Википедија

Драган Ђокановић

Драган Ђокановић (Сарајево, 20. април 1958) је српски политичар, педијатар-неонатолог и спортиста (гимнастичар) из Босне и Херцеговине. Живи у Источном Сарајеву.[1]

Драган Ђокановић
Лични подаци
Датум рођења20. април 1958.
Место рођењаСарајево,  ФНР Југославија
НародностСрбин
Религијаправославац
Професијадр. мед, педијатар неонатолог
Политичка каријера
ПартијаДемократска странка федералиста

Биографија уреди

Др Драган Ђокановић

Драган Ђокановић је основну школу, гимназију и медицински факултет завршио у Сарајеву. Добитник је Златне значке „Огњен Прица“. Специјалиста је педијатрије [2], а на сарајевском медицинском факултету завршио је два постдипломска студија /клиничка медицина и социјална медицина са организацијом здравствене заштите.[3] Ожењен је Драганом Ђокановић и имају синове Александра и Николу.[4]

Спортска каријера уреди

 
Драган Ђокановић на скијању, Јахорина (2014)

Драган Ђокановић је више пута освајао јуниорско и сениорско првенство Босне и Херцеговине у спортској гимнастици. Био је јуниорски првак Југославије у вјежбама на разбоју (Ново Место, 1975. године). У Словенији, у Трбовљу, 1981. године, на сениорском Купу Југославије, другопласирани је у укупном пласману, а у вјежбама по справама освојио је четири медаље.

За југословенску јуниорску репрезентацију наступио на сусрету Италија – Југославија (у Ферму, градић између Анконе и Рима, 1976. године). На једном од најјачих свјетских турнира у спортској гимнастици 1981. године, у Варни (Бугарска), представљао је Југославију у сениорској конкуренцији. Тренирао је у Сарајеву и Дунаујвароши — Мађарска. У Сарајеву је основан гимнастички клуб "Драган Ђокановић".[5]

Политичка каријера уреди

Страначка активност уреди

Драган Ђокановић се политиком почео бавити оснивањем Демократске странке федералиста, за Босну и Херцеговину, у Сарајеву, 2. маја 1990. године.[6] Организацију државе засновану на принципима демократског федерализма упознао је у Швајцарској, боравећи одређено вријеме у Берну.[7] Демократску странку федералиста основао је и за Србију, у Београду 2003. године.[8]

Активности на очувању Југославије уреди

 
Драган Ђокановић, са отварања Конвенције о Југославији

Драган Ђокановић је био предсједник Координационог тијела које је организовало Конвенцију о Југославији. Конвенција је одржана 3. јануара 1992. године у Савезној Скупштини у Београду.

Активности на стварању Републике Српске уреди

Драган Ђокановић је учесник Оснивачке Скупштине српског народа у БиХ ( 24. октобар 1991), Скупштине на којој је проглашена Српска Република у БиХ ( 9. јануара 1992) те Уставотворне Скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине ( 28. фебруар 1992) као и већине других скупштинских сједница до љета 1994. године када одлази из Владе Републике Српске.[9][10] Од јуна 1992. до јануара 1993. Драган Ђокановић обавља послове Повјереника Предсједништва Српске Републике БиХ (организује формирање цивилних органа власти у општинама Власеница , Шековићи, Зворник, Братунац, Скелани, Српско Ново Сарајево) и савјетника у Предсједништву Републике Српске. У јануару 1993. изабран је за члана Владе Републике Српске.[11]

 
Драган Ђокановић испред ИЦТY, Ден Хааг

Као члан Владе Републике Српске[тражи се извор] [12] Драган Ђокановић је формирао, 1993. године, Министарство за питања бораца и жртава рата и иницирао оснивање Борачке организације Републике Српске.[13]

У току рата у Босни и Херцеговини дигао је глас против чињења ратних злочина, указао на то Предсједништву српске републике и Народној скупштини. Не добивши подршку подноси оставку на функцију министра. Свједочио о томе, пред Хашким трибуналом, од 14. до 18. марта 2005.[тражи се извор] [11] и у новембру 2009. године.[14][тражи се извор]

Драган Ђокановић је Демократску странку федералиста, за Републику Српску, регистровао 1996. године, уочи првих избора у историји ове републике.[10] Кандидовао се за предсједника Републике Српске 1996. и 2007. године.[15]

Приједлог за нови Устав Босне и Херцеговине уреди

Др Драган Ђокановић написао је, 28. септембра 2008. године, Приједлог за нови Устав Босне и Херцеговине.[16] Према том приједлогу Босна и Херцеговина састојала би се од двије административне јединице:

  • Федерација Босна и Херцеговина,
  • Република Српска, федерација Западне Републике Српске (гл. град Бања Лука) и Источне Републике Српске (гл. град Источно Сарајево)[17]
  • Дистрикт Брчко може задржати постојећи статус или се референдумом опредијелити за један од два ентитета
  • Савезна Република Босна и Херцеговина имала би дводомни парламент ( Дом Ентитета и Дом Нација), Предсједника (државни посланик који добије највише гласова на гласању у оба дома), владу (предсједника владе - даје му мандат предсједник државе и министре)
  • Главни град Босне и Херцеговине: Сарајево и Источно Сарајево [18]

Референце уреди

  1. ^ „Источно Сарајево - Демократска Странка Федералиста”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2010. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  2. ^ „Др. Драган Ђокановић , "САВЈЕТИ ПЕДИЈАТРА"”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2015. г. Приступљено 20. 04. 2015. 
  3. ^ „Др Драган Ђокановић, званична wеб презентација”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2010. г. Приступљено 27. 9. 2008. 
  4. ^ „Проф. др. Драган Ђокановић: Морамо се вратити породици, традицији и прецима, НОВО ВРИЈЕМЕ”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2016. г. Приступљено 21. 07. 2016. 
  5. ^ Драган Ђокановић:"Обновићемо гимнастику у БиХ!", видео запис
  6. ^ „Архива, Дани”. Архивирано из оригинала 21. 07. 2012. г. Приступљено 30. 09. 2008. 
  7. ^ „Биографија са званичне презентације”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2010. г. Приступљено 27. 9. 2008. 
  8. ^ „Министарство за локалну управу и самоуправу Србије, Регистар политичких организација”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2011. г. Приступљено 6. 10. 2011. 
  9. ^ „Руководство босанских Срба”. Архивирано из оригинала 27. 05. 2009. г. Приступљено 05. 10. 2008. 
  10. ^ а б „Званична презентација”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2010. г. Приступљено 27. 9. 2008. 
  11. ^ а б ИЦТY
  12. ^ Влада Републике Српске
  13. ^ Дневник Николе Кољевића
  14. ^ Драган Ђокановић: "Могу вас оптужити за геноцид", видео запис
  15. ^ „Званична презентација/”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2010. г. Приступљено 27. 9. 2008. 
  16. ^ „Приједлог за нови Устав БиХ”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2015. г. Приступљено 13. 06. 2015. 
  17. ^ „Др Драган Ђокановић, званични сајт, Приједлог за нови Устав Босне и Херцеговине”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2015. г. Приступљено 13. 06. 2015. 
  18. ^ „Приједлог за нови Устав Босне и Херцеговине”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2015. г. Приступљено 13. 06. 2015. 

Спољашње везе уреди

 
Драган Ђокановић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dragan_Đokanović&oldid=26739684”