Boris Deheljan (Beograd, 11. april.1981) srpski je umetnik čije stvaralaštvo pripada Marginalnoj umetnosti (енгл. Art Brut).

Биографија

уреди

Борис Дехељан је рођен у Београду, где је завршио средњу машинску школу. У младости своја интересовања је првобитно каналисао ка ауто и мото механици, те је још као тинејџер направио, односно, адаптирао свој први мотор и био први такмичар мото трка за свој локални гаражни клуб. Касније је у истој тој гаражи свој стваралачки дар кренуо да користи у разне сврхе па између осталог и у уметности. Борис Дехељан је самоуки стваралац.

Уметник се осим вајарством бави позоришном и филмском сценографијом.

Скулптуре

уреди

Инспирисан механиком, рокенролом и југословенском кинематографијом, 2013. почиње да израђује скулптуре од челика, од којих су најзначајнији и најинтересантнији у природној величини израђени Џими Хендрикс, Мајлс Дејвис, Валтер (лик Велимира Бате Живојиновића у филму Валтер брани Сарајево) и Раша Попов који се налази у Улици 27. марта на истоименом платоу.

Осим ове четири фигуре у природним величинама, Дехељан је направио и двадесетак мањих скулптура (лампи), које су у приватном власништву. Још једна значајна мања Дехељанова скулптура је биста Бранислава Нушића, направљена у част писцу и постављена на фасаду балкона Фондације Нушић у Београду.

Материјал од којих су направљене скулптуре су шрафови, разне жице, навртке (матице), арматуре, ексери, флахови и други метални профили, спојени у целину системом заваривања ЦО2 апаратом.

Сви радови створени су без калупа и модела у зависности од инспирације и технике, део по део. Шаке и лице настају топљењем жице за заваривање и вајањем на лицу места.

Иза себе има четири самосталне и шест колективних изложби, од којих је најзначајнија колективна поставка у Паризу, Халле Саинт Пиерре 2017. године.

Аутор је скулптуре Раше Попова у Београду.

Самосталне изложбе

уреди
  • 2014. „Гвоздена кап” — Културни центар „Чукарица”
  • 2015. "Сви ви што маштате о срећи — Галерија „Штаб”
  • 2016. „Снага душе” — Галерија „Штаб”
  • 2017. „Па шта” — Галерија „Штаб”

Значајније колективне изложбе

уреди
  • Музеј Халле Саинт Пиерре у Паризу, под називом „Турбуленцес данс лес Балканс” (2017)
  • „Магична виталност маргиналних”, уметнички павиљон Цвијета Зузурић (2018)
  • Музички фестивал Еxит (2016 — 2018)
  • Фестивал „Дев9т” (2016 — 2021)
  • „Бирај”, удружење уметника „Дунав АРС” (2020)
  • Цонтемпорарy арт фаир - ЦАФ — Галерија „Н.ЕОН” (2020)
  • "Сусрети", уметницки павиљон "Цвијета Зузориц" (2023)

Остале активности

уреди

Дехељанов таленат, брза идејна решења и довитљивост, а пре свега стручност у свом занату бивају примећени од стране пријатеља из разних уметничких сфера, те је тако почео да ради на разним пројектима, између осталог у сектору сценографије где је био део тима који је радио сценографију за српски хорор „Мамула”, за „Четири руже” али и за поједине позоришне представе.

2013. Помоћник сценографа, декоратер и оружар- Филм „Мамула” Милана Тодоровића

2015. уметнички директор- Филм Василија Никитовића- „Четири руже”

2020. Сценограф- Филм и серија Мирослава Момчиловића- “Викенд са ћалетом”

2023/24. Асистент сценографа и изводјац вајарских радова- Филм Лордана Зафрановица "Дјеца Козаре"

Спољашње везе

уреди