Дејан Тиаго-Станковић
Дејан Тиаго-Станковић (Београд, 2. новембар 1965 — Лисабон, 21. децембар 2022) био је српски и португалски писац и књижевни преводилац. Преводио је на српски неке од најзначајнијих португалских и на португалски неке од најзначајнијих српских писаца. Почео је да пише релативно касно и објавио је свега два романа и једну збирку приповедака. Оба романа су награђена, а роман Есторил је у Португалији ушао у школску лектиру.[1]
| Дејан Тиаго Станковић | |
|---|---|
.jpg) Тиаго-Станковић 2016. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. новембар 1965. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Датум смрти | 21. децембар 2022. (57 год.) |
| Место смрти | Лисабон, Португалија |
| Држављанство | српско португалско |
| Образовање | Архитектонски факултет универзитета у Београду |
| Књижевни рад | |
| Период | 2012 — 2022 |
| Најважнија дела | |
| Награде | Награда Бранко Ћопић, 2015. ХWА Цроwнс Литерарy Аwард бy Тхе Хисторицал Wритерс’ Ассоциатион, 2018; Награда Европске уније за књижевност 2020 |
| Потпис |  |
Биографија уреди
Дејан Тиаго-Станковић рођен је у Београду, где се и школовао. Дипломирао је архитектуру, али се њом никада није бавио. По завршетку студија, 1991. године, отишао је у Лондон, а потом 1995. у Лисабон, где је добио и португалско држављанство.
Живео је и радио у Лисабону. Преводио је и писао на српском и португалском језику. Осим фикције писао је и креативну нефикцију за бројне српске, хрватске, португалске, британске и бразилске писане медије. Био је колумниста београдског недељника НИН. Један је од потписника Декларације о заједничком језику.[2]
Преминуо је 21. децембра 2022. године у Лисабону.[3][4][5] Комеморација је одржана 29. децембра 2022. у Југословенској кинотеци у Београду.[6] Кремиран је на Новом гробљу у Београду.[7]
Књижевни рад уреди
Преселивши се у Лисабон, Тиаго-Станковић почео је да се бави преводилачким радом, затим и књижевним превођењем, а у четрдесетима је почео и сам да пише. Како сам каже у поговору 2. издања књиге Одакле сам била више нисам, списатељски занат је учио од најбољих, управо преводећи књижевна дела својих омиљених писаца са српског на португалски и са португалског на српски, у чему је био пионир. С обзиром да се књижевним стваралаштвом бавио свега 10 година, успео је да напише само два романа и једну збирку приповедака, али су му оба романа награђена, а Есторил је у Португалији ушао у програм школске лектире.[1]
Преводилачки рад уреди
На српски уреди
На португалски уреди
Књижевна дела уреди
Награде и признања уреди
Његов роман Есторил : ратни роман вишеструко је награђиван, а ушао је и у програм школске лектире у Португалији:
- Добитник Награде Бранко Ћопић коју додељује Српска академија наука и уметности[12]
- Добитник Британске награде HWA Crowns Literary Award by The Historical Writers’ Association, 2018.[13]
- Финалиста за Књижавну награду Prémio Fernando Namora, Estoril-Sol, 2017.[14]
За роман Замалек добио је Награда Европске уније за књижевност (EUPL)[15]
Референце уреди
- ^ а б Тиаго-Станковић, Дејан (2022). „О писцу”. Одакле сам била, више нисам. Београд: Лагуна. стр. 327. ИСБН 978-86-521-4589-8.
- ^ „Декларација о заједничком језику”. Приступљено 2022-12-21.
- ^ „Преминуо Дејан Тиаго Станковић”. Н1 (на језику: српски). 2022-12-21. Приступљено 2022-12-21.
- ^ „Преминуо писац Дејан Тиаго Станковић”. РТС. 21. 12. 2022. Приступљено 24. 12. 2022.
- ^ „Преминуо књижевник Дејан Тиаго Станковић”. Политика. 21. 12. 2022. Приступљено 24. 12. 2022.
- ^ Вулићевић, Марина (30. 12. 2022). „Тиаго је из свакога извлачио оно најбоље”. Политика. Приступљено 1. 1. 2023.
- ^ „КРЕМИРАН ДЕЈАН ТИАГО СТАНКОВИЋ: Последњи испраћај писца на Новом гробљу”. Вечерње новости. Тањуг. 3. 1. 2023. Приступљено 3. 1. 2023.
- ^ „Књижевни Преводи[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 26. 05. 2016. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ Одакле сам била, више нисам бy Дејан Тиаго Станковић — Ревиеwс, Дисцуссион, Боокцлубс, Листс
- ^ Есторил бy Дејан Тиаго Станковић — Ревиеwс, Дисцуссион, Боокцлубс, Листс
- ^ https://www.goodreads.com/book/show/52913157-zamalek-roman-o-kismetu
- ^ [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:607357-Dejan-Tiago-Stankovic-i-Mico-Cvijetic-dobitnici-Copiceve-nagrade Дејан Тиаго Станковић и Мићо Цвијетић добитници Ћопићеве награде („Вечерње новости“, 28. мај 2016)
- ^ -->
- ^ http://24.sapo.pt/vida/artigos/romance-a-noite-nao-e-eterna-de-ana-cristina-silva-vence-premio-fernando-namora
- ^ „Тиаго Станковић добитник ЕУ награде за књижевност”. Политика Онлине. Приступљено 2021-05-19.
