Александар Андрија Пејовић

Александар Андрија Пејовић (Котор, 26. јун 1974) бивши је црногорски министар европских послова.[1] Обављао је функцију националног координатора за претприступне фондове подршке Европске уније Црној Гори.

Александар Андрија Пејовић
Александар Андрија Пејовић (2016)
Лични подаци
Датум рођења(1974-06-26)26. јун 1974.(50 год.)
Мјесто рођењаКотор, Црна Гора
УниверзитетУниверзитет у Атини
Универзитет у Новом Саду
Професијадипломата
политиколог
лингвиста
Црна Гора и Европска унија
МВПЕИ Црне Горе
Тренутна функција
Функцију обавља од 28. новембар 2016.
Тренутна функција
Функцију обавља од 26. децембар 2011.
Тренутна функција
Функцију обавља од 3. мај 2012.
ПретходникСлавица Милачић
25. април 2012. — 28. новембар 2016.
ПретходникСлавица Милачић
октобар 2010. — мај 2014.
ПретходникСлавица Милачић
Шеф Мисије Црне Горе при Европској унији, Брисел
март 2010. — децембар 2011.
ПретходникСлавица Милачић
НасљедникИван Лековић
март 2007. — март 2010.
јул 2006. — март 2007.
Званичник СиЦГ у Регионалном центру "МАРРИ" у Скопљу, Министарство спољних послова Србије и Црне Горе
април 2005. — јул 2006.
Савјетник у Сектору мултилатерале, Министарство иностраних послова Републике Црне Горе
мај 2000. — април 2005.
Савјетник у Представништву Црне Горе у Словенији
јануар 2001. — јун 2002.

Потпис

Образовање и каријера

уреди

Магистарске студије из међународних односа — европских и студија Југоисточне Европе завршио је на Факултету државне управе и политичких наука на Националном универзитету Грчке у Атини. Прије тога, основну и средњу школу је завршио у Херцег-Новом, а факултет енглеског језика и књижевности у Новом Саду. У периоду од 1996. до 2000. радио је у Гимназији у Херцег-Новом као професор енглеског језика.[2]

Дипломатска каријера

уреди

Од марта 2010. покривао је дужност амбасадора – шефа Мисије Црне Горе при ЕУ, као и (од октобра 2010) дужност сталног представника – амбасадора Црне Горе при Организацији за забрану хемијског оружја у Хагу. За вријеме свог мандата у Бриселу учествовао је у свим најважнијим дешавањима везаним за европски пут Црне Горе, од предаје одговора на Упитник ЕК, преко додјељивања статуса кандидата до најновије одлуке о отпочињању преговора. Његов рад се огледао како у односима, комуникацијом и сусретима које имамо с Европском комисијом, Европским парламентом и Савјетом ЕУ, тако и с представништвима држава чланица, али и земаља региона и осталим припадницима дипломатског кора у Бриселу.

Прије одласка на дужност амбасадора при ЕУ, био је директор Дирекције за Европску унију у Министарству иностраних послова Црне Горе три године. На том мјесту се, такође, интензивно бавио сарадњом између Црне Горе и ЕУ, посебно политичким односима и дијалогом с ЕУ, али и заједничком спољном и безбједносном политиком Уније. У овом својству је учествовао у свим најважнијим скуповима и сусретима наших званичника с европским. Такође, био је учесник разних радних тијела Владе Црне Горе у процесу европске интеграције и координирао рад на дијелу политичких критеријума и на поглављу 31 – спољна, безбједносна и одбрамбена политика ЕУ.

У Министарству иностраних послова Црне Горе ради од 2000. Обављао је дужности у више сектора Министарства – мултилатералном (УН и регионална сарадња), билатералном (сусједне земље и Западна Европа) и ЕУ. Вршио је службу у Канцеларији за сарадњу између Црне Горе и Словеније у Љубљани и у Амбасади Србије и Црне Горе у Скопљу гдје је био и национални представник у Регионалном центру за миграције, азил и избјеглице. Радио је и као национални координатор за предсједавање Црне Горе Јадранско-јонском иницијативом, координатор предсједништва Регионалном иницијативом за миграције, азил и избјеглице и замјеник националног координатора за борбу против трговине људима.

Остало

уреди

Говори више језика, међу којима се издвајају енглески, италијански, француски, словеначки и македонски. У слободно вријеме се бави писањем и вајарством. Углавном је објављивао специјалистичке радове из међународних односа и геополитике. Аутор је једног романа под насловом Амабор.

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди