Хасан Звиздић

командант Муслиманске милиције

Хасан Звиздић (Сјеница, 1892 — Адапазари, 1980)[1] био је током Другог светског рата командант одреда Муслиманске милиције из СјеницеСанџаку),[2] те главни трговац стоком у региону који је зависио од сточарства — због чега је његов утицај у Санџаку био снажан.[3]

Хасан Звиздић
Ага
Историјски портрет Хасана Звиздића
Историјски портрет
Војна каријера
Служба
Јединицаодред Муслиманске милиције из Сјенице
Учешће у ратовимаДруги светски рат у Југославији

Биографија уреди

Хасан-ага Звиздић је рођен 1892. године у Сјеници. Најстарији је син Мухамеда и Амине Звиздић. Морао је да напусти родно место (Гацко, БиХ) и сели се веома често због прогона; иако је мењао локацију и бродом, својевремено је ипак завршио у логору (Дахау, где је провео две године). Породицу, укључујући млађег брата Османа, убили су му терористи.[4][5]

Звиздић је радио као богати муслимански велетрговац из Сјенице. Постао је гувернер града и наоружао много локалних муслимана организовавши их у ратну милицију.[6]

Ангажман уреди

 
Немачки генерал Паул Бадер са Звиздићем

У децембру 1941, Звиздић је одбио да дозволи партизанима ка заузму Сјеницу, јер се бојао да ће четници, немачке и италијанске снаге напасти партизане у овом месту и такође побити већи део популације. Објаснио је партизанима како је имао око 5.000 чланова Муслиманске милиције под својом командом и да ће их усмерити против партизана или четника ако покушају са заузимањем.[7] Према историчару Живковићу, Звиздић је заправо био забринут да његови уносни уговори за снабдевање италијанске и немачке војске стоком не би били отказани ако би партизани заузели град.[8]

Дана 22. децембра 1941. године, снаге Муслиманске милиције из Пријепоља — под командом Пачариза, те из Сјенице — под командом Звиздића, успешно су онемогућиле напад партизана који су покушали да заузму Сјеницу.[9] Једна група из Тутина их је подржавала — под командом Џемаила Коничанина, који се придружио по позиву Звиздића.[10]

Почетком деловања Муслиманске милиције из Сјенице којој је командовао Звиздић, фебруара 1942. — заједно са одредима милиције из Пријепоља, Бродарева и Комарана, у сарадњи са четницима којима је заповедао Павле Ђуришић, те са италијанским снагама, планиран је напад на партизане који су се повлачили из Санџака након пораза у Ужицу. Кад је Пачариз схватио да су партизани успели да победе четнике, није се суздржавао од напада на партизане, али је одлучио да премести своје снаге у Сјеницу да би помогао Звиздићу ако би партизани одлучили да поново нападну град.[11]

Звиздић није био утицајан само у Сјеници и Тутину, него и у ширем региону. Мислио је да ће му користити ако посети седиште четника и преговара с Дражом Михаиловићем.[12] Дана 27. јуна, Звиздић и остали муслимански и албански лидери (међу којима и Аћиф Хаџиахметовић, Џафер Дева, Ферхат-бег Драга и Ахмет Даца) преговарали су са представницима Михаиловићевих четника. Преговори су окончани договором о сарадњи на заједничкој борби против комуниста.[13] Екмечић помиње Звиздића као муслиманског четничког вођу.[14]

Карл фон Кремплер је планирао да оснује Санџак као засебан политички ентитет и понудио је Звиздићу функцију гувернера. Овај је одбио Кремплерову понуду.[15] Када су Немци преузели контролу над Црном Гором након капитулације Италије пред крај 1943. године, основали су марионетску владу с Хасаном Звиздићем као министром без портфеља.[16]

Смрт уреди

После рата, Звиздић је емигрирао из Југославије да га не би ухватили и погубили партизани. Умро је 1980. године у Адапазарију (Турска). Године 2012, испред куће у којој је живео Звиздић откривена је комеморативна плакета.[17]

Референце уреди

  1. ^ Црновршанин 1996: "Хасан је рођен 1892. године ... Хасан-ага Звиздић умро је 1980. године у Адапазару"
  2. ^ Бојовић, Јован Р.; Шибалић, Мијушко (1979). Дурмиторска партизанска република: материјали са научног скупа одржаног у Жабљаку 24, 25 и 26, августа 1977. године. Историјски ин-т СР Црне Горе. стр. 382. 
  3. ^ Живковић 2011, стр. »Како се касније испоставило, Звиздић је још десетак дана раније позвао муслимане из околине Сјенице да помогну одбрану града, што су ови прихватили с обзиром на његов утицај као главног трговца месом и стоком у једној сточарској регији.«.
  4. ^ „Хасан-ага Звиздић (1892–1980)”. Електронске новине Санџак ПРЕСС. 8. 12. 2015. Архивирано из оригинала 27. 8. 2017. г. Приступљено 27. 8. 2017.  темплатестyлес стрипмаркер у |wебсите= на позицији 1 (помоћ)
  5. ^ „Бранитељ Сјенице и Пештерске Висоравни – Рахметли Хасан Звиздић (1892–1980)”. зсдхолланд.нинг.цом. Архивирано из оригинала 4. 3. 2010. г. Приступљено 27. 8. 2017. 
  6. ^ Дјурашиновић-Костја, Војин (1961). Стазама пролетерским. Просвета. стр. 279. „Тада је у Сјеници власт држао Хасан Звиздић, познат у томе крају као велетрговац и човек са јаким утицајем на један део становништва, што му је помогло да известан део муслимана организује и наоружа као милицију. 
  7. ^ Ћуковић, Мирко (1964). Санџак: На основу сакупљеног и обрађеног материјала књигу написао Мирко Ћуковић. Нолит. стр. 196, 197. 
  8. ^ Живковић 2011, стр. »То је било оправдање за јавност, док је стварни разлог лежао у томе што је Звиздић као трговац стоком имао уговор о снабдевању италијанских и немачких војски месом, који би вероватно био угрожен уколико би се прочуло да је пустио партизане у град.«.
  9. ^ Радаковић, Петко (1981). „Муслиманска милиција у служби окупатора”. Ужичка Република, Записи и сећања – I. Ужице: Музеј устанка 1941. стр. 662. 
  10. ^ Ћуковић, Мирко (1964). Санџак: На основу сакупљеног и обрађеног материјала књигу написао Мирко Ћуковић. Нолит. стр. 209. „Убрзо се појавила и друга непријатељска колона од села Медаре, под командом Џема Коничанина. Ова група је на позив Хасана Звиздића ститла два дана раније као помоћ са Пештера из нггавичког среза 
  11. ^ Ћуковић, Мирко (1964). Санџак: На основу сакупљеног и обрађеног материјала књигу написао Мирко Ћуковић. Нолит. стр. 247. „Четничко-недићевске снаге из Србије вршиле су почетком фебруара последње припреме да опколе и униште партизанске снаге на десној страни Лима. Било је предвиђено да у овој акцији учествују четници Драже Михаиловића, како они који су били под његовом директном командом, тако и они који су били стављени под команду Милана Недића као одреди Српске оружане силе, затим муслиманска милиција Хасана Звиздића из Сјенице и хоџе Сулејмана Пачариза из Хисарџика и италијанске јединице из Пријепоља уз садејство четника Павла Ђуришића и муслиманске милиције из Бродарева и Комарана на левој страни Лима. 
  12. ^ Спасоје Ђаковић (1986). Сукоби на Косову. Народна књига. стр. 139. 
  13. ^ Ћуковић, Мирко (1964). Санџак: На основу сакупљеног и обрађеног материјала књигу написао Мирко Ћуковић. Нолит. стр. 526. 
  14. ^ Екмечић, Милорад (2007). Дуго кретање између клања и орања: Историја Срба у Новом Веку 1492-1992. Завод за уџбенике. стр. 569. „Звиздић Хасан, вођа муслиманске четничке групе 
  15. ^ Ћуковић, Мирко (1964). Санџак: На основу сакупљеног и обрађеног материјала књигу написао Мирко Ћуковић. Нолит. стр. 525. 
  16. ^ Пајовић, Радоје (1977). Контрареволуција у Црној Гори: четнички и федералистички покрет 1941-1945. стр. 423. 
  17. ^ „Откривена табла Хасан-аги Звиздићу”. Центар за бошњачке студије. Приступљено 2. 6. 2014. 

Библиографија уреди

Спољашње везе уреди