Википедија

Алборз

Алборз (О овој звучној датотецилистен (помоћ·инфо) перс. البرز) ланац, такође познат као Албурз, Елбурз или Елборз, је планински ланац у северном Ирану који се протеже од границе Азербејџана дуж западне и читаве јужне обале Каспијског мора и коначно иде североисточно и спаја се са планинама Аладах у северним деловима Хорасана. Овај планински ланац је подељен на западну, централну и источну планину Алборз. Западни венац Алборз (који се обично назива Талиш) протеже се у правцу југа-југоистока готово дуж западне обале Каспијског мора. Централни Алборз (планине Алборз у строжем смислу) протеже се од запада према истоку дуж целе јужне обале Каспијског мора, док Источни венац Алборз иде у правцу североистока, према северним деловима регије Хорасан, југоисточно од Каспијског море. Планина Дамаванд, највиша планина у Ирану, димензија 5.610,0 м (18.405,5 фт), налази се у централним Алборз планинама.

Алборз
Планина Дамаванд, Иранска највиша планина, лоцирана у планинском ланцу Алборз
Највиша тачка
Координате35°57′20″ СГШ; 52°06′36″ ИГД / 35.955556° СГШ; 52.11° ИГД / 35.955556; 52.11 Координате: 35°57′20″ СГШ; 52°06′36″ ИГД / 35.955556° СГШ; 52.11° ИГД / 35.955556; 52.11
Дамаванд[1][2][3] током зиме.

Етимологија уреди

Име Алборз потиче од Хара Баразајти, легендарне планине у Авести, главног текста зороастризма. Хара Баразајти је из протоиранског имена, Хара Брзати, што значи „планински бедем”. Брзати је женски облик придева brzant- „висок”, што је претеча модерних персијских речи bouland (بلند) и Барз/Беразандех, које су сродне са санскритским Brihat (बृहत्). Harā се може протумачити као „стража“ или „чувар“, од индоевропског корена сер- „заштитити“. У средњоперсијском, Хара Баразаити је постала Харборз, а у модерном персијском Алборз, што је сродно са Елбрусу, највишем врху Кавказа.[4]

 
Планински ланац Алборз виђен из Техрана
 
Поглед ас Милардског торња на град и планине.

Митологија уреди

Сматра се да Зороастријанци идентификују овај планински ланац са пребивалиштем Пешјотана, а зороастријска секта Илм-е-Кшнум идентификује планину Даваманд као дом Сахеб-е-Дилана ('Господара срца'). У свом епу Шахнаме, песник Фирдуси говори о планинама „као да леже у Индији”.[4] То би могло да одражава старију употребу, јер су бројни високи врхови добили то име, а неки то одражавају и до данас, укључујући и планину Елбрус у Кавкаским планинама и планину Елбариз (Албариз, Џебал Барез) у области Керман изнад Ормуског теснаца. Сва ова имена одражавају исти ирански језички ентитет и спекулативно су идентификована, у једном или другом тренутку, као легендарна планина Хара Березајти из Авесте.[5]

Геологија уреди

Планински масив Алборз формира баријеру између јужне Каспијске и Иранске висоравни.[6][7] Његова ширина је само 60–130 км и састоји се од седиментних низова који датирају од горњег девона до олигоцена, претежно јурског кречњака преко гранитног језгра. Континентални услови у погледу седиментације огледају се у дебелим девонским пешчарима и јурским шкриљевцима који садрже слојеве угља. Морске услове одражавају карбонски и пермски слојеви који се састоје углавном од кречњака. У источном ланцу Алборз, крајњи источни део чине мезозочне (углавном тријаске и јурске) стене, док западни део источног ланца Алборз чине првенствено палеозоичне стене. Прекамбријске стене могу се наћи углавном јужно од града Горган, смештеног на југоистоку Каспијског мора и, у знатно мањим количинама, у централном и западном делу централног ланца Алборз. Централни део Централног ланца Алборз чине углавном тријаске и јурске стене, док северозападни део ланца углавном чине јурске стене. Веома густи слојеви терцијарних (углавном еоценских) зелених вулканских туфова и лава налазе се углавном у југозападним и јужно-централним деловима ланца. Крајњи северозападни део Алборза, који чини Западни Алборшки венац или Талишке планине, углавном чине вулканско-седиментне наслаге горње креде, са траком палеозоидских стена и траком тријаских и јурских стена у јужним деловима, оба у правцу северозапад-југоисток. Како је море Тетис било затворено, а Арабијска плоча се сударила са Иранском плочом, и гурнута је уз њу, а кретањем Евроазијске плоче у смеру кретања казаљке на сату према Иранској плочи и њиховим коначним сударима, Иранска плоча је притиснута са обе стране. Судари су коначно довели до набора горњег палеозоика, мезозоика и палеогених стена, и кенозоичног (углавном еоценског) вулканизма, да би се формирале планине Алборз, пре свега током миоцена. Алпска орогенија је започела са еоценским вулканизмом у југозападним и јужно-централним деловима Алборза, а наставила се подизањем и преклапањем старијих седиментних стена у северозападном, централном и источном делу ланца, током најважнијих орогених фаза, које потичу из миоценске и плиоценске епохе.

Екорегиони, флора и фауна уреди

Док су јужне падине планина Алборз обично полусушне или сушне, са нередовним и ниским падавинама, северни обронци ланца су обично влажни, посебно у западним деловима Централног Алборза. На јужним падинама или у степско-шумској екорегији Елбурз ланца, виша узвишења су сува са мало дрвећа.[8] Клека је најчешће дрво у неприступачним пределима и на високим надморским висинама, док се обично грмље састоји од пистаћа, јавора и бадема. На северним падинама, еколошки регион мешаних шума Каспијске Хирканије је бујан и пошумљен. Природна вегетација овог региона расте у различитим зонама: хирканијске шуме на најнижим нивоима, букове шуме у средњем појасу и храстове шуме у вишим предјелима.[9] Дивљи чемпрес је доминантан облик вегетације у неким долинама, док маслине расту у западним долинама Централног Алборза у близини Сефидруда. Безоарски козорог, бланфордова лисица, рипелова лисица, црвена лисица, персијски јелен лопатар, дивља свиња, сиријски мрки медвед, персијски леопард, индијски вук, мишар, гуска, детлић, белоглави суп и орао спадају у важне животиње и птице које се налазе у Планинама Алборз.[10] Изумрли каспијски тигар такође је живео у планинама Алборз.

Праисторија уреди

Археолошки докази из Алборза указују да су ране људске групе биле присутне у региону од најмање касног доњег палеолита. Пећина Дарбанд, која се налази у провинцији Гилан, садржи доказе за касни доњи палеолит.[11][12][13] Камене артефакте и фосиле животиња открила је група археолога Одељења за палеолитик Националног музеја Ирана и ИЦХТО из Гилана. Присуство великог броја остатака пећинског медведа и мрког медведа и ретких камених предмета на овом месту указује да Дарбанд првенствено представља брлог медведа. Истовремена појава артефаката и костију медведа не подразумева људску предацију или прикупљање отпадака. Будући да нема јасних трагова засека, осим неколико знакова сагоревања на костима медведа, они су се вероватно акумулирали природним процесима.[14] Током периода средњег палеолита, неандерталци су највероватније били присутни у региону, јер су њихови фосили пронађени на северозападу Алборза, у пећини Азих. Њихови камени алати пронађени у пећини Бузеир и пећини Кијарам и на бројним другим истраживаним налазиштима.[15] Докази присуства модерног човека потичу са налазишта на обали реке званог Гарм Роуд у провинцији Мазандаран, који датирају од пре око 30.000 година.[16]

Скијалишта уреди

Због великих снежних зима на планинама Алборз, постоји неколико скијалишта на различитим местима ланца. Нека од њих су, према заљубљеницима у скијање, међу најбољима на свету.[17] Нека од најважнијих су Дизин, Шемшак, Точал и Дарбандсар.

Планине, врхови, алпска језера и атракције уреди

Референце уреди

  1. ^ "Кух-е Дамаванд" - Иран Ултра Проминенце пеаклист.орг. Ретриевед 16 Оцтобер 2011
  2. ^ „Дамаванд, Иран”. Пеакбаггер.цом. 
  3. ^ Пона, Георгиа - Кеy цол фор Дамаванд пеакбаггер.цом. Ретриевед 29 Јануарy 2016
  4. ^ а б елецтрицпулп.цом. „АЛБОРЗ”. 
  5. ^ Боyце, Марy & W. Еилерс (1983). „Алборз”. Енцyцлопаедиа Ираница. 1. Цоста Меса: Мазда Пуб. 
  6. ^ Роберт Х. Дyсон (2. 6. 1968). Тхе арцхаеологицал евиденце оф тхе сецонд милленниум Б.C. он тхе Персиан платеау. ИСБН 0-521-07098-8. 
  7. ^ Јамес Белл (1832). А Сyстем оф Геограпхy, Популар анд Сциентифиц. Арцхибалд Фуллартон. стр. 7,284,287,288. 
  8. ^ „Елбурз Ранге форест степпе”. Террестриал Ецорегионс. Wорлд Wилдлифе Фунд. 
  9. ^ „Иран'с Хyрцаниан Форестс Аддед то УНЕСЦО Wорлд Херитаге Лист”. Финанциал Трибуне. 5. 7. 2019. 
  10. ^ Хоекстра, Ј. M.; Молнар, Ј. L.; Јеннингс, M.; Ревенга, C.; Спалдинг, M. D.; Боуцхер, Т. M.; Робертсон, Ј. C.; Хеибел, Т. Ј.; Еллисон, К. (2010). Молнар, Ј. L., ур. Тхе Атлас оф Глобал Цонсерватион: Цхангес, Цхалленгес, анд Оппортунитиес то Маке а Дифференце . Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-26256-0. 
  11. ^ Биглари, Ф.; V. Јахани (2011). „Тхе Плеистоцене Хуман Сеттлемент ин Гилан, Соутхwест Цаспиан Сеа: Рецент Ресеарцх” (ПДФ). Еурасиан Прехисторy. 8 (1–2): 3—28. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 06. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2020. 
  12. ^ Биглари, Ф.; Јахани, V.; Масхкоур, M.; Аргант, А.; Схидранг, С.; Тахери, К. (2007). „Дарбанд Цаве: Неw Евиденце фор Лоwер Палеолитхиц оццупатион ат Wестерн Алборз Ранге, Гилан”. Папер пресентед ат тхе 11тх Сyмпосиум оф тхе Геологицал Социетy оф Иран, Фердоwси Университy оф Масххад, Масххад. 
  13. ^ Биглари, Ф.; С. Схидранг (2006). „Тхе Лоwер Палеолитхиц Оццупатион оф Иран”. Неар Еастерн Арцхаеологy. 69 (3–4): 160—168. 
  14. ^ Биглари, Ф., V. Јахани 2011 Тхе Плеистоцене Хуман Сеттлемент ин Гилан, Соутхwест Цаспиан Сеа: Рецент Ресеарцх, Еурасиан Прехисторy 8 (1-2): 3-28
  15. ^ Биглари, Ф. (2019). Лоwер анд Миддле Палеолитхиц Оццупатион оф тхе Нортхерн Алборз анд Талесх, Соутх оф тхе Цаспиан Сеа. Тоурисм Ресеарцх, 1(3), 90-106 (аццесс: http://journal.richt.ir/browse.php?a_id=76&sid=7&slc_lang=en Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2020)
  16. ^ Бериллон Г., Асгари Кханегхах А. (дир.) 2016. Гарм Роуд : уне халте де цхассе ен Иран, Палéолитхиqуе супéриеур, Гарм Роуд : Хунтинг плаце ин Иран, Уппер Палеолитхиц. Пригонриеуx : @рцхéо-éдитионс, ИФРИ
  17. ^ Дом Јолy. „Иран'с биггест сецрет: тхе скиинг'с греат”. тхе Гуардиан. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Алборз на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alborz&oldid=27677281”