Википедија

Suša

Suša je pojava koja se javlja kada se na nekom području pojavi značajan manjak vode kroz neko vremensko razdoblje. Suša je događaj dugotrajne nestašice u opkrbi vodom, bilo atmosferske (podprosečne padavine), površinske ili podzemne vode. Suša može trajati mesecima ili godinama, ili se može proglasiti nakon samo 15 dana.[1] Ona može imati značajan uticaj na ekosistem i poljoprivredu pogođenog regiona[2] i naneti štetu lokalnoj ekonomiji.[3] Godišnje sušne sezone u tropima značajno povećavaju šanse za razvoj suše i naknadnih požara. Toplotni periodi mogu značajno pogoršati uslove suše ubrzavajući isparavanje vodene pare.

Sušna polja u Viktoriji

Pojava suše postaje sve češća u celom svetu i pogađa razvijene kao i nerazvijene zemlje. Do sada naučnici nisu našli pouzdaniju metodu za sigurno predviđanje suše tako da je nije moguće predvideti verovatnosnim pristupkom, kao ni njene prognoze u realnom vremenu. Ali bez obzira na navedeno, prateći i analizirajući brojne meteorološke, hidrološke i hidrogeološke parametre sušu je ipak moguće naslutiti, a time na neki način i predvideti. Nasuprot drugih prirodnih katastrofa suša se pojavljuje polagano, traje dugo, uz zahvata velika područja iako njenu prostornu raspodelu nije moguće unapred tačno locirati. Suša se dešava polako, retko izaziva brze i dramatične gubitke u ljudskim životima ali zbog pojave glad i uzrokovane sušom, kao direktne posledice, gubici u ljudskoj i životinjskoj populaciji ponekad su drastičniji od bilo koje druge prirodne katastrofe.

Mnoge biljne vrste, kao što su one iz porodice Cactaceae (ili kaktusi), imaju prilagođavanja otpornosti na sušu kao što su smanjena površina listova i voštane kutikule da bi se poboljšala njihova sposobnost da tolerišu sušu. Neke druge preživljavaju sušne periode kao zakopano seme. Polutrajna suša stvara aridne biome kao što su pustinje i travnjaci.[4] Dugotrajne suše su izazvale masovne migracije i humanitarnu krizu. Većina aridnih ekosistema ima inherentno nisku produktivnost. Najduža suša ikada na svetu u zabeleženoj istoriji desila se u pustinji Atakama u Čileu (400 godina).[5]

Tokom istorije, ljudi su obično suše posmatrali kao „katastrofe“ zbog uticaja na dostupnost hrane i ostatak društva. Ljudi su često pokušavali da objasne sušu ili kao prirodnu katastrofu, koju su izazvali ljudi, ili kao rezultat natprirodnih sila. To je jedan od najranijih dokumentovanih klimatskih događaja, prisutan u Epu o Gilgamešu i vezan za biblijsku priču o Josifovom dolasku u i kasnijem izlasku iz starog Egipta.[6] Migracije lovaca-sakupljača u Čileu 9.500. p. n. e. su povezane sa ovim fenomenom,[7] kao i egzodus ranih ljudi iz Afrike u ostatak sveta pre oko 135.000 godina. Rituali postoje da bi sprečili ili sprečili sušu, pravljenje kiše se kreće u opsegu od plesa do žrtvenog jarca do ljudskih žrtava. Danas su te drevne prakse uglavnom potisnute u folklor i zamenjene racionalnijim upravljanjem vodama.

Tipovi uredi

Ljudi imaju tendenciju da definišu sušu na tri glavna načina:[8]

  1. Meteorološka suša nastaje kada postoji duže vreme sa padavinama manjim od prosečnih.[9] Meteorološka suša obično prethodi drugim vrstama suša.[10]
  2. Poljoprivredne suše utiču na biljnu proizvodnju ili ekologiju područja. Ovo stanje takođe može nastati nezavisno od bilo kakve promene u nivou padavina kada povećano navodnjavanje ili uslovi zemljišta i erozija izazvana loše planiranim poljoprivrednim poduhvatima prouzrokuju nedostatak vode dostupne usevima. Međutim, u tradicionalnoj suši to je uzrokovano produženim periodom padavina ispod proseka.[11]
  3. Hidrološka suša nastaje kada zalihe vode dostupne u izvorima kao što su izdani, jezera i rezervoari padnu ispod lokalno značajnog praga. Hidrološka suša ima tendenciju da se pojavljuje sporije, jer uključuje uskladištenu vodu koja se koristi, ali se ne dopunjuje. Poput poljoprivredne suše, ovo može biti izazvano ne samo gubitkom padavina. Na primer, oko 2007. godine Svetska banka je Kazahstanu dodelila veliku sumu novca za obnavljanje vode koja je bila preusmerena drugim nacijama iz Aralskog mora pod sovjetskom vlašću.[12] Slične okolnosti takođe stavljaju njihovo najveće jezero, Balhaš, u opasnost od potpunog isušivanja.[13]

Kako suša traje, uslovi oko nje se postepeno pogoršavaju i njen uticaj na lokalno stanovništvo se postepeno povećava.

Uzroci uredi

Nedostatak padavina uredi

Vidi još: Padavine

Mehanizmi stvaranja padavina uključuju konvektivne, stratiformne[14] i orografske padavine.[15] Konvektivni procesi podrazumevaju snažna vertikalna kretanja koja mogu da izazovu uznemiravanje atmosfere na toj lokaciji u roku od sat vremena i da izazovu obilne padavine,[16] dok stratiformni procesi podrazumevaju slabija kretanja naviše i manje intenzivne padavine tokom dužeg trajanja.[17] Padavine se mogu podeliti u tri kategorije, na osnovu toga da li padaju kao tečna voda, tečnost koja se smrzava pri kontaktu sa površinom ili led. Suše se javljaju uglavnom u oblastima gde su normalni nivoi padavina sami po sebi niski. Ako ovi faktori ne podržavaju količinu padavina u dovoljnoj meri da stignu do površine tokom dovoljnog vremena, rezultat je suša. Sušu može izazvati visok nivo reflektovane sunčeve svetlosti i natprosečna prevalencija sistema visokog pritiska, vetrovi koji nose kontinentalne, a ne okeanske vazdušne mase, i grebeni područja visokog pritiska u visini mogu sprečiti ili ograničiti razvoj aktivnosti grmljavine ili padavina tokom jednog dana. određeni region. Jednom kada je region u suši, mehanizmi povratne sprege kao što su lokalni aridni vazduh,[18] vrući uslovi koji mogu da promovišu grebenasto jezgra,[19] i minimalna evapotranspiracija mogu pogoršati uslove suše.

Sušna sezona uredi

Vidi još: Sušna sezona

U tropima se pojavljuju različite, vlažne i suve sezone usled pomeranja zone intertropske konvergencije ili monsunskog korita.[20] Sušna sezona u velikoj meri povećava pojavu suše,[21] a karakteriše je niska vlažnost, sa pojilištima i presušivanjem reka. Zbog nedostatka ovih pojila, mnoge životinje na ispaši su prinuđene da migriraju zbog nedostatka vode u potrazi za plodnijim zemljištem. Primeri takvih životinja su zebre, slonovi i gnu. Zbog nedostatka vode u biljkama, požari su česti.[22] Pošto vodena para postaje energičnija sa povećanjem temperature, potrebno je više vodene pare da bi se vrednosti relativne vlažnosti povećale na 100% na višim temperaturama (ili da bi temperatura pala do tačke rose).[23] Toplotni periodi ubrzavaju tempo proizvodnje voća i povrća,[24] povećavaju isparavanje i transpiraciju iz biljaka,[25] i pogoršavaju uslove suše.[26]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ It's a scorcher - and Ireland is officially 'in drought' Irish Independent, 2013-07-18.
  2. ^ Living With Drought Arhivirano 2007-02-18 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ Australian Drought and Climate Change Arhivirano 2018-07-26 na sajtu Wayback Machine, retrieved on June 7th 2007.
  4. ^ Keddy, P.A. (2007), Plants and Vegetation: Origins, Processes, Consequences, Cambridge, UK.: Cambridge University Press, ISBN 978-0521864800 
  5. ^ „Driest Place: Atacama Desert, Chile”. Extreme Science. Pristupljeno 25. 9. 2016. .
  6. ^ „BBC - Weather Centre - Features - History and Religion - Weather in the Bible - Drought and Famine”. Arhivirano iz originala 10. 1. 2004. g. Pristupljeno 5. 11. 2017. 
  7. ^ „Ancient Chile Migration Mystery Tied to Drought”. nationalgeographic.com. 
  8. ^ „Qianfeng Wang”. ResearchGate. 
  9. ^ Swain, S; et al. (2017). „Application of SPI, EDI and PNPI using MSWEP precipitation data over Marathwada, India”. 2017 IEEE International Geoscience and Remote Sensing Symposium (IGARSS). 2017. str. 5505—5507. ISBN 978-1-5090-4951-6. S2CID 26920225. doi:10.1109/IGARSS.2017.8128250. 
  10. ^ „What is a Drought?” (PDF). National Oceanic and Atmospheric Administration. avgust 2006. Pristupljeno 2007-04-10. 
  11. ^ Wang, Qianfeng; Shi, Peijun; Lei, Tianjie; Geng, Guangpo; Liu, Jinghui; Mo, Xinyu; Li, Xiaohan; Zhou, Hongkui; Wu, Jianjun (2015). „The alleviating trend of drought in the Huang-Huai-Hai Plain of China based on the daily SPEI”. International Journal of Climatology. 35 (13): 3760—3769. Bibcode:2015IJCli..35.3760W. S2CID 140703336. doi:10.1002/joc.4244. 
  12. ^ „BBC NEWS - Asia-Pacific - Dam project aims to save Aral Sea”. bbc.co.uk. 2007-04-09. 
  13. ^ „BBC NEWS - Asia-Pacific - Kazakh lake 'could dry up'”. bbc.co.uk. 2004-01-15. 
  14. ^ Emmanouil N. Anagnostou (2004). „A convective/stratiform precipitation classification algorithm for volume scanning weather radar observations”. Meteorological Applications. 11 (4): 291—300. Bibcode:2004MeApp..11..291A. doi:10.1017/S1350482704001409  . 
  15. ^ A.J. Dore; M. Mousavi-Baygi; R.I. Smith; J. Hall; D. Fowler; T.W. Choularton (jun 2006). „A model of annual orographic precipitation and acid deposition and its application to Snowdonia”. Atmospheric Environment. 40 (18): 3316—3326. Bibcode:2006AtmEn..40.3316D. doi:10.1016/j.atmosenv.2006.01.043. 
  16. ^ Robert Penrose Pearce (2002). Meteorology at the Millennium. Academic Press. str. 66. ISBN 978-0-12-548035-2. Pristupljeno 2009-01-02. 
  17. ^ Houze, Robert A., Jr. (1993). Cloud dynamics. San Diego: Academic Press. ISBN 9780080502106. OCLC 427392836. 
  18. ^ Roland Paepe; Rhodes Whitmore Fairbridge; Saskia Jelgersma (1990). Greenhouse Effect, Sea Level and Drought. Springer Science & Business Media. str. 22. ISBN 978-0792310174. 
  19. ^ Joseph S. D'Aleo; Pamela G. Grube (2002). The Oryx Resource Guide to El Niño and La Niña. Greenwood Publishing Group. str. 48—49. ISBN 978-1573563789. 
  20. ^ Bin Wang (2006-01-13). The Asian Monsoon. Springer Science & Business Media. str. 206. ISBN 978-3540406105. 
  21. ^ Vijendra K. Boken; Arthur P. Cracknell; Ronald L. Heathcote (2005-03-24). Monitoring and Predicting Agricultural Drought : A Global Study: A Global Study. Oxford University Press. str. 349. ISBN 978-0198036784. 
  22. ^ „Wet & Dry Seasons”. Arhivirano iz originala 2012-03-20. g. Pristupljeno 2018-12-23. 
  23. ^ Alistair B. Fraser (1994-11-27). „Bad Meteorology: The reason clouds form when air cools is because cold air cannot hold as much water vapor as warm air”. Arhivirano iz originala 2015-03-16. g. Pristupljeno 2015-02-17. 
  24. ^ Cooperative Extension Service (januar 2014). Home Vegetable Gardening in Kentucky (PDF). University of Kentucky. str. 19. Pristupljeno 2015-02-18. 
  25. ^ North Carolina State University (2013-08-09). „Evapotranspiration”. Arhivirano iz originala 2015-02-19. g. Pristupljeno 2015-02-18. 
  26. ^ National Oceanic and Atmospheric Administration (2002-05-16). „Warm Temperatures and Severe Drought Continued in April Throughout Parts of the United States; Global Temperature For April Second Warmest on Record”. Pristupljeno 2015-02-18. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Suša na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суша&oldid=27552239”