Википедија

Британска књижевност

Британска књижевност је књижевност из Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, Острва Мен, и Каналских острва. Овај чланак покрива британску литературу на енглеском језику. Укључена је англосаксонска (староенглеска) литература, а постоји и дискусија о латиној и англо-норманској литератури, при чему се књижевност на тим језицима односи на рани развој енглеског језика и књижевности. Постоји и кратка дискусија о главним личностима које су писале на шкотском, док је главна дискусија о тој теми у различитим чланцима о шкотској литератури.

Чланак с насловом „Књижевност на другим језицима Британије” фокусиран је на књижевности написане на другим језицима који се користе или су кориштени у Британији. Постоје такође засебни чланци о тим књижевностима: латинска књижевност у Британији, англо-норманска, корнишка, гернзијска, џерзијска, латинска, манкска, шкотско галска, велшка, итд.

Ирски писци су играли важну улогу у развоју књижевности у Енглеској и Шкотској, али иако је цела Ирска била политички део Уједињеног Краљевства између јануара 1801 и децембра 1922, описивање ирске књижевности као британске може бити спорно. За неке то обухвата радове аутора из Северне Ирске.

Британски идентитет уреди

Природа британског идентитета временом се мењала. Острво на којем се налазе Енглеска, Шкотска и Велс је било познато као Британија још од времена римског Плинија Старијег (око 23–79.)[1] Енглески као национални језик имао је своје почетке у англосаксонској инвазији из периода око 450 године.[2] Пре тога становници су говорили углавном различите келтске језике. Различити саставни делови садашњег Уједињеног Краљевства придружили су се у различито време. Краљевина Енглеска је анектирала Валс под актима Уније 1536. и 1542. Међутим, Краљевство Велика Британија је настало тек 1707. споразумом између Енглеске и Шкотске. Оно се спојило у јануару 1801. са Краљевством Ирске и формирано је Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. До недавно, келтски језици су се били задржали као говорни језици у Шкотској, Велсу, Корнвалу и Ирској, и још увек опстају, посебно у деловима Велса.

Након тога, утицај ирског национализма довео је до поделе острва Ирске 1921. године, што значи да књижевност Републике Ирске није британска, док је књижевност из Северне Ирске ирска и британска.[3] Дела на енглеском језику велшких писаца, посебно ако се њихова тематика односи на Велс, препозната су као посебна целина од двадесетог века. Потреба за одвојеним идентитетом за овакво писање настала је због паралелног развоја савремене литературе на велшком језику.[4]

Будући да је Британија била колонијална сила, употреба енглеског ширила се светом, и од деветнаестог века у Сједињеним Државама, а касније и у другим бившим колонијама, значајни писци на енглеском језику, укључујући нобеловце, почели су се појављивати и изван граница Британије и Ирске.[5][6]

Дела која су на [Wелсх литературе ин Енглисх[|енглеском]] језику написали велшки писци, посебно ако се њихова тематика односи на Велс, препозната су као посебна целина од 20. века. Потреба за посебним идентитетом за ову врсту писања настала је због паралелног развоја модерне књижевности на велшком језику.[7]

Пошто је Британија била колонијална сила, употреба енглеског се проширила светом; од 19. века или раније у Сједињеним Државама, а касније и у другим бившим колонијама, велики писци на енглеском су почели да се појављују ван граница Британије и Ирске; касније су међу њима били и нобеловци.[8][9]

Долазак Англосаксонаца: 449 – око 1066 уреди

Други језици ране Британије уреди

Иако су се Римљани повукли из Британије почетком 5. века, латинска књижевност, углавном црквена, наставила је да се пише, укључујући Бедове хронике (672/3–735), Хисториа еццлесиастица гентис Англорум; и Гилдас (око 500–570), Де Еxцидио ет Цонqуесту Британниае.

 
Факсимил страница дела Y Гододдин око 1275

Многи Британци су у то време говорили разним келтским језицима. Међу најважнијим писаним делима која су преживела су Y Гододдин и Мабиногион. Од 8. до 15. века, Викинзи и нордијски досељеници и њихови потомци колонизовали су делове данашње данашње Шкотске. Део староскандинавске поезије у вези са овим периодом је преживео, укључујући сагу о Оркнејинга, историјску причу о историји Оркнејских острва, од њиховог заробљавања од стране норвешког краља у 9. веку до око 1200. године.[10]

Стара енглеска књижевност: око 658–1100 уреди

Главни чланак: Староенглеска књижевност
 
Прва страница факсимила Беовулфа

Староенглеска књижевност, или англосаксонска књижевност, обухвата сачувану литературу написану на староенглеском у англосаксонској Енглеској, од насељавања Саса и других германских племена у Енглеску (Јуте и Англи) око 450. године, до „убрзо након Норманско освајање“ 1066. године; односно око 1100–50.[11]‍:323 Ова дела обухватају жанрове као што су епска поезија, хагиографија, проповеди, преводи Библије, правна дела, хронике, загонетке и други.[12] Укупно има око 400 сачуваних рукописа из тог периода.[12]

Усмена традиција је била веома јака у раној енглеској култури и већина књижевних дела је написана за извођење.[13][14] Епске песме су стога биле веома популарне, а неке, укључујући Беовулфа, опстале су до данас. Беовулф је најпознатије дело на староенглеском и постигло је национални епски статус у Енглеској, упркос томе што је смештен у Скандинавију.

Скоро сви англосаксонски аутори су анонимни: дванаест је познато по именима из средњовековних извора, али само четири од њих су са сигурношћу позната по својим народним делима: Кедмон, Бед, Алфред Велики и Киневулф. Кедмон је најранији енглески песник чије је име познато.[15] Кедмоново једино познато сачувано дело је Кедмонова химна, која вероватно датира из касног 7. века.

Хронике су садржале низ историјских и књижевних извештаја, а значајан пример је Англосаксонска хроника.[16] Поема Битка код Малдона такође се бави историјом. Ово је име дато делу, неизвесног датума, којим се слави права битку код Малдона 991. године, у којој Англосаксонци нису успели да спрече инвазију Викинга.[11]‍:369

Класична антика није била заборављена у англосаксонској Енглеској, а неколико староенглеских песама су адаптације касних класичних филозофских текстова. Најдужи је превод Боецијеве Утехе филозофије краља Алфреда (849–99).[17]

Позносредњовековна књижевност: 1066–1500 уреди

 
Сер Бедивер баца мач краља Артура Ескалибур назад у Госпино језеро. Артуријански циклус је утицао на британску књижевност на различитим језицима и током векова.
Главни чланак: Средњеенглеска књижевност

Језичка разноликост острва у средњем веку допринела је богатој разноврсности уметничке продукције и учинила британску књижевност препознатљивом и иновативном.[18]

Нека дела су још писана латинском; ово укључује књигу Гералда од Велса из касног 12. века о његовом вољеном Велсу, Итинерариум Цамбриае. Након норманског освајања 1066. године, развила се англо-норманска књижевност, уводећи књижевне токове из континенталне Европе, као што је Шансон де жест. Међутим, аутохтони развој англо-норманске књижевности био је превремен у поређењу са континенталном оилском књижевношћу.[18]

Џефри од Монмута (око 1100 – 1155) био је једна од главних личности у развоју британске историје и популарности прича о краљу Артуру. Најпознатији је по својој хроници Хисториа Регум Британниае (Историја краљева Британије) из 1136. године, која је ширила келтске мотиве широј публици. Вејс (око 1110 – после 1174), који је писао на норманско-француском, је најранији познати песник из Џерсија; он је развио легенду о Артуру.[19]) Крајем 12. века, Лајамон у Бруту је адаптирао Вејса да направи прво дело на енглеском језику у коме се користе легенде о краљу Артуру и витезовима Округлог стола. То је била и прва историографија написана на енглеском од Англо-Саxон Цхроницле.

Референце уреди

  1. ^ Плинy тхе Елдер'с Натуралис Хисториа Боок IV. Цхаптер XLI Латин теxт анд Енглисх транслатион, нумберед Боок 4, Цхаптер 30, ат тхе Персеус Пројецт.
  2. ^ Јонес & Цасеy 1988:367–98 "Тхе Галлиц Цхроницле Ресторед: а Цхронологy фор тхе Англо-Саxон Инвасионс анд тхе Енд оф Роман Бритаин".
  3. ^ Деане, Сеамус (1986). А Схорт Хисторy оф Ирисх Литературе. Лондон: Хутцхинсон. ИСБН 0091613612. 
  4. ^ Раyмонд Гарлицк Ан Интродуцтион то Англо-Wелсх Литературе (Университy оф Wалес Пресс, 1970)
  5. ^ Хилл, Доуглас (1. 10. 1988). „А репорт он сториес фром тхе оутпостс оф Цоммонwеалтх литературе”. Тхе Глобе анд Маил. стр. 21. 
  6. ^ МцЦрум, Роберт (13. 10. 2003). „Енглисх Ис а Wорлд Лангуаге – анд Тхат'с то Бе Призед”. Лос Ангелес Тимес. стр. Б15. 
  7. ^ Раyмонд Гарлицк Ан Интродуцтион то Англо-Wелсх Литературе (Университy оф Wалес Пресс, 1970)
  8. ^ Хилл, Доуглас (1. 10. 1988). „А репорт он сториес фром тхе оутпостс оф Цоммонwеалтх литературе”. Тхе Глобе анд Маил. стр. 21. 
  9. ^ МцЦрум, Роберт (13. 10. 2003). „Енглисх Ис а Wорлд Лангуаге – анд Тхат'с то Бе Призед”. Лос Ангелес Тимес. стр. Б15. 
  10. ^ „Оркнеyјар - Тхе Хисторy анд Арцхаеологy оф тхе Оркнеy Исландс”. 
  11. ^ а б Тхе Оxфорд Цомпанион то Енглисх Литературе, ед. Маргарет Драббле. (Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс,1996)
  12. ^ а б Ангус Цамерон (1983). "Англо-Саxон литературе" ин Дицтионарy оф тхе Миддле Агес, в. 1, пп. 274–88.
  13. ^ Магоун, Францис П јр (1953), „Тхе Орал-Формулаиц Цхарацтер оф Англо-Саxон Нарративе Поетрy”, Спецулум, 28 (3): 446—67, ЈСТОР 2847021, С2ЦИД 162903356, дои:10.2307/2847021 .
  14. ^ Фрy, Доналд К јр (1968), Тхе Беоwулф Поет: А Цоллецтион оф Цритицал Ессаyс, Енглеwоод Цлиффс: Прентице-Халл, стр. 83—113 .
  15. ^ О'Кееффе, Катхерине О'Бриен (1987). „Оралитy анд тхе Девелопинг Теxт оф Цаедмон'с Хyмн”. Спецулум. 62 (1): 1—20. ЈСТОР 2852564. С2ЦИД 161081164. дои:10.2307/2852564. 
  16. ^ Станлеy Бриан Греенфиелд, А Неw Цритицал Хисторy оф Олд Енглисх Литературе (Неw Yорк: Неw Yорк Университy Пресс, 1986).
  17. ^ Wалтер Јохн Седгефиелд (ед.), Кинг Алфред'с Олд Енглисх Версион оф Боетхиус: Де цонсолатионе пхилосопхиае, 1968 (1899)
  18. ^ а б Лангуаге анд Литературе, Иан Схорт, ин А Цомпанион то тхе Англо-Норман Wорлд, едитед Цхристопхер Харпер-Билл анд Елисабетх ван Хоутс, Wоодбридге (2003) ISBN 0-85115-673-8
  19. ^ Бургесс, ед., xиии;

Литература уреди

  • Партридге, А. C. Тудор то Аугустан Енглисх: а Студy ин Сyнтаx анд Стyле, фром Цаxтон то Јохнсон, ин сериес, Тхе Лангуаге Либрарy. Лондон: А. Деутсцх, 1969. 242 п. Wитхоут СБН ор ИСБН
  • Давиес, Марион Wyнне, ур. (1990), Тхе Блоомсбурy Гуиде то Енглисх Литературе, Неw Yорк: Прентице Халл .
  • Драббле, Маргарет, ур. (1996), Тхе Оxфорд Цомпанион то Енглисх Литературе, Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс .
  • Фулк, РД; Цаин, Цхристопхер M (2003), А Хисторy оф Олд Енглисх Литературе, Малден: Блацкwелл .
  • Киернан, Кевин (1996), Беоwулф анд тхе Беоwулф Манусцрипт, Анн Арбор, MI: Университy оф Мицхиган, ИСБН 978-0-472-08412-8 .
  • Орцхард, Андy (2003), А Цритицал Цомпанион то Беоwулф, Цамбридге: ДС Бреwер .
  • Робинсон, Фред C (2001), Тхе Цамбридге Цомпанион то Олд Енглисх Литературе, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, стр. 143 .
  • Толкиен, Јохн Роналд Реуел (1958), Беоwулф: Тхе Монстерс анд тхе Цритицс, Лондон: Оxфорд Университy Пресс .
  • Wард, АW; Wаллер, АР; Трент, WП; Ерскине, Ј; Схерман, СП; Ван Дорен, C, ур. (1907), Хисторy оф Енглисх анд Америцан литературе, Неw Yорк: ГП Путнам’с Сонс Университy Пресс .

Спољашње везе уреди

 
Британска књижевност на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Britanska_književnost&oldid=27675934”