Суша
Суша је појава која се јавља када се на неком подручју појави значајан мањак воде кроз неко временско раздобље. Суша је догађај дуготрајне несташице у опкрби водом, било атмосферске (подпросечне падавине), површинске или подземне воде. Суша може трајати месецима или годинама, или се може прогласити након само 15 дана.[1] Она може имати значајан утицај на екосистем и пољопривреду погођеног региона[2] и нанети штету локалној економији.[3] Годишње сушне сезоне у тропима значајно повећавају шансе за развој суше и накнадних пожара. Топлотни периоди могу значајно погоршати услове суше убрзавајући испаравање водене паре.
Појава суше постаје све чешћа у целом свету и погађа развијене као и неразвијене земље. До сада научници нису нашли поузданију методу за сигурно предвиђање суше тако да је није могуће предвидети вероватносним приступком, као ни њене прогнозе у реалном времену. Али без обзира на наведено, пратећи и анализирајући бројне метеоролошке, хидролошке и хидрогеолошке параметре сушу је ипак могуће наслутити, а тиме на неки начин и предвидети. Насупрот других природних катастрофа суша се појављује полагано, траје дуго, уз захвата велика подручја иако њену просторну расподелу није могуће унапред тачно лоцирати. Суша се дешава полако, ретко изазива брзе и драматичне губитке у људским животима али због појаве глад и узроковане сушом, као директне последице, губици у људској и животињској популацији понекад су драстичнији од било које друге природне катастрофе.
Многе биљне врсте, као што су оне из породице Cactaceae (или кактуси), имају прилагођавања отпорности на сушу као што су смањена површина листова и воштане кутикуле да би се побољшала њихова способност да толеришу сушу. Неке друге преживљавају сушне периоде као закопано семе. Полутрајна суша ствара аридне биоме као што су пустиње и травњаци.[4] Дуготрајне суше су изазвале масовне миграције и хуманитарну кризу. Већина аридних екосистема има инхерентно ниску продуктивност. Најдужа суша икада на свету у забележеној историји десила се у пустињи Атакама у Чилеу (400 година).[5]
Током историје, људи су обично суше посматрали као „катастрофе“ због утицаја на доступност хране и остатак друштва. Људи су често покушавали да објасне сушу или као природну катастрофу, коју су изазвали људи, или као резултат натприродних сила. То је један од најранијих документованих климатских догађаја, присутан у Епу о Гилгамешу и везан за библијску причу о Јосифовом доласку у и каснијем изласку из старог Египта.[6] Миграције ловаца-сакупљача у Чилеу 9.500. п. н. е. су повезане са овим феноменом,[7] као и егзодус раних људи из Африке у остатак света пре око 135.000 година. Ритуали постоје да би спречили или спречили сушу, прављење кише се креће у опсегу од плеса до жртвеног јарца до људских жртава. Данас су те древне праксе углавном потиснуте у фолклор и замењене рационалнијим управљањем водама.
Типови уреди
Људи имају тенденцију да дефинишу сушу на три главна начина:[8]
- Метеоролошка суша настаје када постоји дуже време са падавинама мањим од просечних.[9] Метеоролошка суша обично претходи другим врстама суша.[10]
- Пољопривредне суше утичу на биљну производњу или екологију подручја. Ово стање такође може настати независно од било какве промене у нивоу падавина када повећано наводњавање или услови земљишта и ерозија изазвана лоше планираним пољопривредним подухватима проузрокују недостатак воде доступне усевима. Међутим, у традиционалној суши то је узроковано продуженим периодом падавина испод просека.[11]
- Хидролошка суша настаје када залихе воде доступне у изворима као што су издани, језера и резервоари падну испод локално значајног прага. Хидролошка суша има тенденцију да се појављује спорије, јер укључује ускладиштену воду која се користи, али се не допуњује. Попут пољопривредне суше, ово може бити изазвано не само губитком падавина. На пример, око 2007. године Светска банка је Казахстану доделила велику суму новца за обнављање воде која је била преусмерена другим нацијама из Аралског мора под совјетском влашћу.[12] Сличне околности такође стављају њихово највеће језеро, Балхаш, у опасност од потпуног исушивања.[13]
Како суша траје, услови око ње се постепено погоршавају и њен утицај на локално становништво се постепено повећава.
Узроци уреди
Недостатак падавина уреди
Механизми стварања падавина укључују конвективне, стратиформне[14] и орографске падавине.[15] Конвективни процеси подразумевају снажна вертикална кретања која могу да изазову узнемиравање атмосфере на тој локацији у року од сат времена и да изазову обилне падавине,[16] док стратиформни процеси подразумевају слабија кретања навише и мање интензивне падавине током дужег трајања.[17] Падавине се могу поделити у три категорије, на основу тога да ли падају као течна вода, течност која се смрзава при контакту са површином или лед. Суше се јављају углавном у областима где су нормални нивои падавина сами по себи ниски. Ако ови фактори не подржавају количину падавина у довољној мери да стигну до површине током довољног времена, резултат је суша. Сушу може изазвати висок ниво рефлектоване сунчеве светлости и натпросечна преваленција система високог притиска, ветрови који носе континенталне, а не океанске ваздушне масе, и гребени подручја високог притиска у висини могу спречити или ограничити развој активности грмљавине или падавина током једног дана. одређени регион. Једном када је регион у суши, механизми повратне спреге као што су локални аридни ваздух,[18] врући услови који могу да промовишу гребенасто језгра,[19] и минимална евапотранспирација могу погоршати услове суше.
Сушна сезона уреди
У тропима се појављују различите, влажне и суве сезоне услед померања зоне интертропске конвергенције или монсунског корита.[20] Сушна сезона у великој мери повећава појаву суше,[21] а карактерише је ниска влажност, са појилиштима и пресушивањем река. Због недостатка ових појила, многе животиње на испаши су принуђене да мигрирају због недостатка воде у потрази за плоднијим земљиштем. Примери таквих животиња су зебре, слонови и гну. Због недостатка воде у биљкама, пожари су чести.[22] Пошто водена пара постаје енергичнија са повећањем температуре, потребно је више водене паре да би се вредности релативне влажности повећале на 100% на вишим температурама (или да би температура пала до тачке росе).[23] Топлотни периоди убрзавају темпо производње воћа и поврћа,[24] повећавају испаравање и транспирацију из биљака,[25] и погоршавају услове суше.[26]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ It's a scorcher - and Ireland is officially 'in drought' Irish Independent, 2013-07-18.
- ^ Living With Drought Архивирано 2007-02-18 на сајту Wayback Machine
- ^ Australian Drought and Climate Change Архивирано 2018-07-26 на сајту Wayback Machine, retrieved on June 7th 2007.
- ^ Keddy, P.A. (2007), Plants and Vegetation: Origins, Processes, Consequences, Cambridge, UK.: Cambridge University Press, ISBN 978-0521864800
- ^ „Driest Place: Atacama Desert, Chile”. Extreme Science. Приступљено 25. 9. 2016..
- ^ „BBC - Weather Centre - Features - History and Religion - Weather in the Bible - Drought and Famine”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2004. г. Приступљено 5. 11. 2017.
- ^ „Ancient Chile Migration Mystery Tied to Drought”. nationalgeographic.com.
- ^ „Qianfeng Wang”. ResearchGate.
- ^ Swain, S; et al. (2017). „Application of SPI, EDI and PNPI using MSWEP precipitation data over Marathwada, India”. 2017 IEEE International Geoscience and Remote Sensing Symposium (IGARSS). 2017. стр. 5505—5507. ISBN 978-1-5090-4951-6. S2CID 26920225. doi:10.1109/IGARSS.2017.8128250.
- ^ „What is a Drought?” (PDF). National Oceanic and Atmospheric Administration. август 2006. Приступљено 2007-04-10.
- ^ Wang, Qianfeng; Shi, Peijun; Lei, Tianjie; Geng, Guangpo; Liu, Jinghui; Mo, Xinyu; Li, Xiaohan; Zhou, Hongkui; Wu, Jianjun (2015). „The alleviating trend of drought in the Huang-Huai-Hai Plain of China based on the daily SPEI”. International Journal of Climatology. 35 (13): 3760—3769. Bibcode:2015IJCli..35.3760W. S2CID 140703336. doi:10.1002/joc.4244.
- ^ „BBC NEWS - Asia-Pacific - Dam project aims to save Aral Sea”. bbc.co.uk. 2007-04-09.
- ^ „BBC NEWS - Asia-Pacific - Kazakh lake 'could dry up'”. bbc.co.uk. 2004-01-15.
- ^ Emmanouil N. Anagnostou (2004). „A convective/stratiform precipitation classification algorithm for volume scanning weather radar observations”. Meteorological Applications. 11 (4): 291—300. Bibcode:2004MeApp..11..291A. doi:10.1017/S1350482704001409
.
- ^ A.J. Dore; M. Mousavi-Baygi; R.I. Smith; J. Hall; D. Fowler; T.W. Choularton (јун 2006). „A model of annual orographic precipitation and acid deposition and its application to Snowdonia”. Atmospheric Environment. 40 (18): 3316—3326. Bibcode:2006AtmEn..40.3316D. doi:10.1016/j.atmosenv.2006.01.043.
- ^ Robert Penrose Pearce (2002). Meteorology at the Millennium. Academic Press. стр. 66. ISBN 978-0-12-548035-2. Приступљено 2009-01-02.
- ^ Houze, Robert A., Jr. (1993). Cloud dynamics. San Diego: Academic Press. ISBN 9780080502106. OCLC 427392836.
- ^ Roland Paepe; Rhodes Whitmore Fairbridge; Saskia Jelgersma (1990). Greenhouse Effect, Sea Level and Drought. Springer Science & Business Media. стр. 22. ISBN 978-0792310174.
- ^ Joseph S. D'Aleo; Pamela G. Grube (2002). The Oryx Resource Guide to El Niño and La Niña. Greenwood Publishing Group. стр. 48—49. ISBN 978-1573563789.
- ^ Bin Wang (2006-01-13). The Asian Monsoon. Springer Science & Business Media. стр. 206. ISBN 978-3540406105.
- ^ Vijendra K. Boken; Arthur P. Cracknell; Ronald L. Heathcote (2005-03-24). Monitoring and Predicting Agricultural Drought : A Global Study: A Global Study. Oxford University Press. стр. 349. ISBN 978-0198036784.
- ^ „Wet & Dry Seasons”. Архивирано из оригинала 2012-03-20. г. Приступљено 2018-12-23.
- ^ Alistair B. Fraser (1994-11-27). „Bad Meteorology: The reason clouds form when air cools is because cold air cannot hold as much water vapor as warm air”. Архивирано из оригинала 2015-03-16. г. Приступљено 2015-02-17.
- ^ Cooperative Extension Service (јануар 2014). Home Vegetable Gardening in Kentucky (PDF). University of Kentucky. стр. 19. Приступљено 2015-02-18.
- ^ North Carolina State University (2013-08-09). „Evapotranspiration”. Архивирано из оригинала 2015-02-19. г. Приступљено 2015-02-18.
- ^ National Oceanic and Atmospheric Administration (2002-05-16). „Warm Temperatures and Severe Drought Continued in April Throughout Parts of the United States; Global Temperature For April Second Warmest on Record”. Приступљено 2015-02-18.
Литература уреди
- Caviedes, César N. (2001). El Niño in History: Storming Through the Ages. Gainesville: University Press of Florida. ISBN 978-0-8130-2099-0.
- Fagan, Brian M. (1999). Floods, Famines, and Emperors: El Niño and the Fate of Civilizations
. New York: Basic Books. ISBN 978-0-7126-6478-3. - Glantz, Michael H. (2001). Currents of change. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-78672-0.
- Philander, S. George (1990). El Niño, La Niña and the Southern Oscillation. San Diego: Academic Press. ISBN 978-0-12-553235-8.
- Kuenzer, C.; Zhao, D.; Scipal, K.; Sabel, D.; Naeimi, V.; Bartalis, Z.; Hasenauer, S.; Mehl, H.; Dech, S.; Waganer, W. (2009). „El Niño southern oscillation influences represented in ERS scatterometer-derived soil moisture data”. Applied Geography. 29 (4): 463—477. doi:10.1016/j.apgeog.2009.04.004.
- Li, J.; Xie, S.-P.; Cook, E.R.; Morales, M.; Christie, D.; Johnson, N.; Chen, F.; d'Arrigo, R.; Fowler, A.; Gou, X.; Fang, K. (2013). „El Niño modulations over the past seven centuries” (PDF). Nature Climate Change. 3 (9): 822—826. Bibcode:2013NatCC...3..822L. doi:10.1038/nclimate1936. hdl:10722/189524 .
Спољашње везе уреди
- GIDMaPS Global Integrated Drought Monitoring and Prediction System, University of California, Irvine
- Water scarcity from FAO Water (Food and Agriculture Organization of the United Nations)
- Global Real-Time Drought Media Monitoring