Шаркамен је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Само место Шаркамен удаљено је 20 километара западно од Неготина. Према попису из 2022. у насељу је било 199 становника (према попису из 2011. било је 299 становника, према попису из 2002. било је 374 становника, а према попису из 1991. било је 496 становника.[1]

Шаркамен
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.296
Географске карактеристике
Координате44° 15′ С; 22° 21′ И / 44.25° С; 22.35° И / 44.25; 22.35
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина205 m
Шаркамен на карти Србије
Шаркамен
Шаркамен
Шаркамен на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 6 km западно од села Шаркамен код Неготина.[2] Овде се налази археолошки локалитет Царска палата Шаркамен.

Историја уреди

Шаркамен је село збијеног типа и, због стрмог земљишта, куће су јаче збијене, размакнуте 10 до 30 метара у два „сокака“ који су поред Шаркаменске, Врелске и Поповичке Реке. Подељено је на на Горњи и Доњи Крај у којима су куће разних родова, већином измешане. Наводно је добило име по неком шареном камену. [3] Шаркамен се први пут помиње 1735. године. Село Шаркамен, Scharkamen је забележено 1783. и 1784. године а 1807. године помиње се кнез Еремија Шаркамен. Године 1846. село је имало 83; 1866. 107, а 1924. године 170 кућа. По предању оснивачи села су досељени пре 200 и више година и засновали село у густој шуми и дуго времена је остало издвојено од околних насеља. Прича се да је на Селиштанцу било неколико „бурдеља“ који су се због „турског зулума“ растурили и њихови становници се преселили у Шаркамен и суседни Штубик.[4]

Демографија уреди

Према последњем попису из 2022. године у Шаркамену је живело 199 становника што је за 100 мање у односу на 2011. када је на попису било 299 становника. У насељу живи 183 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,33 година (56,41 код мушкараца и 58,16 код жена).[5]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 87 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,29 а према истом попису у насељу има 203 стамбених јединица од којих је 131 насељених.[6]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Према процени 1998. године село је имало између 500—600 становника, од тога 159 домаћинстава.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 836
1953. 821
1961. 772
1971. 672
1981. 590
1991. 496 476
2002. 374 403
2011. 299
2022. 199
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
369 98,66%
Хрвати
  
1 0,26%
Мађари
  
1 0,26%
Власи
  
1 0,26%
непознато
  
1 0,26%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pdf
  2. ^ „Шаркамен”. Музеј крајине. Приступљено 22. 7. 2019. 
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 219. 
  4. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 220. 
  5. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 28.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 466. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  6. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди