Википедија

Шаркамен

Шаркамен је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Само место Шаркамен удаљено је 20 километара западно од Неготина. Према попису из 2022. у насељу је било 199 становника (према попису из 2011. било је 299 становника, према попису из 2002. било је 374 становника, а према попису из 1991. било је 496 становника.[1]

Шаркамен
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.296
Географске карактеристике
Координате44° 15′ С; 22° 21′ И / 44.25° С; 22.35° И / 44.25; 22.35
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина205 m
Шаркамен на карти Србије
Шаркамен
Шаркамен
Шаркамен на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 6 km западно од села Шаркамен код Неготина.[2] Овде се налази археолошки локалитет Царска палата Шаркамен.

Историја уреди

Шаркамен је село збијеног типа и, због стрмог земљишта, куће су јаче збијене, размакнуте 10 до 30 метара у два „сокака“ који су поред Шаркаменске, Врелске и Поповичке Реке. Подељено је на на Горњи и Доњи Крај у којима су куће разних родова, већином измешане. Наводно је добило име по неком шареном камену. [3] Шаркамен се први пут помиње 1735. године. Село Шаркамен, Scharkamen је забележено 1783. и 1784. године а 1807. године помиње се кнез Еремија Шаркамен. Године 1846. село је имало 83; 1866. 107, а 1924. године 170 кућа. По предању оснивачи села су досељени пре 200 и више година и засновали село у густој шуми и дуго времена је остало издвојено од околних насеља. Прича се да је на Селиштанцу било неколико „бурдеља“ који су се због „турског зулума“ растурили и њихови становници се преселили у Шаркамен и суседни Штубик.[4]

Демографија уреди

Према последњем попису из 2022. године у Шаркамену је живело 199 становника што је за 100 мање у односу на 2011. када је на попису било 299 становника. У насељу живи 183 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,33 година (56,41 код мушкараца и 58,16 код жена).[5]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 87 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,29 а према истом попису у насељу има 203 стамбених јединица од којих је 131 насељених.[6]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Према процени 1998. године село је имало између 500—600 становника, од тога 159 домаћинстава.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 836
1953. 821
1961. 772
1971. 672
1981. 590
1991. 496 476
2002. 374 403
2011. 299
2022. 199
Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби
  
 369 98,66%
Хрвати
  
 1 0,26%
Мађари
  
 1 0,26%
Власи
  
 1 0,26%
непознато
  
 1 0,26%


Становништво према полу и старости[9]
м
ж
? 9
  
  
 13
80+ 5
  
  
 13
75—79 9
  
  
 16
70—74 13
  
  
 19
65—69 11
  
  
 18
60—64 8
  
  
 10
55—59 8
  
  
 17
50—54 24
  
  
 13
45—49 14
  
  
 15
40—44 5
  
  
 11
35—39 10
  
  
 6
30—34 14
  
  
 8
25—29 15
  
  
 8
20—24 5
  
  
 11
15—19 3
  
  
 7
10—14 7
  
  
 5
5—9 3
  
  
 7
0—4 7
  
  
 7
Просек : 46,2 50,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 187 190 184 172 159 144 121
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 25 33 22 15 10 9 4 2 1 0 3,09
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 153 37 96 13 7 0
Женски 185 31 95 51 8 0
УКУПНО 338 68 191 64 15 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 115 64 0 1 18
Женски 83 65 0 0 5
УКУПНО 198 129 0 1 23
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 5 9 1 3
Женски 0 0 5 1 1
УКУПНО 1 5 14 2 4
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 2 1 2
Женски 0 0 1 2 2
УКУПНО 0 0 3 3 4
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 6
Женски 1 0 0 0
УКУПНО 3 0 0 6

Референце уреди

  1. ^ http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pdf
  2. ^ „Шаркамен”. Музеј крајине. Приступљено 22. 7. 2019. 
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 219. 
  4. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 220. 
  5. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 28.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 466. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  6. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаркамен&oldid=27051366”