
• Cohn, Neil (2013). The Visual Language of Comics: Introduction to the Structure and Cognition of Sequential Images. London, UK: Bloomsbury. ISBN 978-1-4411-8145-9. 
• Collins, Rachel (2010). „Drawing Comics into Canadian Libraries”. Ур.: Weiner, Robert G. Graphic Novels and Comics in Libraries and Archives. McFarland & Company. стр. 226—241. ISBN 978-0-7864-5693-2. 
• Cooper-Chen, Anne M. (2010). Cartoon Cultures: The Globalization of Japanese Popular Media. Peter Lang. ISBN 978-1-4331-0368-1. 
• Dawson, Willow (2010). Lila & Ecco's Do-It-Yourself Comics Club. Kids Can Press Ltd. ISBN 978-1-55453-438-8. 
• Duncan, Randy; Smith, Matthew J (2009). The Power of Comics. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-2936-0. 
• Eisner, Will (1985). Comics and Sequential Art. Poorhouse Press. ISBN 978-0-9614728-0-1. 
• Fingeroth, Danny (2008). The Rough Guide to Graphic Novels. Rough Guides. ISBN 978-1-84353-993-3. 
• Forceville, Charles; Veale, Tony; Feyaerts, Kurt (2010). „Balloonics: The Visuals of Balloons in Comics”. Ур.: Goggin, Joyce; Hassler-Forest, Dan. The Rise and Reason of Comics and Graphic Literature: Critical Essays on the Form. McFarland & Company. стр. 54. ISBN 978-0-7864-4294-2. 
• Gabilliet, Jean-Paul (2010). Of Comics and Men: A Cultural History of American Comic Books. translated from French by Bart Beaty and Nick Nguyen. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-267-2. 
• Goldsmith, Francisca (2005). Graphic Novels Now: Building, Managing, And Marketing a Dynamic Collection. American Library Association. ISBN 978-0-8389-0904-1. 
• Gordon, Ian (2002). Comic Strips and Consumer Culture. Smithsonian. ISBN 978-1-58834-031-3. 
• Gravett, Paul (2004). Manga: 60 Years of Japanese Comics. Laurence King Publishing. ISBN 978-1-85669-391-2. 
• Groensteen, Thierry (2012) [Originally published in French in 1999]. „The Impossible Definition”. Ур.: Heer, Jeet; Worcester, Kent. A Comics Studies Reader. translated by Bart Beaty. University Press of Mississippi. стр. 124—131. ISBN 978-1-60473-109-5. 
• Grove, Laurence (2005). Text/Image Mosaics in French Culture: Emblems and Comic Strips. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-3488-1. 
• Grove, Laurence (2010). Comics in French: The European Bande Dessinée in Context. Berghahn Books. ISBN 978-1-84545-588-0. 
• Guigar, Brad J. (2010). The Everything Cartooning Book: Create Unique And Inspired Cartoons For Fun And Profit. Adams Media. ISBN 978-1-4405-2306-9. 
• Harvey, R. C. (1994). The Art of the Funnies: An Aesthetic History. University Press of Mississippi. ISBN 978-0-87805-674-3. 
• Harvey, R. C. (2001). „Comedy at the Juncture of Word and Image”. Ур.: Varnum, Robin; Gibbons, Christina T. The Language of Comics: Word and Image. University Press of Mississippi. стр. 75—96. ISBN 978-1-57806-414-4. 
• Hashimoto, Akiko; Traphagan, John W. (2008). Imagined Families, Lived Families: Culture and Kinship in Contemporary Japan. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-7577-5. 
• Hatfield, Charles (2005). Alternative Comics: An Emerging Literature. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-719-0. 
• Holbo, John (2012). „Redefining Comics”. Ур.: Meskin, Aaron; Cook, Roy T. The Art of Comics: A Philosophical Approach. John Wiley & Sons. стр. 3—30. ISBN 978-1-4443-3464-7. 
• Inge, Thomas M. (1989). Handbook of American Popular Culture. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-25406-2. 
• Jenkins, Henry (2004). „Pop Cosmopolitanism: Mapping Cultural Flows in an Age of Media Convergence”. Ур.: Suárez-Orozco, Marcelo M.; Qin-Hilliard, Desirée Baolian. Globalization: Culture and Education for a New Millennium. University of California Press. стр. 114—140. ISBN 978-0-520-24125-1. 
• Jobs, Richard Ivan (2012). „Tarzan under Attack”. Ур.: Wannamaker, Annette; Abate, Michelle Ann. Global Perspectives on Tarzan: From King of the Jungle to International Icon. Routledge. стр. 73—106. ISBN 978-1-136-44791-4. 
• Johnson-Woods, Toni (2010). Manga: An Anthology of Global and Cultural Perspectives. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-2938-4. 
• Kaplan, Arie (2008). From Krakow to Krypton: Jews and Comic Books. Jewish Publication Society. ISBN 978-0-8276-0843-6. 
• Karp, Jesse; Kress, Rush (2011). Graphic Novels in Your School Library. American Library Association. ISBN 978-0-8389-1089-4. 
• Kinsella, Sharon (2000). Adult Manga: Culture & Power in Contemporary Japanese Society. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2318-4. 
• Kovacs, George; Marshall, C. W. (2011). Classics and Comics. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-979290-0. 
• Lee, Hye-Kyung (2010). „Between Fan Culture and Copyright Infringement: Manga Scanlation”. Ур.: O'Reilly, Daragh; Kerrigan, Finola. Marketing the Arts: A Fresh Approach. Taylor & Francis. стр. 153—170. ISBN 978-0-415-49685-8. 
• Lee, Stan (1978). How to Draw Comics the Marvel Way. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-53077-8. 
• Lopes, Paul (2009). Demanding Respect: The Evolution of the American Comic Book. Temple University Press. ISBN 978-1-59213-443-4. 
• Lefèvre, Pascal (2010). „European Comics”. Ур.: Booker, M. Keith. Encyclopedia of Comic Books and Graphic Novels: [Two Volumes]. ABC-CLIO. стр. 185—192. ISBN 978-0-313-35747-3. 
• Lyga, Allyson A. W.; Lyga, Barry (2004). Graphic Novels in Your Media Center: A Definitive Guide. Libraries Unlimited. ISBN 978-1-59158-142-0. 
• MacWilliams, Mark Wheeler (2008). Japanese Visual Culture: Explorations in the World of Manga and Anime. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-1602-9. 
• Mansfield, Stephen (2009). Tokyo: A Cultural History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538634-9. 
• McCloud, Scott (1993). Understanding Comics: The Invisible Art. Kitchen Sink Press. ISBN 978-0-87816-243-7. 
• McCloud, Scott (2000). Reinventing Comics: How Imagination and Technology Are Revolutionizing an Art Form. HarperCollins. ISBN 978-0-06-095350-8. 
• McKinney, Mark, ур. (2011). History and Politics in French-Language Comics and Graphic Novels. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-761-5. 
• Meskin, Aaron; Cook, Roy T., ур. (2012). The Art of Comics: A Philosophical Approach. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4443-3464-7. 
• Miller, Ann (1998). „Comic Strips/Cartoonists”. Ур.: Hughes, Alex; Reader, Keith. Encyclopedia of Contemporary French Culture. CRC Press. стр. 116—119. ISBN 978-0-415-13186-5. 
• Miller, Ann (2007). Reading Bande Dessinée: Critical Approaches to French-language Comic Strip. Intellect Books. ISBN 978-1-84150-177-2. 
• Morita, Naoko (2010). „Cultural Recognition of Comics and Comics Studies: Comments on Thierry Groensteen's Keynote Lecture”. Ур.: Berndt, Jaqueline. Comics worlds & the world of comics : towards scholarship on a global scale. Global Manga Studies. 1. International Manga Research Center, Kyoto Seika University. стр. 31—39. ISBN 978-4-905187-03-5. 
• Nordling, Lee (1995). Your Career in the Comics. Andrews McMeel Publishing. ISBN 978-0-8362-0748-4. 
• O'Nale, Robert (2010). „Manga”. Ур.: Booker, M. Keith. Encyclopedia of Comic Books and Graphic Novels: [Two Volumes]. ABC-CLIO. стр. 378—387. ISBN 978-0-313-35747-3. 
• Orr, Tamra (2008). Manga Artists. Rosen Publishing. ISBN 978-1-4042-1854-3. 
• Petersen, Robert (2010). Comics, Manga, and Graphic Novels: A History of Graphic Narratives. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-36330-6. 
• Poitras, Gilles (2001). Anime Essentials: Every Thing a Fan Needs to Know. Stone Bridge Press. ISBN 978-1-880656-53-2. 
• Power, Natsu Onoda (2009). God of Comics: Osamu Tezuka and the Creation of Post-World War II Manga. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-478-2. 
• Raz, Aviad E. (1999). Riding the Black Ship: Japan and Tokyo Disneyland. Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-76894-9. 
• Rhoades, Shirrel (2008). A Complete History of American Comic Books. Peter Lang. ISBN 978-1-4331-0107-6. 
• Rowland, Barry D. (1990). Herbie and Friends: Cartoons in Wartime. Dundurn Press. ISBN 978-0-920474-52-5. 
• Sabin, Roger (1993). Adult Comics: An Introduction. Routledge. ISBN 978-0-415-04419-6. 
• Sabin, Roger (2005). „Some Observations on BD in the US”. Ур.: Forsdick, Charles; Grove, Laurence; McQuillan, Libbie. The Francophone Bande Dessinée. Rodopi. стр. 175—188. ISBN 978-90-420-1776-4. 
• Saraceni, Mario (2003). The Language of Comics. Routledge. ISBN 978-0-415-21422-3. 
• Schodt, Frederik L. (1996). Dreamland Japan: Writings on Modern Manga. Stone Bridge Press. ISBN 978-1-880656-23-5. 
• Screech, Matthew (2005). Masters of the Ninth Art: Bandes Dessinées and Franco-Belgian Identity. Liverpool University Press. ISBN 978-0-85323-938-3. 
• Stewart, Ronald (2014). „Manga as Schism: Kitazawa Rakuten's Resistance to "Old-Fashioned" Japan”. Ур.: Berndt, Jaqueline; Kümmerling-Meibauer, Bettina. Manga's Cultural Crossroads. Routledge. стр. 27—49. ISBN 978-1-134-10283-9. 
• Stringer, Jenny, ур. (1996). „Graphic novel”. The Oxford Companion to Twentieth-Century Literature in English. Oxford University Press. стр. 262. ISBN 978-0-19-212271-1. 
• Sugimoto, Yoshio (2010). An Introduction to Japanese Society. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87956-9. 
• Theobald, John (2004). The Media and the Making of History. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-3822-3. 
• Thomas, Evan (2010). „10: Invisible Art, Invisible Planes, Invisible People”. Ур.: Aldama, Frederick Luis. Multicultural Comics: From Zap to Blue Beetle. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-73743-3. 
• Thorne, Amy (2010). „Part Eight: Metacomic/Webcomics”. Ур.: Weiner, Robert G. Graphic Novels and Comics in Libraries and Archives: Essays on Readers, Research, History and Cataloging. McFarland & Company. стр. 209-212. ISBN 978-0-7864-5693-2. 
• Tondro, Jason (2011). Superheroes of the Round Table: Comics Connections to Medieval and Renaissance Literature. McFarland. ISBN 978-0-7864-8876-6. 
• Thompson, Jason (2007). Manga: The Complete Guide. New York: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-48590-8. 
• Vessels, Joel E. (2010). Drawing France: French Comics and the Republic. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-444-7. 
• Williams, Paul; Lyons, James (2010). The Rise of the American Comics Artist: Creators and Contexts. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-792-9. 
• Wong, Wendy Siuyi (2002). Hong Kong Comics. Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-56898-269-4. 
• Couch, Chris (децембар 2000). „The Publication and Formats of Comics, Graphic Novels, and Tankobon”. Image & Narrative (1). ISSN 1780-678X. Архивирано из оригинала 04. 11. 2013. г. Приступљено 5. 2. 2012. 
• Frahm, Ole (октобар 2003). „Too much is too much. The never innocent laughter of the Comics.”. Image & Narrative (7). ISSN 1780-678X. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 5. 2. 2012. 
• Groensteen, Thierry (пролеће 2012). „The Current State of French Comics Theory”. Scandinavian Journal of Comic Art. 1 (1): 111—122. 
• Cohen, Martin S. (април 1977). „The Novel in Woodcuts: A Handbook”. Journal of Modern Literature. Indiana University Press. 6 (2): 171—195. JSTOR 3831165. 
• Yuan, Ting (2011). „From Ponyo to 'My Garfield Story': Using Digital Comics as an Alternative Pathway to Literary Composition”. Childhood Education. 87 (4). 
• Beerbohm, Robert (2003). „The Adventures of Obadiah Oldbuck Part III”. The Search For Töpffer in America. Архивирано из оригинала 09. 06. 2013. г. Приступљено 23. 7. 2012. 
• Harvey, R. C. (20. 12. 2010). „Defining Comics Again: Another in the Long List of Unnecessarily Complicated Definitions”. The Comics Journal. Fantagraphics Books. Архивирано из оригинала 14. 9. 2011. г. Приступљено 6. 2. 2013. 
• Markstein, Don (2010). „Glossary of Specialized Cartoon-related Words and Phrases Used in Don Markstein's Toonopedia”. Don Markstein's Toonopedia. Архивирано из оригинала 16. 10. 2009. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
• Carrier, David (2002). The Aesthetics of Comics. Penn State Press. ISBN 978-0-271-02188-1. 
• Cohn, Neil (2013). The Visual Language of Comics: Introduction to the Structure and Cognition of Sequential Images. London, UK: Bloomsbury. ISBN 978-1-4411-8145-9. 
• Dowd, Douglas Bevan; Hignite, Todd (2006). Strips, Toons, And Bluesies: Essays in Comics And Culture. Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-56898-621-0. 
• Eisner, Will (1995). Graphic Storytelling. Poorhouse Press. ISBN 978-0-9614728-3-2. 
• Estren, Mark James (1993). A History of Underground Comics. Ronin Publishing. ISBN 978-0-914171-64-5. 
• Groensteen, Thierry (2007) [1999]. The System of Comics. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-925-5. 
• Groensteen, Thierry (2014). „Definitions”. Ур.: Miller, Ann; Beaty, Bart. The French Comics Theory Reader. Leuven University Press. стр. 93—114. ISBN 978-90-5867-988-8. 
• Groth, Gary; Fiore, R., ур. (1988). The New Comics. Berkley Books. ISBN 978-0-425-11366-0. 
• Heer, Jeet; Worcester, Kent, ур. (2012). A Comics Studies Reader. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-109-5. 
• Horn, Maurice, ур. (1977). The World Encyclopedia of Comics. Avon. ISBN 978-0-87754-323-7. 
• Kunzle, David (1973). The Early Comic Strip: Narrative Strips and Picture Stories in the European Broadsheet from c. 1450 to 1825. University of California Press. ISBN 978-0-520-05775-3. OCLC 470776042. 
• Kunzle, David (1990). History of the Comic Strip: The Nineteenth Century. University of California Press. ISBN 978-0-520-01865-5. 
• Sabin, Roger (1996). Comics, Comix and Graphic Novels: A History of Comic Art. Phaidon. ISBN 978-0-7148-3993-6. 
• Waugh, Coulton (1947). The Comics. University Press of Mississippi. ISBN 978-0-87805-499-2. 
• Stein, Daniel; Thon, Jan-Noël, ур. (2015). From Comic Strips to Graphic Novels. Contributions to the Theory and History of Graphic Narrative. De Gruyter. ISBN 978-3-11-042656-4. 

Спољашње везе

• Стрип на сајту Curlie (језик: енглески)
• УППС - Удружење за промоцију и продукцију стрипа (језик: српски)
• Књижара и продавница стрипова у Београду Алан Форд (језик: српски)
• База стрипова (језик: енглески)
• Studentski kulturni centar (језик: српски)
• The Comics Grid: Journal of Comics Scholarship
• ImageTexT: Interdisciplinary Comics Studies
• Image [& Narrative] Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2020)
• International Journal of Comic Art Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2013)
• Journal of Graphic Novels and Comics
• Billy Ireland Cartoon Library & Museum
• Michigan State University Comic Art Collection
• Comic Art Collection at the University of Missouri
• Cartoon Art Museum of San Francisco
• Time Archives' Collection of Comics
• „Comics in the National Art Library”. Prints & Books. Victoria and Albert Museum. Архивирано из оригинала 4. 11. 2009. г. Приступљено 15. 3. 2011. 
• Comic Book Database Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2019)
• Grand Comics Database