Хилер УХ-12Е
Хилер УХ-12Е је лаки амерички хеликоптер, пројектован на основу хеликоптера Хилер Модел 360. Модел 360 је компанија United Helicopters производила као УХ-12, који је први пут полетео давне 1947. године[2].
Хилер УХ-12 | ||
---|---|---|
| ||
Општи подаци | ||
Намена | лаки пољоприврени | |
Посада | 1 | |
Број путника | 2 | |
Порекло | САД | |
Произвођач | United Helicopters | |
Пробни лет | 11.11.1947. | |
Уведен у употребу | 1948. | |
Статус | активан | |
Број примерака | 2300 | |
Димензије | ||
Пречник носећег ротора | 10,80 m | |
Пречник репног ротора | 1,68 m | |
Дужина | 8,69 m | |
Ширина | 3,05 m | |
Висина | 3,08 m | |
Маса | ||
Маса празног | 798 kg | |
Максимална маса | 1.497 kg | |
Количина горива | 174 lit | |
Перформансе | ||
Максимална брзина | 154 km/h | |
Крстарећа брзина | 145 km/h | |
Брзина успона | 343 m/min | |
Врхунац лебдења | 3.290 m | |
Врхунац лета | 4.940 m | |
Долет | 346 m | |
Погон | ||
Мотори | Lycoming VO-435-23B | |
Врста мотора | клипни | |
Број мотора | 1 | |
Снага полетања | 187 kW | |
Портал Ваздухопловство |
Пројектовање и развој уреди
Хеликоптер Хилер Ух-12 је пројектован на основу модела 360 двосед из 1948. године са Франклин мотором 180KS. Овај хеликоптер заузима значајно место у историји америчке индустрије хеликоптера педесетих година. Станли Хилер Јр. (чудо од детета), је почео да се бави пројектовањем хеликоптера 1942. године паралелно са чувеним Сикорским. Свој први хеликоптер, КСХ-44 који је конструисао и направио 1944. године, био је први ефикасни амерички хеликоптер са коаксијалним системом, ротирајућег ротора. Каснији се С. Хилер прославио моделом 360 кад је у лето 1949. године извео први трансконтинентални комерцијални лет. Са напредним мотором и новим крацима ротора, модел УХ-12А је купила војска САД-а са ознаком Х-23 Равен, за евакуацију и извиђање на бојном пољу. Морнарица је наручила исти основни модел као ХТЕ-1 за обуку.
Технички опис уреди
Носећа конструкција трупа хеликоптера је била решеткаста направљена од танкозидих челичних цеви а облога је била од алуминијумског лима. Имао је кабину направљену од плексиглас стакла у облику калоте у којој је било 2 до 4 седишта. Кабина је имала двоја врата и велике стаклене површине које су обезбеђивале лепу прегледност у свим правцима.
Погон хеликоптера је био један 6-о цилиндричан ваздухом хлађени боксер мотор смештен иза леђа кабине а директно испод носећег ротора, који је имао два крака. Репни ротор је имао такође два крака и налазио се са десне стране. Стајни трап се састојао или од челичних скија или фиксних точкова (трицикл типа).
Варијанте уреди
Хилер хеликоптери се производе од 1948. године и до сада је произведено преко 2300 примерака Хилер хеликоптера свих модела. За све то време да би се опстало на тржишту а посебно у ваздухопловној индустрији која је у том периоду правила џиновске технолошке кораке, морало се перманентно побољшавати производ. Као последица тога Хилер је на тржиште избацио велики број варијанти хеликоптера а њихово навођење овде би било стварно нецелисходно.
Оперативно коришћење уреди
Када је Хилер пројектовао хеликоптер модел 360 мислио је да ће се овај хеликоптер продавати као путнички аутомобили и служити за задовољење личних потреба појединаца или породица. Тако да је први модел био потпуно затворен као и аутомобил. Пошто се то није десило, олакшао је конструкцију и оријентисао се на производњу хеликоптера који ће служити у пољопривреди за прихрањивање и заштиту усева (са резервоарима и прскалицама), за превоз пословних људи а кад се војска појавила са захтевом да хеликоптер служи за извлачење и превоз рањеника, посао са хеликоптерима је нагло експлодирао.
Коришћење у Југославији и Србији уреди
Први хеликоптер који је увезен у Југославију био је Хилер Х-360. То је било 1951. године, увезен је за ЈАТ као хеликоптер за запрашивање. Други хеликоптер истог типа увезен је 1952. године такође за ЈАТ. Један од ових хеликоптера је оштећен 1952. године а други 1959.
Предузеће за запрашивање Циклонизација из Новог Сада је 2009. године купила два хеликоптера Хилер УХ-12Е[3].
Корисници уреди
Корисници су наведени према извору[4] уз допуну.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Hiller Aircraft UH-12E” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 10. 2016. г. Приступљено 20. 04. 2020.
- ^ UH-12 Raven
- ^ Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.
- ^ List of Operators of Hiller UH-12E Raven
Литература уреди
- Gunston, Bill (1987). Military helicopters. London: Salamander books Ltd. ISBN 0-86191-110-4.
- Пејчић, Предраг (1993). Војни хеликоптери. Београд: Војноиздавачки и новински центар.
- Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6.